Насловна » Архива» Актуелности » Септембар 2015.

Архива

Актуелности

Септембар 2015.

28.09.2015.

Обавештење о отварању јавне расправе за уредбе којима се у
производњи електричне енергије подстиче коришћење
обновљивих извора енергије и високоефикасна
когенерација

У поступку припреме уредби којима се у производњи електричне енергије подстиче коришћење обновљивих извора енергије, као и високоефикасна когенерација, Министарство рударства и енергетике позива међународне и домаће финансијске институције, инвеститоре, удружења привредника, стручну јавност, грађане и остала заинтересована лица да узму учешће у изради следећих аката:

  1. Уредба о условима и поступку стицања статуса повлашћеног произвођача, привременог повлашћеног произвођача и произвођача електричне енергије из обновљивих извора енергије
  2. Уредба o подстицајним мерама за производњу електричне енергије из обновљивих извора и из високоефикасне комбиноване производње електричне и топлотне енергије
  3. Уредбa o утврђивању стандардних модела уговора о откупу електричне енергије

Примедбе, предлози и сугестије, за време трајања јавне расправе, достављају се Министарству путем електронске поште на адресу: oie@mre.gov.rs , на српском језику, у форми приложеног обрасца на за сваку уредбу посебно. ОБРАЗАЦ

Јавна расправа траје до 19. октобра 2015. године.

18.09.2015.

Србија и Република Српска формирају Мешовити комитет за енергетику

Србија и Република Српска формираће Мешовити енергетски комитет који ће се бавити реализацијом приоритетних заједничких пројеката у енергетици, најавили су данас министри енергетике Србије и Републике Српске Александар Антић и Петар Дјокић.

Министри су казали и да је Италији упућена нова иницијатива за реализацију пројеката хидроелектрана на средњој Дрини.

Први састанак Мешовитог енергетског комитета биће одржан 10. октобра у Бања Луци, на челу тог комитета биће ресорни министри, а у његов рад биће укључени и директори енергетских предузећа Србије и Републике Српске, речено је после састанка два министра у Београду.

 Србија и Република Српска формирају Мешовити комитет за енергетику

Приоритет и Србије и Републике Српске је реализација заједничких енергетских пројеката, рекао је министар Антић после састанка са министром Дјокићем.

Неки од заједничких пројеката су електроенергетска конекција Србије, БИХ и Црне Горе односно пројекат електромреже Бајина Башта-Вишеград-Пљевља, као и пројекти хидроелектрана на средњој Дрини, за које Србија и Република Српска имају потписан међудржавни споразум о сарадњи са Италијом.

„Морамо на организован начин да отворимо са Италијом питање будућности тог пројекта“ казао је Антић и додао да је ту и пројекат хидроелектране на горњој Дрини „Бук бијела“ и хидроелектрана на доњој Дрини, посебно због заинтересованости чешких партнера да улажу у те пројекте, међу којима су ХЕ Козлук и ХЕ Дрина 1,2 и 3.

  • На првом састанку мешовитог комитета за енергетику покушћемо да усагласимо ставове и ако је могуће ублажимо санкције које Енергетска заједница припрема према БИХ, због нерешавања неких питања у односима између Републике Српске и Федерације БИХ, рекао је Антић.

Двојица министара разговарала су и о накнади за потопљено земљиште у општинама у Републици Српској из ХЕ Бајина Башта и Зворник, које је заустављено 1992. године, а договорено је да се оформи експертска група која ће имати први састанак до 1. октобра и која ће дефинисати модел плаћања накнаде.

 Србија и Република Српска формирају Мешовити комитет за енергетику

Колики ће бити износ те накнаде треба да одлучи та група, рекао је српски министар рударства и енергетике и додао да постоје велике разлике у ставовима Србије и Републике Српске о томе колико она треба да износи.

Министар Дјокић је казао да су захтеви општина из Републике Српске за накнаду оправдани и да је закључак две владе да се од 1. јула дефинишу услови плаћања и да се почне са плаћањем накнаде.

Говорећи о захтевима Енергетској заједнице према земљама региона и БИХ, Дјокић је нагласио да Република Српска, према Дејтонском мировном споразуму има овлашћења да се бави питањима енергије, што укључује и производњу и продају енергије.

„Став Републике Српске је да та овлашћења сачува и у будуцности, без обзира на притиске“ истакао је Дјокић и нагласио да је Република Српска испунила свој део обавеза према Енергетској заједници у значајној мери, и да је донела стратегију развоја енергетике до 2030. године, док Федерације БИХ још није.

  • Питање гаса Српска је за сада добро дефинисала Законом о гасу, што не значи да та област не може још боље да се уреди и спремни смо за разговоре о томе са Федерацијом БИХ, казао је Дјокић.

