Насловна » Архива» Актуелности » Децембар 2017.

Архива

Актуелности

Децембар 2017.

27.12.2017.

КОЛУБАРА - Почело откопавање угља на новом
колубарском копу "Г"

Електропривреда Србије почела је данас откопавање угља на новом копу - Поље "Г", у оквиру рударског басена Колубара, у присуству министра рударства и енергетике Александра Антића и в.д. директора ЕПС-а Милорада Грчића.

Планирано је да се на новом копу годишње производи између пет и шест милиона тона угља и тиме се обезбеђује стабилна производња електричне енергије у зимској сезони.

Антић је рекао да је тај коп важан за укупан енергетски систем, за производњу угља и струје.

Истакао је да је то једно од најбољих колубарских лежишта, пошто ће се добијати врло квалитетан угаљ.

Испитивања су показала да је у зони новог копа око 34,6 милиона тона угља одличног квалитета.

 КОЛУБАРА - Почело откопавање угља на новом колубарском копу Г

  • Ми смо у наставку експлоатације копа Велики Црљени, јер је Г његов заменски коп успели да сачувамо и припремимо велики део опреме за почетак производње. Ново лежиште има компаративну предност, има малу количину откривке", навео је Антић.

Рекао је да "нећемо јурити тоне као што то радимо на осталим коповима" зато што квалитет тог угља омогућава да се унапреди укупан квалитет угља из Колубаре који ће ићи ка ТЕНТ-у.

  • Како би, када у 2018. уђемо у процес хомогенизације угља од овог копа, имали тај кључни елемент да можемо да избацујемо калоријску вредност неопходну за несметан и хармоничан рад свих наших термоелектрана", објаснио је Антић.

Министар каже да ће тих, око 8.500 килоџула по килограму, поправити квалитет угља са Тамнаве -Западно поље, као и да ћемо имати дугорочну испоруку квалитетног угља за термоелектране. Антић је рекао да ће нас, све око копа Г, што је урађено заједно са измештањем Ибарске магистрале и реке Пештан, коштати између 55 и 60 милиона евра и нагласио да је реч о изузетно рентабилној инвестицији. За континуиран и стабилан рад Поља "Г" предвиђено је и да се до краја 2018. године измести око седам километара Ибарске магистрале.

У 2018. у Колубари ће бити настављене активности за отварање новог поља Радљево, које је заменско за Тамнаву Западно поље, и треба да нам омогући вишедецењски мир за производњу угља.

 КОЛУБАРА - Почело откопавање угља на новом колубарском копу Г

Он је додао да се наставља експропријација земљишта и да ће у 2018. почети набавка опреме вредна око 100 милиона евра за Радљево, које ће обезбедити ЕПС из својих средстава, како би у 2019. почеле прве рударске активности на том пољу.

Најавио је да ће током новогодишњих дана обићи запослене у енергетском сектору и нагласио да они раде у свим временским условима, без прекида, и за државне и верске празнике.

РБ Колубара годишње произведе око 30 милиона тона угља из којег се у термоелектранама ЕПС-овог огранка ТЕНТ, произведе више од 50 одсто електричне енергије за потребе српског тржишта.

 

Антић: Енергетски систем спреман за хладан талас

Енергетски систем Србије спреман је за зиму каква год да буде, изјавио је министар рударства и енергетике Александар Антић и нагласио да на депонијама имамо укупно 1,6 милиона тона угља.

  • Тренутно имамо на максималном нивоу откривен угаљ, можда историјски ниво откривеног угља - више од 10 милиона, који је спреман за експлоатацију и доставу према електранама, рекао је Антић на новом колубарском копу Г, где је данас почело откопавање угља.

Антић је казао да је енергетски систем спреман за хладни талас који се, према најавама метеоролога, очекује у другој половини јануара и почетком фебруара. Захвалио је свим рударима на сјајним резултатима оствареним у 2017., који су успели да надокнаде лоше резултате у производњи угља у првом квараталу и за четири одсто пребаце производњу из 2016. године.

