Насловна » Архива» Актуелности » Јул 2018.

Архива

Актуелности

Јул 2018.

19.07.2018.

Антић: Четири компаније заинтересоване за РТБ Бор

Министар енергетике Александар Антић казао је да је обавеза будућег стратешког партнера за РТБ Бор да, у периоду док се контролише приватизациони циклус, сачува постојећи број радних места. Антић истиче да су се, већ у првом дану, на оглас за РТБ Бор јавиле четири компаније за откуп документације која није јефтина.

РТБ Бор стратешки је значајна компанија са утицајем на нашу економију.

 Антић: Четири компаније заинтересоване за РТБ Бор

  • Значајно је да РТБ Бор настави да се развија и да буде стабилан и због тога инсистирамо на 350 милиона америчких долара инвестиција. Од стратешког партнера очекујемо снажнији основни план и далеко више инвестиција. Инсистирамо на снажном инвестиционом циклусу највише у рударству са идејом да РТБ дугорочно пуни топионицу сопственим рудама и концентратима и да у наредом периоду повећа капацитете", објашњава Антић.

Додаје да је обавеза будућег стратешког партнера да у периоду док се контролише приватизациони циклус, сачува постојећи број радних места.

  • Очекујемо да ће по завршетку тог циклуса бити неопходан додатни број радника. Верујемо да ће бити сачуван овај број радних места плус да ће бити додатног запошљавања радника. Обавезе за историјска дуговања су такође на стратешком партнеру. Ми питамо на тендеру стратешког партнера колико процента власништва тражи за 350 милиона долара", истиче министар Антић.

Каже да се у протекле две године разговарало са 11 светских рударских компанија које су анализирале стање у РТБ-у Бор.

  • Очекујемо да ће оне узети активно учешће на тендеру и то је озбиљан међународни тендер. Само у првом дану, а оглас смо објавили јуче, јавиле су се четири компаније за откуп документације која, морам да напоменем, није јефтина. Очекујемо понуде до 20. августа и да након што изаберемо најповољнијег понуђача, до краја године закључимо уговор када уплате 100 милиона долара што је услов", напомиње Антић.

Истиче да су Петрохемија и МСК-а били малтене на коленима и да су ова и прошла влада учиниле огроман напор да се те компаниује сачувају.

  • Петрохемија добро ради, МСК такође стабилно ради, на жалост Азотара је у последњих неколико месеци наставила да генерише губитке и стечај је једино могуће решење", објашњава министар.

Додаје да се са великом пажњом гледа на раднике и читаву ситуацију у Азотари.

  • Разговарамо са радницима и покушавамо да нађемо најбоља решења. Стечај као такав мора да иде, добар социјални програм за запослене, брз и ефикасан стечајни поступак и да понудимо Азотару из стечаја на продају", каже Антић.

Уз подршку Светске банке, Министарство ради на отклањању неправилности у локалним заједницама које шаљу спискове најугроженијих за бесплатне киловате, а министар Антић каже да је нова уредба у процедури и да би она од 1. септембра требало да почне да се примењује.

18.07.2018.

Антић: У септембру избор партнера, неће бити отпуштања

Министар рударства и енергетике Александар Антић је изјавио данас да ће стратешки партнер за РТБ Бор бити изабран највероватније у септембру, као и да ће до краја године бити завршена процедура, а стратешки партнер уплатити први део од 350 милиона долара за докапитализацију РТБ-а.

Министарство привреде објавило је данас јавни позив за избор стратешког инвеститора за Рударско-топионичарски басен Бор, а Антић каже за Тањуг  да ће стратешки партнер најмање три године морати да задржи постојећи број запослених - око 5.000 људи.

Министар рударства и енергетике нагласио је да ће инвестициони циклус бити далеко већи од обавезних 350 милиона долара за докапитализацију РТБ-а и очекује да ће због тога број запослених бити и повећан у наредном периоду. Објаснио је да тендером није предвиђено колики ће бити власнички удео стратешког партнера и да ће то зависити од њихових понуда.

 Антић: У септембру избор партнера, неће бити отпуштања

  • Структура тендера је таква да ће нам понуђачи дати понуду колико за износ од 350 милиона долара траже процената у власничкој структури", рекао је Антић.