Такође, жеља је да се настави сарадња у промету гаса предузећа „Србијагас“ и „Гас рес“ из Бања Луке и развој гасне политике онако како је започета, имајући у виду раније иницијативе и активности које смо водили везано за гасовод Јужни ток, истакао је Дјокић.

 Србија и Република Српска формирају Мешовити комитет за енергетику

Када је реч о пројектима на средњем току Дрине који треба да се реализују у сарадњи са Италијом, министар Дјокић је истакао да се чека изјашњавање Италије о томе, "јер ако они више нису заинтересовани за те пројекте - тражимо нека нова решења."

Српска је посвећена развоју енергетског сектора јер због неулагања у хидроелектране, како је рекао, „рекама нам отичу милиони долара“, а најавио је и да се у Републици Српској приводи крају изградња термоелектране, снаге 300 мегавата, која представља највећи енергетски пројекат у региону.

Та термоелектрана ће бити пуштена у пробни рад средином децембра, а почетком маја следеће године „изаћи ће на мрежу“, казао је Дјокић и нагласио да Република Српска не жели на томе да стане и да жели да улаже и у обновљиве изворе енергије и да постане велико градилиште у енергетици.

18.09.2015.

Антић: Гас јефтинији за око девет одсто

Цена гаса у Србији у четвртом кварталу ове године биће нижа за око девет одсто, изјавио је данас министар рударства и енергетике Александар Антић и поручио да Србија има довољно гаса за зиму.

  • Србија има апсолутно сигурно снабдевање гасом за наступајућу грејну сезону, а у складиште Банатски двор је пуно, рекао је Антић после састанка са министром енергетике Републике Српске Петром Ђокићем.

Антић је поручио да Србија има јасно дефинисане уговоре са Русијом о снабдевању гасом.

Додао је да грађани, привреда и даљински системи грејања немају разлога за бригу што се тиче снабдевености гасом пред наступајућу зиму.

Србија још нема озбиљну алтернативу руском гасу, али очекује да ће добити алтернативне и додатне изворе снабдевања гасом реализацијом великих пројеката, као што су гасоводи ТАП и ТАНАП, као и изградњом ЛНГ терминала у Грчкој и гасне конекције са Бугарском, рекао је Антић одговарајући на новинарско питање да ли ће се САД убудуће противити сарадњи између Србије и Русије у енергетици.

Србија је чврсто опредељена да обезбеди нове руте снабдевања гасом, што је актуелна доктрина у целој Европи, истакао је Антић.

Он је указао да интерконекција између Србије и Бугарске која треба да се гради није део пројеката повезивања на руски гас већ са гасом из Азербејџана и других делова света.

Антић је објаснио да је за Србију веома битно да има подршку САД за реализацију тог пројекта, јер је то позив ЕУ да се у већој мери укључи у финансирање те гасне конекције.

Антић очекује наставак измирења дугова Стакларе

Министар рударства и енергетике Александар Антић рекао је да очекује да ће Српска фабрика стакла из Параћина наставити да измирује обавезе за струју и гас, јер, како је навео, нико не може да добија бесплатне енергенте, па ни та фабрика.

  • Стално ћемо их држати под притиском и увести у редовно плаћање, рекао је Антић.

Он је најавио да ће на састанку Стакларе и ЕПС снабдевања, који ће ускоро бити одржан, бити прецизирана динамика плаћања дуга те фабрике за струју.

Министар је подсетио да је руководство те фабрике почело одговорно да се понаша и да је из сопствених прихода већ платило један део дуга за гас.

„Очекујемо да се настави и са измирењем обавеза за струју“,рекао је Антић и додао да је држава успела, захваљујући свом чврстом ставу, али и уз помоћ медија, да се избори да та параћинска фабрика почне да плаћа дугове за енергенте.

Са пуно оптимизма чекам приватизацију Петрохемије

Министар Антић је изјавио да са пуно оптимизма очекује решење питања приватизације ХИП Петрохемије из Панчева, као и предузећа МСК и Азотара, јер те фабрике, како је поручио, данас добро раде.

Антић је истакао да Петрохемија данас остварује позитивне финансијске резултате и уредно плаћа струју и примарни бензин.

Што се тиче МСК и Азотаре, како је додао, и ту су постигнута позитивна решења, што је добар позив за потенцијалне купце да улажу у те фирме.

Он је казао да је за државу било важно да та предузећа покрену и побољшају рад, како би могла успешно да нађу купца.

02.09.2015.

ПАРЛАМЕНТАРНИ ФОРУМ ЗА ЕНЕРГЕТСКУ ПОЛИТИКУ СРБИЈЕ:
„ДЕБАТА О ПРЕДЛОГУ СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА ЕНЕРГЕТИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ДО 2025. ГОДИНЕ СА ПРОЈЕКЦИЈАМА ДО 2030. ГОДИНЕ“


Стратегија развоја енергетике у октобру у Скупштини Србије

У Београду је одржан трећи састанак Парламентарног форума за енергетску политику Србије.