 КОЛУБАРА - Почело откопавање угља на новом колубарском копу Г         КОЛУБАРА - Почело откопавање угља на новом колубарском копу Г

  • Чињеница је да ћемо ми 2017. завршити, на нивоу ЕПС -а, са производњом угља за четири одсто већом у односу на 2016, што је за свако поштовање", нагласио је министар.

Такође, оценио је да ће 2017. бити једна од година са историјски највећом производњом угља на нивоу ЕПС-а и поновио да на депонијама имамо озбиљне резерве угља од око 1,6 милиона тона.

  • Када је у питању ТЕНТ у Обреновцу, то је око милион тона, са тенденцијом да то повећамо због добрих временских прилика и да потпуно спремно дочекамо хладни талас који ће, према најавама метеоролога, наићи у другој половини јануара и почетком фебруара. Ми смо максимално спремни и сви енергетски системи, поготово ЕПС-а, апсолутно су препремљени за све временске прилике и за зиму каква год да буде", поручио је министар рударства и енергетике Александар Антић.

21.12.2017.

ЕМС - ДЕОНИЦА ТРАНСБАЛКАНСКОГ КОРИДОРА ЗА ПРЕНОС ЕЛЕКТРИЧНЕ
ЕНЕРГИЈЕ ПУШТЕНА У РАД

Енергетски „аутопут“ који омогућава сигурност у снабдевању електричном енергијом Србије и региона

Деоница Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије дуга 68 км, од Панчева до Решица у Румунији, пуштена је данас у рад у Електромрежи Србије у Београду, а премијерка Ана Брнабић је истакла да је то најсавременији „енергетски аутопут” и да српска енергетика „стаје на ноге”.

Изграђени далековод од 68 км део је капиталног електроенергетског пројекта под називом Трансбалкански коридор за пренос струје, а вредност тог дела је 27 милиона евра.

Пуштању у рад далековода, који представља прву завршену деоницу Трансбалканског коридора, присуствовали су, у диспечерској сали ЕМС-а, министар рударства и енергетике Александар Антић, примијерка Ана Брнабић и директорка ЕМС АД Јелена Матејић.

Антић је рекао да је ово изузетан дан за српски енергетски систем, јер је реч о капиталном пројекту који ће донети дугорочно бенефите Србији, повећати сигурност снабдевања и додатно смањити губитке.

  • Проћи ће кроз нашу земљу паневропски електренергетски  коридор који ће омогућити да струја са истока иде ка западу, где су богатија тржишта. То капитално утиче на наше укупне преносне прилике и смањује губитке на мрежи, који су иначе најмањи у Европи", рекао је министар Антић.

Он је казао да далековод пролази кроз јужно-банатски округ, где су сви велики пројекти из енергије ветра, за добијање око 500 мегавата струје. Нагласио је да ће далековод помоћи да ефикасније примамо и дистрибуирамо струју на нивоу Србије, као и да развијамо наш енергетски систем.

Трансбалкански коридор далеководима ће спојити Румунију, Србију, БиХ, Црну Гору и Италију. Траса далековода иде од Решица у Румунији до Панчева, Обреновца и Бајине Баште, затим до Пљеваља у Црној Гори и Ластве, а онда испод мора до Виланове у Италији. Кабл је дуг 455 км и снаге 400 киловолти, а испод мора ће преносити струју из балканских земаља до Италије.

У Србији један део иде до Крагујевца и Краљева, а део иде до Вишеграда у Републици Српској.

  • Део Крагујевац - Краљево је већ уговорен и пројекат ће почети  2018. и биће завршен до 2020, када ће бити омогућен наставак ка Бајиној Башти, Вишеграду и Пљевљима, од 2021. до 2024. Године, објаснио је министар рударства и енергетике Александар Антић.

Он је навео да је цео пројекат вредан 160 милиона евра и захвалио председику Србије Александру Вучићу на подршци.