Како је рекао, кључни елементи за избор стратешког партнера су: колики ће проценат власничког удела тражити и какав ће имати бизнис план за  инвестиције.

  • Радили смо, заиста, напорно, било је пуно активности и контаката са представницима рударске индустрије. Интересовање је показало 11 компанија  са којима је потписан уговор о поверљивости и оне су анализирале РТБ у претходном периоду", истакао је министар Антић.

Антић истиче да је Влада Србије на основу тога проценила да је добар  тренутак за расписивање тендера и да може да се очекује неколико добрих и квалитетних понуда снажних рударских компанија познатих у свету.

  • Оне ће до 20. августа додатно анализирати овај пакет за стратешког партнера и верујем да ћемо током септембра доћи до избора најбољег понуђача са којим онда настављамо законску процедуру у вези са уговором. Верујем да ће читав процес бити заокружен до краја 2018. године односно до краја године очекујемо и уплату првог дела од 350 милиона долара, што је обавеза стратешког партнера у вези са докапитализацијом РТБ-а, а на основу чега се активира сам уговор", навео је Антић.

Како је рекао, понуђачи ће у бизнис плану представити визију и пројекат за РТБ - колико средстава и у којој динамици планирају да инвестирају у проширење постојећих копова Мајданпек, Велики Кривељ и Јама и колико  новца и у којој динамици планирају да инвестирају у отварање новог рудника Церово.

Антић додаје да је садашњи капацитет топионице 80.000 тона. Према његовим речима, постоји могућности да стратешки партнер планира да, као резултат повећаних инвестиција у рударство, има веће количине концентрата од оних које садашња топионица може да прихвати,  тако да постоји могућност да понуди и инвестиције и у том делу.

  • Дубоко верујем да ће бити то бити изузетно квалитан процес. Верујем да смо успели да пронађемо најбоје решење како да обезбедимо квалитетан и транспарентан процес, који ће дефинисати стратешку одлуку Србије да стратешко партнерство, пре свега, буде развојни пројекат. Где ће се стратешки партнер обавезати на инвестиције које ће учинити да пословање РТБ-а буде дугорочно одрживо и да се значајно повећа производња", рекао је министар.

Антић додаје да РТБ сада позитивно послује, као и да се стратешки партнер обавезује да ће наставити да измирује “историјске” дугове РТБ односно дугове из прошлости који су уређени кроз Унапред припремљени план реорганизације, а који треба да се  исплате у наредном периоду.

Стратешки партнер ће морати да исплати више од 200 милиона долара за измирење тих дугова.

Рок за подношење пријава Министарству привреде је 20. август, а предуслов за њихово разматрање је уплата депозита или достављање  банкарске гаранције од милион долара.

Право на подношење пријаве имају стратешки партнери који се последњих 10 година у континуитету баве експлоатацијом бакра и осталих обојених и племенитих метала са приходом од најмање пола милијарде америчких долара у протеклој години.

За приватизациону документацију мора се уплатити накнада од десет хиљада америчких долара.

Стратешки партнер који новчаном докапитализацијом од најмање 350 милиона долара постаје власник удела у РТБ-у Бор, према условима, може бити домаће или страно правно лице, али и конзорцијум настао удруживањем домаћих и/или страних лица ради стратешког партнерства. 

Интересовање за РТБ је до сада показало 11 компанија из Русије, Кине, Канаде, Турске и казахстанско-европски конзорцијум, које су у протеклих годину дана потписале уговор о поверљивости и које су радиле "дју дилиџенс". 

Председник Србије Александар Вучић рекао је недавно да је једна кинеска компанија заинтересована за учешће на тендеру за РТБ Бор.

РТБ Бор са 0,8 одсто доприноси БДП-у земље, али би, са стратешким партнером, могао са стратешким партнером да се подигне на 1,8 одсто.

16.07.2018.

Антић: У установама у Богатићу од јесени грејање
из дубине земље

У општини Богатић, надомак Шапца, започети су радови на изградњи јединственог система даљинског грејања на хидрогеотермалну енергију, којим ће се загревати седам јавних установа, а план је да се на овај систем у наредној фази пројекта прикључе и грађани и привреда општине Богатић. Свечаном отварању радова на топлификацији јавних установа на даљинско грејање са бушотине "ББ1", присуствовао је министар рударства и енергетике, Александар Антић са представницима локалне самоуправе.

