Насловна » Најчешћа питања » Сектор за енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије

Најчешћа питања

Сектор за енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије

Одсек за унапређење енергетске ефикасности

Oзначавање енергетске ефикасности производа који утичу на потрошњу енергије

  1. Датум почетка примене Правилника о означавању енергетске ефикасности електричних сијалица и светиљки је 01.03.2014. године. Да ли то значи да се Правилник примењује само на производе који су пласирани на тржиште Србије након тог датума?

    Правилник о означавању  енергетске ефикасности електричних сијалица и светиљки („Службени гласник РС", број 24/14) ступио је на снагу 01.03.2014. године. Правилник се не примењује на производе који су стављени на тржиште пре 01.03.2014. године јер пропис не важи ретроактивно.

  2. На које електричне сијалице и светиљке се примењује Правилник о означавању енергетске ефикасности електричних сијалица и светиљки, с обзиром да се разликује од важеће европске регулативе у овој области?

    Правилник о означавању енергетске ефикасности електричних сијалица и светиљки („Службени гласник РС", број 24/14) примењује се на сијалице и светиљке које су њим обухваћене (наведене у члану 1. Правилника, а нису изузете од примене чланом 2. Правилника), без обзира на важећу европску регулативу.

  3. Да ли ознака ЕЕ за електричне сијалице може бити црно-бела?

    Да, али по изузетку, ако је у складу са Правилником одштампана на амбалажи. Означавањем класе енергетске ефикасности постиже се циљ ако је ознака уочљива и јасна и она је по правилу у боји.

  4. Да ли ознака ЕЕ на производима може да буде у облику фотокопије?

    Ознака ЕЕ на производима може бити у облику фотокопије, али у свему (облик, боја, садржај) мора бити у складу са правилником о означавању ЕЕ која се односи на ту врсту производа.

  5. Да ли текст на ознаци ЕЕ за електричне пећнице треба да буде на српском језику?

    Текст на ознаци ЕЕ за електричне пећнице, у складу са Правилником о означавању енергетске ефикасности електричних пећница („Службени гласник РС", број 24/14), треба да буде одштампан на српском језику.

  6. Да ли се у Србији планира доношење регулативе о еко-дизајну производа?

    Чланом 42. Закона о ефикасном коришћењу енергије („Службени гласник РС", број 25/13) предвиђено је доношење правилника којим ће се увести обавезе у погледу еко-дизајна производа. У току су припреме за доношење неопходне регулативе која ће бити усклађена са одговарајућом европском директивом и делегираним уредбама о еко-дизајну, као и домаћим прописима који се доносе у примени Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености („Службени гласник РС, број 36/09).

Систем енергетског менаџмента

  1. Да ли ће се и када реализовати обука стручних лица за функцију енергетских менаџера?

    Обука за енергетске менаџере у организацији Министарства рударства и енергетике још није почела. Израда подзаконских аката на основу којих треба да почне ова обука налази се у завршној фази.

  2. Који степен образовања и коју струку треба да поседују лица које хоће да постану енергетски менаџери?

    Према члану 29. Закона о ефикасном коришћењу енергије („Службени гласник РС”, број 25/13), испит за обављање послова енергетског менаџера може полагати лице које:

    1) има најмање стечено високо образовање првог степена академских студија у области техничко-технолошких наука у обиму од 180 ЕСПБ (европски систем преноса бодова) и има потврду о завршеној обуци за полагање испита за енергетског менаџера; или

    2) има стечено високо образовање другог степена академских студија на мастер академским студијама у образовно-научним областима машинства, електротехнике или технологије.

  3. Ко ће вршити обуку и издавати лиценцу енергетског менаџера?

    Према члану 31. Закона о ефикасном коришћењу енергије („Службени гласник РС”, број 25/13), обуку за полагање испита за енергетског менаџера спроводи организација која испуњава услове прописане у складу са овим законом. Према члану 31. став 2. истог закона, министар надлежан за послове енергетике за спровођење обуке овлашћује организацију која испуњава услове у погледу кадрова, опреме и простора.

    Ближи услови које организација за обуку у складу са законом мора да испуни у погледу кадрова, опреме и простора да би била овлашћена за обуку биће прописани одговарајућим правилницима чија је израда у финалној фази.

    Према члану 33. наведеног закона, лиценцу за обављање послова енергетског менаџера издаје министар надлежан за послове енергетике, а лиценца се може издати лицу које има уверење о положеном испиту за обављање послова енергетског менаџера, три године радног искуства у струци, које поднесе захтев за издавање лиценце и уплати прописану таксу.

  4. Како ће бити организовано полагање испита за енергетске менаџере?