Министар Антић је нагласио да се у Србији тренутно реализује скоро три милијарде евра инвестиција за добијање око 1.000 мегавата и да је то најзначајнији инвестициони циклус у енегетици у новијој историји Србије.

Премијерка Ана Брнабић истакла је да је то фантастичан успех и да Србија, поред улагања у путну и железничку инфрастурктуру - коридора 10 и 11, Моравског коридора и железничких коридора, развија и енергетску инфраструктуру.

  • ЕМС је пустио у рад енергетски „аутопут“ између Панчева и Решица, који је квалитетан попут оних у светској енергетици. Честитам целом тиму, три месеца је урађено пре рока. Треба сви да се угледају на тај пројекат. Важно је да пројекте завршавамо у року, а још боље и пре рока”, навела је Брнабић.

Она је истакла да је добро и то што су биле укључене домаће компаније. Брнабић каже да ЕУ подржава такве пројекте и да је тај енегетски коридор један од приоритетних.

Подсетила је да је ЕУ за тај пројекат издвојила око 12 милиона евра 2014, али да је то било преусмерено на поплаве, па је ЕМС зато из својих средстава уложио 27 милиона евра у њега.

  • Увек је добро када можемо да утичемо на европска средства, али сада можемо да рачунамо и на сопствена”, додала је премијерка.

Директор ЕМС-а, Јелена Матејић казала је да је данас пуштен у рад нови, двоструки, интерконективни 400-киловолтни далековод од Панчева до границе са Румунијом.

Реч је о важној инвестицији која ће значајно повећати преносне капацитете и поузданост преносног система Србије, оценила је Матејић.

  • Трансбалкански коридор ће нам омогућити да у потпуности искористимо своје потенцијале и добар географски положај у тежњи да будемо лидери региона у области електроенергетике", рекла је она.

Како је казала, овај далековод ће допринети и смањењу губитака у преносу електричне енергије и да је вишеструко значајан за електроенергетски систем наше земље.

  • Управо захваљујући пројектима као што је овај, али и низу других које је ЕМС спроводио током последњих пет година, губици у преносу електричне енергије су на историјском минимуму и износе 2,09 одсто”, додала је Матејић.

ЕМС је градио деоницу далековода од трафостанице Панчево 2 до румунске границе. На траси дугој 68 км у рекордном року су подигнута чак 203 стуба, а посао је завршен три месеца раније, него што је плановима предвиђено.

Вредност те деонице је износила 24,7 милона евра, а укупна вредност изградње, заједно са неопходним додатним радовима на електроенергетским објектима, износи више од 27 милиона евра.
Целокупан пројекат финансиран је средствима ЕМС-а, а извођачи радова су домаће компаније.

 

Антић: Нова тачка испоруке руског гаса

Министар рударства и енергетике Александар Антић, изјавио је да су у Москви Србијагас и Газпром потписали анекс комерцијаног уговора, као и да је уведена нова тачка испоруке руског гаса на српско-мађарској граници. Он је казао да је током посете председника Србије Александра Вучића Москви, потписан и тај анекс којим је продужен  комерцијални уговор за још три године.

  • Увели смо нову тачку испоруке на српско - мађарској граници, тако да је Србија у сваком случају безбедна. Газпром има уговорну обавезу да Србији испоручи гас или на Банатском двору или на украјинско-мађарској граници или на српско - мађарској граници. Да ли ће то ићи преко Украјине или из гасних складишта у централној Европи, то је ствар Газпрома и није питање које српску страну треба да тангира", рекао је Антић.

Министар је тако одговорио  на питање шта ће се десити ако Русија обустави испоруку гаса преко Украјине.

Како је рекао, да ли ће бити прекинут транзит кроз Украјину је „велика прича“ да би је детаљно коментарисао, али да може да каже да се Србија  спрема за сваки сценарио.

  • Ова Влада то питање на дневном нивоу прати, правимо статегију и имамо решење за сваки сценарио", нагласио је Антић.