 Антић: У установама у Богатићу од јесени грејање из дубине земље

  • Ово је важан дан за будућност Мачве и Богатића и овог дела Србије, који су изузетно богати хидрогеотермалним потенцијалима који, нажалост, до сада нису били стављени у функцију развоја овог дела Србије - поручио је министар Антић.

Реч је о прстенастом систему загревања јавних установа без класичне топлане, првом те врсте у Србији. Антић је подсетио да Мачва располаже огромним хидрогеотермалним потенцијалима који могу да се ставе у функцију и да буду, каже, одскочна даска за развој тог дела Србије. Седам јавних објеката у Богатићу ће бити повезано на систем даљинског грејања, па ће се простор у тим установама зими грејати топлом водом која извире на дубини од 600 метара и чија је температура 75 степени.

Инвестиција, каже Антић, вреди око 120 милиона динара за ових седам објеката, али ће, напомиње, уштеда на годишњем нивоу у набавци енергената за те установе износити 18 милиона динара. Министар је казао да овај пројекат одликује брзина поврата средстава и могућност да се та услуга врло брзо понуди и грађанима али и привреди, али исто тако и да се потенцијал хидро-геотермалне енергије користи у пољопривреди, што ће према његовој оцени, имати значај за целу Србију. Он је истакао да држава наставља са политиком подстицаја за обновљиве изворе енергије и остаје посвећена циљевима да се до 2020. године удео обновљивих извора енергије у нашој земљи повећа на 27 процената.

  • Ова година ће бити најзначајнија за обновљиве изворе енргије јер ће у мрежи енергетског система земље бити нових готово 250 мегавата из обновљивих извора, махом из ветропаркова у Банату. Ако спојимо ветропотенцијале које имамо у Банату, са хидро-геотермалним потенцијалима које имамо у Мачви али и другим деловима земље, Србија ће бити енергетски безбедна и енергетски одговорна земља која ће генерацијама које долазе оставити здраву животну средину, нагласио је министар Антић.

Он се захвалио стручњацима са Рударско-геолошког факултета из Београда, као и представницима општине Богатић на "учешћу у визији развоја пројекта" иако им, како је рекао, у неким тренуцима није било лако.

 Антић: У установама у Богатићу од јесени грејање из дубине земље          Антић: У установама у Богатићу од јесени грејање из дубине земље

  • Надам се да ће њихов пример пратити и други у Србији и да ће се понашати одговорно и користити оне ресурсе којима Србија располаже, а Србија је богата ресурсима, рекао је министар рударства и енергетике Александар Антић.

Председник општине Богатић Ненад Бесеровац објаснио је да је због компликоване процедуре добијања грађевинских дозвола, дошло до кашњења у почетку радова али, каже, добио је уверавање извођача радова да ће до почетка грејне сезоне радови бити завршени.

  • Каснимо месец дана али имамо уговорен рок извођења од 120 дана, а имамо обећање извођача да ће до грејне сезоне овај систем да стигне до објеката јавне намене које треба да загрева и да ћемо се ове зиме грејати управо са овог изворишта – рекао је Бесеровац.

На питање када и грађани могу да очекују да се прикључе овом систему грејања, он је навео да је у сарадњи са Рударским факултетом, општина израдила студију геотермалних потенцијала и ресурса Богатића и да ће и то у наредном периоду бити могуће. Лабораторија за геотермалну енергију и енергетску ефикасност Департмана за хидрогеологију, Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду израдила је "Студију могућности коришћења хидрогеотермалне енергије за потребе даљинског грејања објеката јавне намене у Богатићу" која је према речима стручњака са тог факултета, показала коначну оправданост у реализацији овог пројекта.

 Антић: У установама у Богатићу од јесени грејање из дубине земље

Овим пројектом биће обухваћени објекти ПУ "Слава Ковиц"из Богатића, ОШ "Мика Митровић", Мачванска средња школа са спортском халом, зграда општине, зграда Основног суда, управна зграда ЈКП "Богатић" и зграда Центра за социјални рад. Средства у износу од око 120 милиона динара са ПДВ-ом за реализацију пројекта обезбеђена су путем кредита Општине и у буџету општине Богатић. Очекивана финансијска уштеда на годишњем нивоу износиће око 100 до 150 хиљада евра.

