Насловна » Архива» Актуелности » Април 2015.

Архива

Актуелности

Април 2015.

28.04.2015.

Националне политике у области климатских промена и енергетике,
INDCs и очекивања од Конференције у Паризу

У Истанбулу је 28.априла одржан Регионални дијалог ЕУ, држава кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ о Национално утврђеним могућностима смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште према Оквирној конвенцији УН о промени климе – INDCs

 Националне политике у области климатских промена и енергетике, INDCs и очекивања од Конференције у Паризу

Основни циљ Оквирне конвенције УН о промени климе је обезбеђење стабилизације атмосферских концентрација гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), а начин постизања овог циља за период 2008-2012. година био је утврђен Кјото протоколом. С обзиром на то да су обавезе из Протокола дефинисане за наведени период, преговори о обавезама за период после 2012. године започети су на Конференцији држава чланица Конвенције одржаној 2007. године и још увек трају. Циљ је да нови договор, који ће заменити Кјото протокол, буде усвојен на 21. Конференцији држава чланица Оквирне конвенције УН о промени климе (30. новембар – 11. децембар 2015, у Паризу). Kaкo би до овога дошло потребно је да све државе доставе своје тзв. национално утврђенe могућности смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште (INDCs - Intended national determined contributions) за период после 2020. године. Правна природа INDCs (обавезе или добровољне акције) није прописана.

Државни секретар Министарства рударства и енергетике Мирјана Филиповић присутнима је представила политику енергетике Републике Србије и нагласила да ће она бити спроведена кроз примену Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2025. године, са пројекцијама до 2030. године. Филиповићева је казала да је Стратегија, иако усвојена на Влади, у процесу поновног усвајања из процедуралних разлога што ће у најскорије време бити и остварено.

  • Након усвајања Стратегије развоја енергетике, створиће се услови за израду Програма остваривања стратегије који се раде на период од 6 година. Важно је напоменути да су и Стратегија и Програми остваривања стратегије осмишљени као „живи“ документи који су отворени за евентуалне корекције што је дефинисано Законом о енергетици, рекла је државни секретар Министарства рударства и енергетике, Мирјана Филиповић.

Она је објаснила да је Стратегија енергетике базирана на принципима одрживог развоја и да већ садржи елементе заштите животне средине и климатских промена. Приликом њеног дефинисања узете су обзир све раније преузете обавезе које се рефлектују највише у смислу обавеза према Уговору о оснивању Енергетске заједнице, што значи да Република Србија има обавезу да повећа енергетску ефикасност за 9% до 2018. године и повећа учешће обновљивих извора енергије за 27% у бруто финалној потрошњи до 2020. године.

  • У Републици Србији још увек није усвојена Стратегија климатских промена тако да тај документ није могао да буде рефлектован у Стратегији енергетике али смо и мишљења да та два документа не могу међусобно да се искључују, што опет намеће закључак да једно успешно друштво може да почива само на принципима одрживог развоја, казала је Мирјана Филиповић.

Основа за спровођење Стратегије је у доброј мери већ постављена усвајањем Закона о енергетици у децембру 2014. године, који је у примени од 30. децембра 2014. године.

  • Закон је потпуно усклађен са одредбама већине прописа Трећег енергетског пакета и делимично усклађен са Уредбом 715/2009 о условима за приступ мрежи за транспорт природног гаса и Директивом 2009/28/ЕЗ Европског парламента, као и Савета од 23. априла 2009. године о промоцији коришћења енергије из обновљивих извора. Потпуно преношење ове Уредбе односно Директиве ће бити постигнуто усвајањем одговарајућих подзаконских аката у складу са Законом о енергетици, објаснила је Филиповићева.

Јелена Симовић, помоћник министра нагласила је важност посебног поглавља Стратегије развоја енергетике Републике Србије, које анализира могуће сценарије којима би се рефлектовала политика Европске уније до 2050. године а чији је основни циљ готово потпуно смањење емисија са ефектом стаклене баште.

  • Закључак указује на то да Република Србија има две основне могућности којима би могла да постигне овај циљ. То су - или изградња и базирање енергетског сектора на нуклеарној енергији што је у овом тренутку немогуће, јер у Србији постоји мораторијум на изградњу нуклеарних електрана или - с обзиром на то да се енергетика Републике Србије базира на производњи електричне енергије из угља - коришћење технологије „хватања“ и складиштења угљен диоксида, објаснила је Јелена Симовић.

Наравно, подразумева се да је потребно на најбољи могући начин искористи обновљиве изворе енергије, потенцијал енергетске ефикасности који је тренутно у Републици Србији толико велики да се може сматрати посебним извором енергије, али и гаса који ових дана, представља још један вид стратешког елемента који ће утицати у великој мери на будућу енергетску, па и политику климатских промена Републике Србије.