Он је нагласио да Србија води одговорну енергетску политку да не смемо да дозволимо било какве непредвиђене околности, нити ситуације да Србија у енергетском смислу не буде довољно безбедна.

  • Радимо зато више различитих пројеката, а неки су били део разговора и у Москви. На пример, проширење подзменог складишта гаса Банатски Двор, нама је од капиталног интереса да то складиште повећамо, са 450 милиона метара кубних на 750 милиона метара кубних у првој фази. Верујем да ћемо у наредних неколио месеци донети инвестициону олдуку, пошто постоји сагласност  између Србије и Газпрома по том питању", нагласио је министар рударства и енергетике.

Антић је рекао да Србија ради и на пројекту за изградњу гасног  интерконектора са Бугарском, који треба да нас повеже са јужним гасним коридорима ТАНАП и ТАП и ЛНГ терминалима на северу Грчке.

  • Један од пројеката који је изузетно атрактиван јесте пројекат за добијање  гаса из Турског тока, преко којег би могли вишкове преко балканског гасног хаба који се формира у Бугарској да доведемо у Србију и усмеримо их према Мађарској и Аустрији", навео је Антић.

Министар је казао да Србија, ако се укаже прилика, мора да искористи Турски ток и постане транзитна земља, како би повећала своју енергетску сигурност.

Коментаришући потписани споразум у Москви у присуству председника Србије и Русије, Александра Вучића и Владимира Путина, министар Антић казао је да  он омогућава да Србија гас који добијамо из Русије, продаје на другим тржиштима.

Објаснио је да ће од Србијагаса и Газпромом, као и од тржишта, зависити колико ће то моћи комерцијално да се искористи.

  • Тиме смо створили тржишне могућности да гас који дође у Србију може да иде за суседне земље, може према Републици Српској односно БиХ и са изградњом интерконеткора са Бугарском отварају се веће могућности за трговину гасом у региону", навео је министар.

У склопу посете Москви, министар рударства и енергетике Србије Александар Антић и министар енергетике Руске Федерације Александар Новак потписали су Протокол о измени Споразума између две владе о испорукама природног гаса из Русије у Србију, од 13. октобра 2012. године.

Анекс уговора о испоруци природног гаса из Русије у Србију потписали су генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић и први човек "Гаспорма" Алексеј Милер.  

Истакнуто је да је сарадња са "Гаспромњефтом" добра, те да се наставља са модернизацијом НИС, који данас запошљава 11.000 људи у Србији.

Руска гасна компанија Гаспром ће повећати испоруке природног гаса Србији за 15 процената у 2018. години, поручено је из Кремља, након разговора Вучића и Путина.

15.12.2017.

ЕПС планира улагање 860 милиона евра у 50 еколошких
пројеката до 2025.

Потписивањем Уговора о оснивању Енергетске заједнице југоисточне Европе и доношењем одговарајућих националних прописа, усклађених са релевантним директивама Европске уније, Република Србија и ЈП ЕПС су прихватили обавезе да рад свих производних капацитета и делова електроенергетског система ускладе са одговарајућим стандардима ЕУ у области заштите животне средине. Пројекти који су реализовани у периоду 2003–2016. године или који су у фази реализације или ће њихова реализација бити започета и завршена у периоду до 2025. године, створиће услове за несметан процес интеграције Републике Србије у ЕУ, казала је, отварајући међународну стручну конференцију Балканмагазина „Како да ЕПС буде зеленији“, државна секретарка Министарства рударства и енергетике Мирјана Филиповић.

Она је рекла да држава чини све да ЕПС постане европска компанија.

 ЕПС планира улагање 860 милиона евра у 50 еколошких пројеката до 2025.