Геотермална истраживања у Мачви започета су пре више од 35 година, након чега је утврђено да хидрогеотермални потенцијал ове равнице достиже три билиона киловата електричне енергије.

10.07.2018.

Изјава министра рударства и енергетике Александра Антића

Протеклих неколико година Влада је уложила огромне напоре да помогне предузећима из хемијског комплекса да стабилизују своје пословање, реше проблеме историјских дуговања и обезбеде услове за производњу која неће стварати додатне губитке.

То је довело до тога да Петрохемија значајно боље ради и остварује добит, да МСК не ствара губитке и да су обе компаније у процесу приватизације/проналаска стратешког партнера.

Нажалост Азотара и поред свих покушаја да се повећа ефикасност и смање трошкови улазних сировина, не успева да оствари позитивне пословне резултате.

То води повећању задужености, неостваривању УППР-а и генерисању нових губитака до краја ове године.

Покретање стечајног поступка у овој ситуацији је не само испуњење обавеза према ММФ-у, већ пре свега одговоран однос према грађанима Србије, узимајући у обзир, да би из Буџета били у обавези да плаћамо све дугове које Азотара ствара.

Представници Владе су у контакту са руководством Азотаре и представницима синдиката, како би се у транзиционом периоду обезбедили нужни технолошко-еколошки процеси и социјални програм за запослене

Након спроведеног стечајног поступка, Азотара ће у складу са Законом бити понуђена на продају, што ће омогућити да евентуални нови власници поново организују производњу, на ефикаснији начин и без оптерећења старим дуговањима.

07.07.2018.

Антић: Очекујем неколико озбиљних компанија на јавном
позиву за РТБ Бор

Министар рударства и енергетике Србије Александар Антић изјавио је да очекује да ће неколико озбиљних компанија, међу којима је и кинеска Цијин (Zijin Mining Group Co. Ltd.) учествовати на јавном позиву за стратешког партнера за РТБ Бор.

 Антић: Очекујем неколико озбиљних компанија на јавном позиву за РТБ Бор

  • Србија ће у наредним данима расписати позив за стратешко партнерство. Ми верујемо да ћемо имати неколико компанија које ће узети учешће, а међу њима и кинеска компанија, која има добре шансе да доказе да дели нашу визију, а то је да достигнемо пуне капацитете у производњи", казао је Антић на самиту лидера 16 земаља средње и источне Европе и Кине, који се одржава у Софији.

Наглашава да ће поступак бити транспарентан у којем ће све стране имати подједнаке шансе.

  • У сваком случају, ако то буде кинеска компанија, то ће биће добро за Србију", рекао је министар.

Он је рекао да се зна шта Србија жели - да стратешки партнер изврши докапитализацију преко 300 милиона долара и да настави да развија ту компанију.

Антић је потврдио информације да ће јавни позиви бити расписан за око десет дана.

 

Антић: Сви пројекти са Кином рађени по европским стандардима

Министар рударства и енергетике Александар Антић изјавио је да је Самит 16+1 у Софији прилика да Србија на квалитетан и значајан начин искористи овај механизам сарадње, а обележен је потписивањем уговора о модернизацији пруге између Новог Сада и границе с Мађарском, пројектом вредним 943 милиона евра.

Како је рекао, то је највреднији уговор који се потписује у Софији.

 Антић: Очекујем неколико озбиљних компанија на јавном позиву за РТБ Бор

  • Србија у овом формату има најснажније односе с Кином, који се потврђује потписивањем конкретних споразума на широком пољу", оценио је Антић.

О састанку са кинеским премијером Ли Кећијангом каже да је био успешан.

  • Оно што је обележило разговор с кинеским премијером је потврда високог степена интересовања Кине за сарадњу са овим делом Европе. Он је јасно рекао да Кина има слободних средстава за инвестирање, које би могла да уложи у својој земљи, али да они желе да осете бенефите међународне сарадње кроз развијање пројеката у иностранству", казао је Антић.

Самит је, како каже, снажна економска полуга коју Кина дели са овим делом света, пре свега на изградњи инфраструктурних објеката, а у први план ставља пројекте које таргетирају више држава.