    Према члану 32. Закона о ефикасном коришћењу енергије („Службени гласник РС”, број 25/13), испит за енергетског менаџера полаже се пред комисијом коју образује министар надлежан за послове енергетике. Према члану 32. став 4. истог закона, министар прописује ближе услове, програм и начин полагања испита.

    Ближи услови, програм и начин полагања испита биће регулисани правилником чија је израда у финалној фази.

Достављање података за Други акциони план Републике Србије

  1. Да ли постоји обавеза да се пријаве пројекти енергетске ефикасности и извести о његовим ефектима?

    Законом о ефикасном коришћењу енергије („Службени гласник РС", број 25/13) прописано је да су за спровођење Акционог плана и достављање података о његовој реализацији одговорни органи државне управе, надлежни органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, у оквиру својих надлежности. Начин и рокове достављања података неопходних за праћење спровођења Акционог плана прописаће Министар правилником чија је израда у финалној фази, али је у циљу прикупљања података о реализованим пројектима Министарство рударства и енергетике овим органима упутило дописе са захтевом да попуне техничке упитнике. Очекује се да надлежни органи одреде контакт особе, пријаве пројекте и доставе одговарајуће техничке податке како би за Владу Републике Србије могао да се припреми годишњи извештај о оствареним уштедамаОбука за енергетске менаџере у организацији Министарства рударства и енергетике још није почела. Израда подзаконских аката на основу којих треба да почне ова обука налази се у завршној фази.

  2. Ко финансира пројекте које треба пријавити?

    Пријављују се пројекти које финансира, суфинасира или је крајњи корисник резултата пројекта јединица локалне самоуправе, орган аутономне покрајине, орган државне управе, јавно предузеће, а који се односи на остварене уштеде у потрошњи финалне енергије код крајњег корисника.

  3. Како и када ће бити достављени технички упитници?

    Технички упитници ће бити достављени електронском поштом након предходне пријаве пројекта енергетске ефикасности и података о лицу задуженом за извештавање по овом предмету.

  4. Да ли запослени у Министарству пружају помоћ у вези са попуњавањем техничких упитника?

    У Министарству су за пружање помоћи у попуњавању техничких упитника задужени: Срђан Костић и Биљана Миљковић Пуљевић из Одсека за унапређење енергетске ефикасности.

  5. Да ли треба пријавити пројекте реализоване пре 2013. године и која је најранија година реализације пројеката које треба пријавити?

    Треба пријавити све пројекте енергетске ефикасности који су завршени предходних година, а најраније 2004. године уколико до сада нису пријављени.

  6. Да ли се редовне замене сијалица сматрају мером коју треба пријавити?

    Редовну замену сијалица треба пријавити уколико се мењају ефикаснијим сијалицама. Треба пријавити старо стање и ново стање тј. снагу појединачне сијалице пре замене и након замене.

Одсек за обновљиве изворе енергије


Питања и одговори

  1. Општа питања
  2. Обновљиви извори енергије у саобраћају, електрична возила и биогорива
  3. Привремени статус повлашћеног произвођача електричне енергије и Статус повлашћеног произвођача електричне енергије
  4. Мере подстицаја за повлашћене произвођаче електричне енергије – Фид-ин тарифа (Feed-in Tariff)
  5. Гаранције порекла
  6. Мере подстицаја за топлотну енергију
  7. Енергетска дозвола и сагласност
  8. Извори финансијске подршке

 

Општа питања

  • Имам генијалну идеју! Коме да се обратим за помоћ у вези финансирања мог пројекта?

Министарство рударства и енергетике, према својим законским овлашћењима, не бави се оценом нити финансирањем пројеката из области иновативне делатности. Међутим, Законом о иновационој делатности основан је Фонд за иновациону делатност ради подстицања иновативности и обезбеђивања средстава за финансирање иновационе делатности. Контакти су:
Фонд за иновациону делатност
Немањина 22-26, 11000 Београд
http://www.inovacionifond.rs
тел. +381 11 6555 696
факс +381 11 2400 348
е-мејл: office@inovacionifond.rs

Програм раног развоја:
е-мејл: minigrants@inovacionifond.rs

Програм суфинансирања иновација:
е-мејл: matchinggrants@inovacionifond.rs

 

  • Шта су обновљиви извори енергије?

Има више различитих дефиниција којима се могу одредити обновљиви извори енергије у зависности шта је намера онога ко поставља дефиницију. Овде наводимо дефиницију из Закона о енергетици, члан 2, тачка 17):

Енергија из обновљивих извора је енергија произведена из нефосилних обновљивих извора као што су: водотокови, биомаса, ветар, сунце, биогас, депонијски гас, гас из погона за прераду канализационих вода и извори геотермалне енергије.

  • Зашто не користимо само бесплатну и чисту енергију из обновљивих извора енергије?