  • ЈП ЕПС ради Акциони план у области заштите и унапређења животне средине за период до 2025. године. Документ представЉа преглед актуелног стања, потреба и обавеза ЈП ЕПС у овој области, као и активности које ће се реализовати до 2025. године како би се утицај на животну средину смањио до нивоа предвиђених прописима ЕУ. Тај документ ЈП ЕПС прати стратешки правац Републике Србије који је дефинисан и исказан у више националних докумената, као што су Стратегија одрживог развоја Републике Србије, Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијама до 2030. године, Програм остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијама до 2030. године за период од 2017. до 2023. године.., изјавила је државни секретар Министарства рударства и енергетике Мирјана Филиповић.

Она је подсетила да је већина енергетских постројења ЕПС-а градјена када поједине емисије штетних гасова нису биле стандардизоване у оквиру ЕУ, па нису ни могле да се примењују.

Истакла је да се у последњих 15 година ради на њиховој модернизацији, као и да је Србија спремна да са међународним институцијама преговара о прелазним роковима да би се прилагодила.

 ЕПС планира улагање 860 милиона евра у 50 еколошких пројеката до 2025.

  • До сада је било разумевања да су потребна и средства и време да се то спроведе", казала је Филиповић и истакла да Министарство енергетике подржава акциони план ЕПС-а, који се ослања се на стратегију развоја енергетике, као и на директиве ЕУ, које је Србија преузела.

Електропривреда Србије (ЕПС) до 2025. године планира да у своја постројења уложи 860 милиона евра за реализацију 50 пројеката ради заштите животне средине.

13.12.2017.

Антић - до 2020. године користићемо 27 одсто енергије
из обновљивих извора

Министар рударства и енергетике Александар Антић изјавио је да ће Србија испунити циљ и до 2020. године 27 одсто електричне енергије добијаће из обновљивих извора.

Антић је истакао да је у последње три године направљен оквир који омогућава инвестиције у тој области, те да сада имамо више од 100 мегавата из обновљивих, новоизграђених објеката на мрежи, док ће наредне године на мрежу "ући" два ветропарка, снаге 110 мегавата.

До краја 2018. године, каже, можда ће бити завршен и ветропарк Чибук, снаге 158 мегавата.

 Антић - до 2020. године користићемо 27 одсто енергије из обновљивих извора

  • Полако, али сигурно постајемо земља која мења енергетску структуру и прави “микс” на квалитетнији начин. Приближавамо се и сто одсто сам сигуран да стижемо циљ - да добијамо 27 одсто енергије из обновљивих извора до 2020. године", рекао је Антић, отварајући конференцију "Како искористити паметну енергију".

Како каже, када је реч о томе како паметно користити енергију, важно је обезбедити максималан квалитет живота људи уз минимално коришћење енергије и других ресурса.

Он је указао да, у тренутку када се прича о паметним градовима, постоје брдско-планинска села у Србија у којима понекад и током целе зиме нема струје и истакао да се држава труди да обезбеди да сви имају струју, и истовремено да унапређује и развија систем.

  • Србија се не налази на "бајковитом", већ на прилично лошем месту када је реч о ефикасном коришћењу енергије, а често се понашамо као "пијани милионери", који неодговорно користе енергију, казао је министар рударства и енергетике, Александар Антић и истакао да је један од приоритета енергетске стратегије - енергетска ефикасност, која мора да се промовише.

У том смислу, казао је да су у плану измене Закона о рационалном коришћењу енергије 2018. године, као и отварање дијалога са банкама и међународним финансијским институцијама за финансирање пројеката из области енергетске ефикасности.

Антић је казао и да је преко буџетског фонда уз подршку партнера до сада спроведено 39 пројеката подизања енергетске ефикасности јавних објеката.

 Антић - до 2020. године користићемо 27 одсто енергије из обновљивих извора

  • Ако се основним мерама енергетске ефикасности - заменом фасада, столарије, изолације смањује 40 одсто потрошње енергије, тај резултат је сјајан, али говори да је ситуација у јавним објектима таква да они троше 40 до 50 одсто више енегије него што је потребно", указао је министар.