 Националне политике у области климатских промена и енергетике, INDCs и очекивања од Конференције у Паризу

Симовићева је казала да, имајући у виду активно учешће Енергетске заједнице у раду и разговоре који се воде у контексту њене будућности и развоја, постоје назнаке које говоре о томе да ће област климатских промена у већој мери наћи своје место и у оквиру рада те организације. Једна од страна Уговора о оснивању енергетске заједнице је и Европска унија.

Помоћник министра казала је и да ће сви Прописи за извршавање Закона о енергетици, од којих су неки већ донети, бити донесени у року од четири месеца до годину, од дана ступања на снагу овог закона, као и је након усвајања Закона о ефикасном коришћењу енергије, у марту 2013. године, настављен рад на изради подзаконских аката.

Јелена Симовић изнела је предлог конкретних мера које би довеле до смањења емисија, са циљем да се унапреди сарадња са Европском унијом.

  • Конкретне мере базирају се на механизмима помоћи Фонду за енергетску ефикасност, као и на већој извесности у области климатских промена, која би помогла у креирању будуће политике енергетикe, закључила је помоћник министра Јелена Симовић.

На два округла стола, која су одржана на конференцији у Истанбулу, истакнуто је да је борба против климатских промена једна од најбитнијих тема међународне заједнице, од које се очекује усвајање новог међународног договора o обавезама за период после 2020. године. За нас као чланицу Оквирне конвенције УН о промени климе, али и државу кандидата за чланство у ЕУ, постизање договора који ће бити у складу са захтевима науке, али и могућностима држава чланица, од великог је значаја. Посебно имајући у виду да се Србија налази у региону погођеном измењеним климатским условима. Примера ради, прве процене показују да укупне материјалне штете у Републици Србији изазване екстремним климатским и временским условима од 2000. године, прелазе 5 милијарди евра, а више од 70% губитака је повезано са сушом и високим температурама. С друге стране, поплаве су, само у 2014. години, проузроковале огромну штету а процењено је да је за опоравак и реконструкцију потребно 1,346.4 милијарди евра.

Државе су позване да доставе своје INDCs значајно пре 21. Конференције држава чланица (СОР 21), а све достављене до октобра 2015. године биће уврштене у завршни документ за СОР 21. Иако је достављање INDCs захтев УН конвенције, за ЕУ оно представља значајно политичко питање, те у овом контексту ЕУ има велика очекивања и од држава партнера, посебно кандидата и потенцијалних кандидата за чланство.

24.04.2015.

Антић: Србија ускоро посматрач у Енергетској унији

Србија ће у догледно време потписати Европску енергетску повељу и добити статус посматрача у Енергетској унији, рекао је данас српски министар енергетике и рударства Александар Антић током посете Бриселу.

  • Имао сам данас низ врло конструктивних разговора, изјавио је Антић, који се током једнодневне посете седишту ЕУ састао са генералним секретаром Енергетске повеље Урбаном Реснаком, директором за Западни Балкан у директорату за проширење Жан-Ерик Пикеом и Домиником Ристоријем из директората за енергетику Европске комисије.

Министар енергетике казао је да је од саговорника добио уверавања да Србија добро напредује на европском путу, што је потврђено и позивом да се уклопи у европски енергетски систем кроз придруживање Енергетској повељи и Енергетској унији и изразио уверење да ће ускоро бити отворена прва поглавља у преговорима о придруживању.

Антић је на конференцији „Србија у ЕУ : изазови и прилике“, коју је у Бриселу организовала Нафтна индустрија Србије, позвао европске и светске предузетнике да инвестирају у Србију.

  • Србија је озбиљно место за инвестиције и дајемо све гаранције улагачима, рекао је министар на конференцији на којој су се окупиле дипломате, представници бизниса и функционери ЕУ, додајући да су перспективе нарочито повољне у енергетском сектору.

Он је најавио да је међу главним приоритетима Министарства рударства и енергетике реструктурирање Србијагаса и оснивање независног оператера транспорта гаса, што би требало да се заврши већ 1. јула.

Извршни директор НИС Кирил Кравченко је учесницима конференције рекао да је Србија једна од најпривлачнијих земаља за страна улагања у региону.

  • Ми у Србији видимо четири ствари - стабилну владу, врло јасну перспективу чланства у ЕУ, одличну географску позицију и солидан законски оквир, поручио је Кравченко.

17.04.2015.