  • Оно што је кључно за све пројекте, инвестиције, инфаструктурне објекте је да ми инсистирамо на локалним и европским стандрадима, који ће у неком тренутку бити верификовани од стране ЕУ", рекао је Антић.

Као пример наводи пројекат модернизације Костолца, тежак више од милијарду долара, за који каже да је заснован на највишим станарадима и највишој доступној технологији.

 Антић: Очекујем неколико озбиљних компанија на јавном позиву за РТБ Бор

  • Ми смо то рекли кинеским партнерима, и они то разумеју, да је та врста стандардизације од интереса и за нас и за њих", изјавио је Антић.

Додаје и да је пракса на претходним самитима показала да се сваки пут "изроди или нови пројекат, или нова инвестиција или нова сарадња привредника".

03.07.2018.

Држава мора да форсира енергетску ефикасност

Држава је та која треба да форсира процес унапређења енергетске ефикасности, дајући примере добре праксе у јавном сектору. Највећи потенцијал види се у сектору зградарства јер, око 75 одсто свих зграда у земљи чине стамбене зграде, с тим што је око 85 одсто тих зграда енергетски неефикасно. То је велики изазов, у смислу могућности за ревитализацију тих објеката, јер ситуација је данас таква да потрошња енергије у зградама представља 36 одсто укупне потрошње енергије у Србији, речено је јуче на стручној трибини „Енергетска (не)ефикасност у Србији – неопходност и изазови”, коју је Балканмагазин организоваоу сарадњу са ЈП Електропривреда Србије и уз институционалну подршку Министарства рударства и енергетике.

Енергетска ефикасност је тема о којој се доста говори на свим нивоима. Промена навика ипак захтева време, али је чини се ништа мањи изазов то што треба наћи и начине за дугорочно финасирање пројеката и мера, потребних за унапређење енергетске ефикасности у Србији. У сектору зградарства се могу остварити највеће уштеде, али се, поред подизања свести грађана, од државе ипак очекује највише, тако да се очекује да кроз систем енергетског менаџмента, који се спроводи у јавном сектору, максимизира уштеде енергије – неки су од кључних закључака стручне трибине „Енергетска (не)ефикасност у Србији – неопходност и изазови”.

Уколико се, као мерило енергетске ефикасности узме енергетски интензитет, који представља однос утрошене енергије и бруто друштвеног производа неке земље, може се рећи да је енергетски интензитет Србије, два до три пута већи него у суседним земљама, чланицама Европске уније или да је чак четири до пет пута већи него што је у развијенијим државама ЕУ. Овај индикатор, можда и није најпрецизније мерило енергетске ефикасности, али може да покаже где се Србија тренутно налази, као и да постоји велики потенцијал за много значајније уштеде енергије.

 Држава мора да форсира енергетску ефикасност

У Србији постоји Закон о ефикасном коришћењу енергије, који је створио правне оквире за увођење низа мера, са циљем да допринесу повећању енергетске ефикасности и да се створе основи за финасирање пројеката у тој сфери. На основу тог акта 2014. године почео је са радом Буџетски фонд за унапређење енергетске ефикасности, усмерен на јавни сектор, односно, јединице локалне самоуправе. Међутим, средства којима Фонд располаже је ограничен, а број потребних стручњака недовољан да би се очекивале значајне уштеде.

  • Због веома малих расположивих средстава, од 1,2 милиона евра годишње, као и ограничених људских ресурса којима располаже министарство, до сада смо успели да финасирамо реализацију само 39 пројеката у јединицама локалне самоуправе, на шта је потрошено 230 милиона динара из буџета и 500.000 долара донације УНДП-а. Просечне уштеде у реализованим пројектима, износиле су око 40 одсто“, каже Стевица Деђански, државни секретар Министарства рударства и енергетике.

На основу остварених резултата у пројектима повећања енергетске ефикасности у објектима јавног сектора, на сваких 50 динара улагања остварена је уштеда енергије од једног киловат-часа. С тим у вези се процењује да би, даљим улагањем у енергетску ефикасност, уштеде у јавном сектору могле достићи и до 123, 4 милиона евра годишње. Истовремено се процењује да би за рехабилитацију свих зграда које припадају јавном сектору било потребно око 1,2 милијарде евра, док се трошкови енергије у овим објектима крећу око 270 милиона евра годишње.