Он је навео и да је према проценама Светске банке за рехабилитацију целог фонда јавних зграда потребно 1,2 милијарде евра, чиме би се постигле годишње уштеде од 125 милиона евра, за објекте који тренутно, по рачунима, користе око 270 милиона за енергију.

  • Дакле, ми сваке године бацимо “низ ветар” више од 100 милиона евра, зато што нам објекти нису енергетски ефикасни", подвукао је Антић.

У том смислу, додао је да је поносан на оснивање Центра за енергетску ефикасност на Машинском факултету у Београду.

Антић је навео и да су у току разговори са ЕУ и другим партнерима да се формира озбиљан енергетски фонд, који би, поред Буџетског фонда, под ингеренцијом министарства, омогућио трајно и одрживо финансирање пројеката енергетске ефикасности. У плану су и накнаде за енергетску ефикасност.

  • Када се буде усвајао Закон о накнадама, рачунамо да се изборимо за ту накнаду и да добијамо преко ње око девет милиона евра годишње и да уђемо у систем реализаицје тих пројеката", рекао је Антић и подсетио да је Србија једна од дрзаава има ESCO уговор, који је пре свега добар за локалне самоуправе.

13.12.2017.

Антић: За градове - питања енергетске ефикасности постају
питања првог приоритета

Министар рударства и енергетике Александар Антић, председник Скупштине града Никола Никодијевић, и в.д. градске секретарке за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић, обишли су данас ЈКП „Градско стамбено”, које је реализовало пилот пројекат енергетске санације објекта јавне намене по стандардима енергетске ефикасности.

Министар Антић захвалио се Граду Београду на промоцији и реализацији пројеката енергетске ефикасности, с обзиром на то да се Србија налази на зачељу европских држава по нерационалном утрошку енергије.

 Антић: За градове - питања енергетске ефикасности постају питања првог приоритета         Антић: За градове - питања енергетске ефикасности постају питања првог приоритета

  • Када је енергетска ефикасност у питању, дубоко верујем да је кључно да пробудимо свест код грађана да је неопходно да сви далеко ефикасније и рационалније трошимо енергију. И због нас самих, али и генерација које долазе, којима треба да оставимо један одржив систем - са квалитетним ваздухом, земљиштем, водом и храном – указао је Антић.

Зато је неопходно да се далеко одговорније понашамо према окружењу у којем живимо и да заједно почнемо да поштујемо оно што имамо, поручио је он и упозорио да је енергија, по свим подацима, нешто што тренутно најнерационалније користимо. Антић је истакао да се Министарство рударства и енергетике тим питањем бави већ дужи период. У промоцији енергетске ефикасносности формиран је, према његовим речима, Буџетски фонд из кога је урађено 39 објеката широм Србије.

  • Резултати су одлични, јер је направљена уштеда на тим објектима већа од 40 одсто у потрошњи финалне енергије на годишњем нивоу, али са друге стране, сви заједно треба да ставимо прст на чело да се запитамо колико широм Србије и града Београда користимо енергију на један крајње нерационалан начин. Због свега, питања енергетске ефикасности за градове постају питања првог приоритета, јер се на њој највише штеди и највише зарађује. Београд, такође, мора да постане енергетски „паметан град”, који остварује максималан ниво живота за своје грађане, уз минималмо коришћење ресурса инфраструктуре, укључујући и саобраћај у чијем смо сегметну такође веома неефикасни или систем јавне расвете – подвукао је министар.

Из Градског стамбеног су навели да је то предузеће кроз пројекат енергетске ефикасности конкурисало у Секретаријату за заштиту животне средине, чиме је зграда стекла енергетски пасош са знатном уштедом енергије. Процене су да се са уштедом од 40 одсто енергетске ефикасности уложена средства врате за 7 година, истакao je министар рударства и енергетике.

Председник Скупштине града Никола Никодијевић казао је да је идеја овог пилот пројекта да се за трећину смањи потрошња електричне и топлотне енергије и да на тај начин смањимо нашу потребу од увоза енергената.