Популарно, често се погрешно тумачи да су "обновљиви извори енергије (ОИЕ) бесплатни" и да их "само треба узети из природе, а ми ето, пропуштамо такву прилику". Као и већина других извора енергије ОИЕ се налазе у природи, али да бисмо их претворили у облик енергије који је нама погодан за употребу морамо их помоћу неке доступне технологије превести у топлотну или електричну енергију. Нажалост, према данас познатим технологијама, та трансформација је у већини случајева скупља него у случају обраде енергената који нису обновљиви. Примера ради, у највећем броју случајева јефтиније је добити електричну енергију из угља у великој термоелектрани или нуклеарној електрани него из електране на ветар, соларне електране, геотермалне електране, биогасног постројења или мале хидроелектране. То су чињенице. Да није тако одавно би цео свет базирао енергетику на обновљивим изворима уместо на ограниченим и загађујућим изворима енергије. Дакле, продајна цена крајњем купцу енергије је пресудни фактор зашто се цео свет нашао у ситуацији где се масовно користе нафта, угаљ и нуклеарна енергија а не претежно ОИЕ. Овде треба напоменути да у цену необновљивих извора најчешће није урачунат њихов утицај на животну средину.

  • Зашто Србија подржава употребу обновљивих извора енергије?

Сагледавши коначност необновљивих ресурса и озбиљне еколошке последице њихове употребе, развијене земље света (уједно и највећи потрошачи енергије), одлучиле су да потписивањем низа међународно обавезујућих докумената, на уштрб повећања цене произведене енергије, уведу обавезе постепеног увећања употребе ОИЕ. Крајњи циљ је производња енергије искључиво из ОИЕ.

Србија је 2006. године ратификовала Уговор о оснивању Енергетске заједнице земаља југоисточне Европе и Европске уније (ЕУ), на основу кога, у циљу интеграције енергетског сектора земаља потписница у енергетски систем ЕУ, проистичу и одређене обавезе сваке од земаља. Поред осталог, ту су обавезе достизања задатих циљева по питању удела ОИЕ у брутофиналној потрошњи енергије, сваке потписнице понаособ. Србија је у базичној 2009. години имала удео од око 21% ОИЕ у брутофиналној потрошњи енергије, а задати циљ за 2020. годину је 27%. Да би се то постигло морају се применити одређене мере подстицаја којима би се подстакле инвестиције у постројења која користе ОИЕ.

  • Које подстицаје даје држава за обновљиве изворе енергије?

Постоје директне мере подстицаја за произвођаче који електричну енергију производе из обновљивих извора енергије кроз такозвани систем фид-ин тарифа (Feed-in Tariff). За више информација погледати наредна поглавља.

У области топлотне енергије, постоји Буџетски фонд за енергетску ефикасност, који поред осталог, подржава инвестиције у одређене облике употребе обновљивих извора за производњу топлотне енергије. За више информација погледати презентацију Одсека за унапређење енергетске ефикасности.

Министарство пољопривреде и ЗЖС има Климатски технолошки центар и мрежу, програм УН за помоћ неразвијенима у циљу смањења емисија ЦО2....

Климатски технолошки центар и мрежа (Climate Technology Centre & Network – CTCN), као оперативно тело у склопу Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе (United National Framework Convention on Climate Change – UNFCCC) користи финансијски механизам за помоћ недовољно развијеним земљама ради смањења емисије CO2 и ублажавања климатских промена применом модерних технологија. CTCN омогућава подршку у виду:
- Техничких процена, укључујући техничку експертизу и препоруке у вези са специфичним технолошким потребама, идентификације технологија, технолошких баријера, ефикасности технологије, као и пилот примену и широку примену технологија;
- Техничкe помоћи у припреми планских докумената, укључујући стратегије и акционе планове, законску регулативу и др.;
- Обука;
- Припреме алата и методологија;
- Израде Планова имплементације.

Пријава за помоћ у оквиру CTCN врши се преко националне контакт особе (National Designated Entity – NDE) из Министарства пољопривреде и заштите животне средине, а линк је:
http://www.eko.minpolj.gov.rs/projekti/klimatski-tehnoloski-centar-i-mreza/.

  • Које међународне фондове могу контактирати за подршку мом пројекту из обновљивих извора енергије?

Погледати интернет презентацију Канцеларије за европске интеграције.

 

  • Које су ми дозволе потребне да бих изградио постројење које користи обновљиве изворе енергије?

 Погледајте секцију Процедуре Одсека за обновљиве изворе енергије и Водич за инвеститоре у ОИЕ на интернет страници:
http://www.mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/Vodic%20za%20OIE%202016.pdf

 

ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ У САОБРАЋАЈУ, ЕЛЕКТРИЧНА ВОЗИЛА И БИОГОРИВА

У припреми су подзаконска акта којима ће се уредити област употребе биогорива у Србији.