Деђански сматра да је држава та која треба да форсира процес унапређења енергетске ефикасности дајући примере добре праксе у јавном сектору, а да се највећи потенцијал види у сектору зградарства. Помоћница министарке у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Јованка Атанацковић дели ово мишљење и указује на то да је највећи број, пре свега стамбених зграда у земљи, изграђен пре неколико деценија или у време када прописи нису потенцирали енергетску ефикасност.

  • Око 75 одсто свих зграда у земљи чине стамбене зграде, док је око 85 одсто тих зграда енергетски неефикасно. То је велики изазов, у смислу могућности за ревитализацију тих објеката, јер ситуација је данас таква да потрошња енергије у зградама представља 36 одсто укупне потрошње енергије у Србији”, прецизира Јованка Атанацковић.

 Држава мора да форсира енергетску ефикасност

Осим што у овој области види простор за подизање енергетске ефикасности, она сматра да је неопходно унапредити постојеће мере. Контрола енергетских пасоша је област на коју ставља фокус, али сматра да је неопходно повећати и коришћење обновљивих извора енергије. У будућем периоду би, како каже, акценат требало ставити на тачан и јасан прорачун енергетске ефикасности са свим изворима, обезбедити већа средства из ЕУ фондова, али и трошковно исплативу методу, како би се знало где се и у шта тачно улаже у циљу остваривања значајније уштеде енергије.

Допринос повећању енергетске ефикасности у Србији даје и Универзитет. Протеклих осам година стручњаци са референтних факултета из Београда, Новог Сада и Ниша дефинисали су базну процену, која може пружити подршку стратешком планирању државе у овој сфери.

  • Наравно, највећи проблем Србије су зграде, јер све што је прављено, пре свега стамбене, зидане су почетком осамдесетих година прошлог века. У смислу утрошка енергије, односно енергетске ефикасности, већи су чак проблем приватне куће него стамбене зграде, а највећи број стамбених објеката у Србији су управо куће. Ниво енергетске ефикасности, прописан 2011. године, за постојеће зграде је 75 киловат-часа по квадратном метру (кWх/м2) годишње, а многе наше куће троше сада и до 200 кWх/м2, дакле не испуњавају чак ни елементарне услове енергетске ефикасности”, наглашава ванредни професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду, Душан Игњатовић.

Према његовој оцени, индикативно је и то што истраживање спроведено на више од 6.500 стамбених објеката у земљи показује да 25 одсто грађана Србије загрева не више од 25 квадратних метара стамбеног простора у коме живи. Уколико се томе дода података да изузетно велики број новоизграђених кућа није довршен, односно, да нема фасаду, што значи ни изолацију, јасно је да су велики проблем и нови стамбени објекти.

Др Бранко Главоњић, Редовни професор Шумарског факултета Универзитета у Београду указао је на то да грађани нису штедљиви ни када користе базне енергенте.

На основу истраживања спроведеног у више од милион домаћинстава у Србији, која готово стопроцентно користе дрво као огрев, дошло се до закључка да ниједно од њих не користи овај енергент на енергетски рационалан начин.

  • По метру квадратном они троше више од 250 киловат-часова енергије, што довољно говори о свести о енергетској ефикасности”, каже Главоњић.

Старост ложних уређаја, која је махом већа од две деценије, као и то што се дрво за огрев набавља тек пред сам почетак грејне сезоне, када је пуно воде, уз то да грађани углавном не знају, заправо, како треба правилно ложити ватру, разлог су што се у Србији годишње потроши више од шест милиона кубних метара дрвета за грејање стамбених објеката. А само би набавка огревног дрвета на крају грејне сезоне за наредну, уместо да се набавља и сагорева сирово дрво, донела уштеду од 16% до 22% у количини дрвета. Према Главоњћевим речима уштеда од само пола кубика огревног дрвета по домаћинству у Србији значила би око 1.000.000 стабала сачуваних у шуми сваке године.

 

ПОГЛЕДАЈТЕ СТАРИЈЕ ВЕСТИ

 

 WEBGIS  ГЕОЛИСС  Обновљиви извори енергије  Регистар енергетских дозвола  Регистар повлашћених произвођача  Систем енергетског менаџмента  Отворени подаци    Узми рачун и победи!