04.12.2017.

Почео пројекат за одсумпоравање у ТЕНТ-у А

У ТЕНТ-у почињу радови који ће омогућити смањену емисију сумпор-диоксида

У Термоелектрани "Никола Тесла А" у Обреновцу почела је реализација пројекта за изградњу постројења за одсумпоравање димних гасова у ТЕНТ- А, а министар рударства и енергетике Александар Антић је рекао да ће пројекат бити завршен у последњем кварталу 2022. године.

Пројекат је вредан 167 милиона евра и у ТЕНТ-у А је одржан уводни састанак поводом почетка пројекта, са представницима ЕПС-а и јапанске компаније Мицубиши Хитачи пауер систем.

Домаће компаније ће учествовати више од 50 одсто у реализацији пројекта.

Захваљујући том пројекту, емисије сумпор-диоксида биће смањене девет пута, са око 74.000 тона на 7.800 тона годишње, што је у складу са нашим обавезама и европским директивама.

Министар рударства и енергетике Александар Антић је казао да се сада у нашем енергетском сектору реализују инвестиције у износу од око три милијарде евра, од чега су инвестиције ЕПС-а највеће и најважније.

Додао је да је план да већ у наредних годину до годину и по дана, текуће инвестиције у енергетском сектору износе између четири и пет милијарди евра, што је доказ да ћемо као држава бити дугорочно енергетски стабилни.

 Почео пројекат за одсумпоравање у ТЕНТ-у А

  • Влада Сбије и ЕПС се налазе усред најзначајнијег инвестиционог периода у нашој скоријој историји, у претходних више од 30 година и верујем да ћемо у нарендом периоду бити још бољи и да ћемо радити још важније ствари", нагласио је министар Антић.

Он је истакао да се у ТЕНТ-у А производи годишње око 10.000 гигават часова струје, што је око 30 одсто укупне производње електричне енергије у Србији.

  • Овим пројкетом ми штитимо и чувамо трећину наше електричне енергије, односно обезбеђујемо да се са њом настави и након 2023. године и чинимо наш енергетски систем сигурним", навео је министар.

У ТЕНТ-у А је нужно да се почне са одсумпоравањем од 2023. године.

Антић је казао да су он и в.д. директора ЕПС-а Милорад Грчић, започели састанак симболично у минут до девет сати, због реализације пројекта са јапанским паратнерима, "због чега морамо да будемо врло прецизни".

Како је рекао, пројекат је део укупних напора владе и ЕПС-а да наш енергетски систем надоканди период када нисмо имали довољно инвестиција, као и стандардне у екологији, како би унапредили наше енергетске капацитете.

Министар наводи да је у буџету за 2018. годину обезбеђена гараранција за појекат одсумпоравања у ТЕНТ -у Б.

Он је истакао и да је то велика шанса за наше компаније да направе еколошки искорак и са гигантом као што је Мицубиши, стекну нова знања и потребне референце.

Један од нус производа у процесу одсумпоравања је добијање око 110 тона гипса по сату рада термоелектране, што би могла да искористи грађевинска индустрија Србије.

Антић је позвао домаћу грађевинску индустрију да да иницијативе ЕПС-у, како да се тај потенцијал искористио.

ЕПС и компанија Мицубиши Хитачи пауер систем потписали су у септембру у Влади Србије Споразум за изградњу постројења за одсумпоравање, односно вишеструко смањење присуства сумпор-диоксида у ТЕНТ-у А.

В.д. директора ЕПС-а Грчић је рекао да и тај пројекат доказује да ЕПС постаје компанија у рангу најразвијених енергетских компанија у Европи.

 Почео пројекат за одсумпоравање у ТЕНТ-у А

  • Обележавамо данас почетак реализације пројекта за одсумпоравање у ТЕНТ -а у Обреновцу, чиме су елиминисане све сумње које су постојале претходних година - да ли ће икада почети реализација", навео је Грчић.