Предлог Стратегије развоја енергетике Репубике Србије до 2025. године са пројекцијом развоја до 2030. требало би да се нађе на редовном заседању Скупштине од 1. октобра, најавила је председница скупштинског Одбора за индустрију и енергетику Александра Томић.

Она је рекла да је то најважнији документ за развој енергетског сектора Србије, сматрајући да без добре енергетске политике нема развоја привреде, ни новог запоссљавања.

Томић је на отварању Парламентарног форума за енергетску политику Србије који је одржан у републичком Парламенту, указала да је Србија полако али марљиво радила на имплементацији енергетске политике ЕУ, кроз Уговор о Енергретској заједници, чији смо потписник.

Она је подсетила да је Србија крајем прошле године усвојила нови Закон о енергетици, у који је потпуно уградјен Трећи енергетски пакет ЕУ, а усвојен је и План реструктурирања Србијагаса и ЕПС-а.

Тиме је Србија показала спремност да своју енергетску политику усклади са европском, рекла је она.

Државни секретар Министарства рударства и енергетике Мирјана Филиповић рекла је да је Србија припремила Стратегију развоја енергетике у складу са оним што намеравамо да урадимо у тој области, истакавши да је најважније испуњење циљева из тог докуметна.

Она је указала да је неопходно усклађивање и прилагођавање српске Стратегије развоја енергетике са ситуацијом и променама у свету.

  • Предлог стратегије који је требало да буде усвојен заједно са новим Законом о енергетици крајем прошле године, морао је да се мења због промена на тржишту гаса, односно одустајања од изградње Јужног тока, као и због усвајања Закона о енергетици, објаснила је државни секретар Мирјана Филиповић.

Стратегија је, према њеним речима, усклађена и с новим Законом о енергетици, којим је у српско законодавство пренет Трећи енергетски пакет. Она је додала да је Стратегија списак онога што треба урадити и сценарио којем треба тежити, а да је много важније како ће се спроводити.

Председник Генералног секретаријата Енергетске заједница Јанез Копач рекао је да је Србија најпрогресивнији члан заједнице и честитао нашој земљи на досадашњим успесима у области енергетике. Он је истакао да је Србија, усвајањем Трећег енергетског пакета ЕУ, сасвим пренела та најзначајнија европска правила у своје законодавство.

  • Треба још радити на имплементацији али се надам да ће се то ускоро десити, рекао је Копач на отварању форума и додао да Србија јасно ступа ка европској енергетској политици.

Он је додао да Србија треба да се ослања на регионално повезивање у сектору гаса и да пројекта гасовода Јужни ток нема и неће га бити и да зато треба да се ослањамо на сопствене снаге и на нека, како је рекао, претходна решења, са којих „треба обрисати прашину“.

Помоћник министра енергетике Милош Бањац је у расправи о обновљивим изворима енергије и енергетској ефикасности рекао да Србија не може да се одрекне лигнита, свог најважнијег ресурса, као што то не чине ни друге еворпске земље, али да га може користити на савременији и чистији начин. Бањац је рекао да се у изради стратегије следио план ЕУ и обавезе за повећање удела обновљивих извора енергије и већу енергетску ефикасност а да ће се то детаљније разрадити кроз акционе планове. Подсетио је да је циљ Србије да до 2020. повећа удео обновљивих извора енергије за 27%, и оствари енергетске уштеде од 9%.Он је рекао да су у документу изнете процене да ће се до 2030. потрошња енергије повећати за 28% без мера за уштеду енергије а са мерама за 14%. Бањац је рекао да енергетска ефикасност представља нови извор енергије, док је Ковачевић у уводној расправи истакао да она представља и нови индустријски потенцијал због потребе да се произведе нова опрема и слично.

Декан београдског Електротехниццког факултета, Бранко Ковачевић, који је и председник Управног одбора ЕПС-а, рекао је да у сектору енергетике очекује нови развој струке, наставак школовања инжењера и отварање нових радних места.

Он је указао да је неопходно повезивање свих предузећа која управљају системима у Србији у једну чворишну мрежу и поручио да је дошло време да се отвори Енергетски инситут у Србији.

У наставку Парламентарног форума за енергетску политику Србије, паралелно је одржано пет панела на различите теме из области енергетике, почев од отварања поглавља са ЕУ, улагања у област електричне енергије, нафте и гаса, до обновљивих извора енергије и заштите животне средине.


Копач: Нови предлог стратегије за енергетику реалнији

Нови Предлог Стратегије развоја енергетике Србије је реалнији од претходне верзије јер се ослања на сарадњу и ресурсе у региону, а узето је у обзир и одустајање од Јужног тока, оценио је данас у Београду директор Секретаријата Енергетске заједнице југоисточне Европе Јанез Копач.