Јужни коридор – на Србији је изградња интерконекције са Бугарском

 Јужни коридор – на Србији је изградња интерконекције са Бугарском

Министар рударства и енергетике Александар Антић казао је, гостујући на РТС-у, да је Јужни гасни коридор, који би омогућио диверзификацију тржишта гаса у Србији, у фази реализације и истакао да је на Србији да омогући интерконекцију са Бугарском.

Азербејџан је веома заинтересован за приватизацију МСК и Петрохемије, рекао је министар енергетике и рударства, који је био члан српске делегације у тој земљи.

  • Азербејџан је импресивна држава у великом развоју. Наши односи, који су на изузетно високом политичком нивоу, прелазе и на економски ниво, а посету смо посветили привредној сарадњи, рекао је Антић гостујући у Дневнику РТС-а и додао да је било „пуно конкретних договора“.

У првом плану била је, како је казао, могућност да азербејџанске компаније учествују у приватизацији српских компанија, хемијских и пољопривредних комплекса.

Делегација је обишла и компанију „Азмеко“ са чијим је власником разговарала. „Азмеко“ је показао, рекао је Антић, висок степен интересвања за МСК и Петрохемију.

  • Заинтересовани су, јуче сам упутио позив да дођу у Србију да наставимо разговоре. Ми смо озбиљни људи, ништа није готово док се не заврши, али тако интересовање даје простор за оптимизам“, казао је министар енергетике.

Азербејџан се спомиње и као земља која може да омогући диверзификацију Србији када је у питању снабдевање гасом.

  • Азербејџан је један од озбиљнијих произвођача гаса. Јужни гасни коридор је у фази реализације како би тај гас дошао до Грчке и ушао у наш регион. Имали смо озбиљне разговоре, постоје воља и спремност да се дође до одређене количине гаса, потребне за нашу диверзификацију, рекао је Антић.

Он је објаснио да је на Србији да направи гасну интерконекцију са Бугарском која ће, пак, имати интерконекцију са Грчком.

  • Наше је да изградимо ту интерконекцију и завршимо преговоре са Азербејџаном. Озбиљно радимо на тој интерконекцији, имамо одвојена средства за пројектну документацију. Са Бугарима усаглашавамо техничке елементе и очекујем да ћемо до краја године са Европском комисијом договорити финансирање тог пројекта. На нама је да обезбедимо да ЕУ у великој мери учествује у финансирању, истакао је Антић.

Говорећи о цени струје, министар рударства и енергетике истакао је да је испуњено обећано - да струја неће поскупети до краја грејне сеоне. Он је додао да се са међународним институцијама преговара како би поскупљење било што мање и како би до њега дошло што касније. Влада Србије са међународним финансијским институцијама разговара на одговоран начин, да са њима уважава чињеницу да је потребно обезбедити финансијску стабилност и консолидацију буџета, али да им истовремено објашњава и да је социјално и економско стање грађана такво, да не трпи додатне турбуленције.

Антић је оценио да је грејна сезона била добра и да је Министарство рударства и енргетике успело да топланама обезбеди неопходне енергенте.

08.04.2015.

МИНИСТАРСТВО РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИКЕ

објављује списак пристиглих предлога пројеката на


ЈАВНИ ПОЗИВ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПРЕДЛАГА
ПРОЈЕКАТА У ОБЛАСТИ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ У ЦИЉУ САРАДЊЕ СА МАСДАР
ИНСТИТУТОМ ИЗ УЈЕДИЊЕНИХ АРАПСКИХ ЕМИРАТА I OСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Министарство рударства и енергетике (у даљем тексту: Министарство) је 3. марта 2015. године расписало јавни позив за институте, факултете, и друге научноистраживачке организације регистроване у Републици Србији да поднесу предлоге пројеката, односно модела сарадње (у даљем тексту: пројекти) са Масдар институтом, а који се односе на употребу обновљивих извора енергије (број 312-01-00114/2015-06). На јавни позив је у предвиђеном року пристигло укупно 20 предлога пројеката. Списак предложених пројеката са називима предлагача можете преузети овде.

С обзиром да нема званичног фонда за који пројекти конкуришу, као и да у даљем поступку не представљају директну конкуренцију једни другима, Министарство неће вршити никакву предселекцију нити елиминацију пројеката по административним критеријумима. Све поднете пријаве биће прослеђене партнерима из Масдар института на даљи преглед у циљу одабира пројеката на којима има обостраног интереса за будућу сарадњу. О коначној одлуци Масдара и даљим активностима сви учесници биће благовремено обавештени.

 

ПОГЛЕДАЈТЕ СТАРИЈЕ ВЕСТИ

 

 WEBGIS  ГЕОЛИСС  Обновљиви извори енергије  Регистар енергетских дозвола  Регистар повлашћених произвођача  Систем енергетског менаџмента  Отворени подаци