Он је истакао да се значај тог пројекта може сагледати кроз проценат струје у термоелектранама ТЕНТ А и Б, где добијамо око 54 одсто укупне производње електричне енергије у Србији.

Грчић је рекао да је тај пројекат један од пројеката које ЕПС, Министарство енергетике и Влада спроводе у циљу модернизације постојећих система, очувања и повећања производних капацитета,али и усаглашавања са европским стандардима за очувању животне средине.

  • Ми смо већ у фази припреме пројекта за одсумпоравање у ТЕНТ - Б", додао је он.

Грчић је подсетио да је недавно започета изградња трећег блока у Костолцу од 350 мегавата, који је вредан 650 милиона евра, са изградњом новог система у руднику.

Такође, ЕПС модернизује хидрокапацитете, следеће године почиње изградња ветропарка у Костолцу са инсталисаном снагом од 66 мегавата, у вредности од 100 милиона евра, ради се интензивно на отварању новог копа Радљево у Колубари, из којег би 2019. требало да крене угаљ... , подсетио је Грчић.

 Почео пројекат за одсумпоравање у ТЕНТ-у А

  • Наше обавезе су да сачувамо све наслеђене производне и дистрибутивне капацитете, да их све унапредимо, модернизујемо и приближимо ЕУ", казао је он.

Грчић је рекао да је планиран ремонт два најстарија блока у ТЕНТ -у А, а то су блокови А1 и А2, који ће након ремонта бити скоро као нови и јачи за по 40 мегавата.

Подсетио је да је у Будимпешти прошлог месеца потписан уговор за изградњу топлодалековода од ТЕНТ-а у Обреновцу до Новог Београда који ће служити за грејање Београда.

Грчић је захвалио на подршчи Министарству рударства и енергетике и председнику Србије Александру Вучићу.

Представник конзорцијума Мицубиши Хитачи пауер систем Хидето Кавата, изразио је задовољство и завалио што су добили тај посао и обећао да ће све бити урађено по највишим стандардима и у предвиђеном року.

Кавата је рекао да ће тај конзорцијум заједно са домаћом фирмом “Јединство” реализовати пројекат.

  • Наш циљ је да побољшамо животну средину и локалну привреду. Учешће домаћих фирми ће бити веће од 50 одсто", казао је Кавата.

Он је подсетио да је Србија помогла Јапану након природниих непогода, земљотреса и цунамија 2011, због чега Јапан жели сада да помогне Србији.

Кавата је изјавио да је Мицубиши заинтересован и за учешће у реализацији пројекта изградње постројења за одсумпоравање у ТЕНТ-у Б.

Пројекат се реализује у оквиру споразума између Владе Србије и Владе Јапана, на основу којег је између ЕПС-а и Јапанске агенције за међународну сарадњу ЈИЦА потписан Споразум о зајму за финансирање пројекта.

Систем за одсумпоравање димних гасова у Обреновцу градиће се за четири блока ТЕНТ А снаге по 350 мегавата, који као гориво користе лигнит из површинских копова РБ Колубара.

На блоковима А3, А4, А5 и А6 примениће се технологија одсумпоравања димних гасова влажним поступком, уз коришћење кречњака као реагенса.

Као нус-производ добијаће се гипс који се може користити у грађевинарству, а помешан са пепелом и за изградњу путева.

Рок за завршетак изградње постројења је 42 месеца од датума ступања Уговора на снагу.

За унапређење заштите животне средине од 2017. до 2025. године ЕПС планира улагања од око 900 милиона евра и то кроз реализацију пројеката за смањење емисије загађујућих материја у ваздуху из термоелектрана, што укључује и изградњу система за одсумпоравање.

 

ПОГЛЕДАЈТЕ СТАРИЈЕ ВЕСТИ

 

 WEBGIS  ГЕОЛИСС  Обновљиви извори енергије  Регистар енергетских дозвола  Регистар повлашћених произвођача  Систем енергетског менаџмента  Отворени подаци    Узми рачун и победи!