  • Неких великих пројеката као што је био Јужни ток или било који други нема и неће их бити у некој ближој будућности, и треба се ослонити на сопствене снаге и снаге региона, рекао је Копач на јавној дебати о предлогу Стратегије развоја енергетике Србије до 2025. године, са пројекцијама до 2030.

Он је оценио да је регион бивше Југославије већ имао добра енергетска решења и да би сада нека од њих требало поново активирати.

Копач је рекао да се енергетска политика у Србије, као чланице Енергетске заједнице, све више одређује у складу са заједничком енергетском политиком ЕУ, за коју је оценио да није статична.

Додао је да Србија већ у овој фази интеграција може да мало утиче на европске политике у тој области.

01.09.2015.

Копач: Енергетски прописи Србије усклађени са ЕУ

Директор Секретаријата Енергетске заједнице, Јанез Копач изјавио је у Београду да је Србија у региону „најнапреднија и најразвијенија у погледу отварања тржишта струје и гаса“ и да у највећој мери поштује обавезе из уговора о оснивања Енергетске заједнице Југоисточне Европе. Он је у Скупштини Србије, где је представио Извештају Енергетске заједнице о напретку Србије у области енергетике 20142015, истакао да су се у Србији од прошле године догодиле велике ствари у области енергетике, истичући да је српско законодавство у енергетици у потпуности усклађено с европским.

  • Енергетским законом Србија је у потпуности пренела такозвани Трећи енергетски пакет, тако да је сада српско законодавство потпуно у складу са европским правним поретком. На подручју законодавстваствари су се средиле. Примена још недостаје, али може се то и разумети, пошто је Закон усвојен тек у децембру прошле године и сви подзаконски акти још нису донети, рекао је Копач на конференцији за новинаре.

Директор Секретаријата Енергетске заједнице је рекао да је у области електроенергетике Србија скоро у потпуности поштује све обавезе из уговора о оснивању Енергетске заједнице, али је и даље отворено питање раздвајања дистрибуције од производње и снабдевања електричном енергијом.

Напоменуо је да је основана посебна фирма, а да сада, како је истакао, недостаје још такозвана функционално раздвајање. „Надамо се да ће се то у следећим месецима уредно завршити“, рекао је Копач.

У области гаса, прошле године највећи проблем је било нераздвајање Србијагаса, али се то, истакао, ове године догодило, тако да је Србија и ту на добром путу да у потпуности поштује обавезе уговора о оснивању Енергетске заједнице.

Копач је додао да су „мало отвореније неке друге области“, као што је непоштовање директове о сумпору у гориву и мултилатерално прекогранично трговање струјом преко регионалне Канцеларије за додељивање прекограничних капацитета. Прецизирао је да Секретаријат Енергетске заједнице води поступак против Србије због непоштовања директиве о сумпору у гориву, односно у мазуту.

  • Тај поступак још није закључен, и Србија још није уредила тај проблем који произлази из непотпуног адаптирања производних капацитета Нафтне индустрије Србије у Рафинерији Панчево", рекао је Копач.

Навео је да је отворено и питање учешћа Републике Србије у Канцеларији за додељивање прекограничних капацитета, која има централу у Подгорици, али да ће то можда бити решено наредних дана.

  • Србија је најавила да ће прекограничну трговину електричном енергијом у потпуности водити преко те регионалне централе, што јој је и обавеза, али изгледа да граница са БиХ остаје отворена, и за сада још ће се изгледа преко ње трговати билатерално, а не мултилатерално, рекао је Копач који је Извештај о напретку Србије у области енергетике за период 20142015. представио у Одбору Скупштине Србије за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику.

Уговор о формирању Енергетске заједнице земаља Југоисточне Европе потписали су 25. октобра 2005. У Атини представници Србије и Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Бугарске, Румуније, Албаније и привремена мисија УН за Косово.

Њиме је дефинисано тржиште електричне енергије и природног гаса и дат је јединствен, стабилан регулаторни оквир за прекограничну трговину енергијом, јер су земље потписнице у области енергетике прихватиле општа правила ЕУ која се односе и на заштиту животне средине и конкуренцију.

Енергетска заједница Југоисточне Европе обухвата тржиште са 150 милиона људи, а у то тржиште ће у наредних 15 година бити уложено више од 21 милијарде евра. Када се Енергетска заједница југоисточне Европе (ECSEE) и формално прикључи ЕУ, то ће бити по величини трећа енергетска заједница у свету, после OPEK- а и IAEA-e.

 

ПОГЛЕДАЈТЕ СТАРИЈЕ ВЕСТИ

 

 WEBGIS  ГЕОЛИСС  Обновљиви извори енергије  Регистар енергетских дозвола  Регистар повлашћених произвођача  Систем енергетског менаџмента  Отворени подаци