 

ПРИВРЕМЕНИ СТАТУС ПОВЛАШЋЕНОГ ПРОИЗВОЂАЧА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ
И СТАТУС ПОВЛАШЋЕНОГ ПРОИЗВОЂАЧА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ

  • Који закон и подзаконски акти регулишу ову област?
    • Закон о енергетици;
    • Уредба о условима и поступку стицања статуса повлашћеног произвођача електричне енергије, привременог повлашћеног произвођача и произвођача електричне енергије из обновљивих извора енергије;
    • Уредба o подстицајним мерама за производњу електричне енергије из обновљивих извора и из високоефикасне комбиноване производње електричне и топлотне енергије;
    • Уредба o уговору о откупу електричне енергије;
      - Модел уговора о отукупу електричне енергије;
      - Прилог уз модел уговора о откупу електричне енергије
    • Уредба о накнади за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије;
    • Уредба о висини посебне накнаде за подстицај у 2016. години;

Сва документа можете пронаћи у секцији Документи

  • Ко може добити статус повлашћеног произвођача електричне енергије?

Статус повлашћеног произвођача електричне енергије може добити произвођач електричне енергије за електрану која користи обновљиве изворе енергије или за електрану која истовремено производи електричну и топлотну енергију са високим степеном искоришћења примарног горива, уколико су испуњени законом прописани услови.

  • Ко може добити привремени статус повлашћеног произвођача електричне енергије?

Привремени статус повлашћеног произвођача електричне енергије могу добити инвеститори пре изградње електране, ако планирано постројење испуњава услове по којима би се по завршетку изградње могао добити статус повлашћеног произвођача за ту електрану.

  • Да ли могу добити статус повлашћеног произвођача за електрану за сопствене потребе?

Један од услова за добијање статуса повлашћеног произвођача јесте да електрана буде прикључена на електроенергетски систем. Мерама подстицаја се подржавају само оне електране које електричну енергију испоручују у електроенергетски систем. Дакле, електране које производе електричну енергију за сопствене потребе не могу бити у систему подстицајних мера.

  • Да ли физичко лице може добити (привремени) статус повлашћеног произвођача

Према Закону о енергетици физичка лица могу стећи статус повлашћеног, односно привременог повлашћеног произвођача за једну електрану инсталисане снаге до 30kW.

  • Да ли могу да пренесем (привремени) статус повлашћеног произвођача на друго лице?

Уредба о условима и поступку стицања статуса повлашћеног произвођача електричне енергије, привременог повлашћеног произвођача и произвођача електричне енергије из обновљивих извора енергије, дефинисани су услови под којима се то може реализовати.

  • Да ли је обавезно стицање статуса повлашћеног произвођача уколико имам електрану која користи обновљиве изворе енергије?

Статус повлашћеног произвођача електричне енергије је предуслов за потписивање уговора са гарантованим снабдевачем о продаји електричне енергије по подстицајним ценама. Власник електране на обновљиве изворе енергије није обавезан да стекне статус, али онда не може рачунати на подстицајне мере.

  • Да ли је обавезно добијање привременог статуса повлашћеног произвођача да би се добиле мере подстицаја (стекао статус повлашћеног произвођача)?

Није обавезно. Привремени статус служи као гаранција инвеститорима да ће након окончања изградње добити статус повлашћеног произвођача (за соларне електране и електране на ветар) и мере подстицаја које су важиле у тренутку подношења захтева за стицање привременог статуса, без обзира што су „квоте“ попуњене када затражи статус повлашћеног произвођача.

  • Шта су „квоте“?

„Квоте“ су опште прихваћени назив за укупно инсталисане снаге свих електрана у збиру према доле наведеним категоријама које ће бити подржане мерама подстицаја у Републици Србији. Квоте су дефинисане само за соларне електране и електране на ветар и то:


Тип електране

Квота [MW]

Електране на ветар

500

Соларне електране на објекту, снаге до 30 kW

2

Соларне електране на објекту, снаге од 30 kW до 500 kW

2

Соларне електране на земљи

6

Електране које добију привремени статус повлашћеног произвођача или статус повлашћеног произвођача заузимају део капацитета прописане квоте у складу са инсталисаном снагом те електране. Када се комплетан износ квоте додели инвеститорима, сви наредни подносиоци захтева не могу добити нити статус, нити привремени статус повлашћеног произвођача. То значи да су испуњени слободни капацитети који ће бити подржани мерама подстицаја, или како се популарно каже „попуњене су квоте“.

  • Колике су квоте за ову годину, а колике за идућу?

Квоте нису дефинисане на годишњем нивоу, већ важе док важи Уредба о условима и поступку стицања статуса повлашћеног произвођача.

  • Када ће бити нове квоте?

До доношења нове Уредбе о условима и поступку стицања статуса повлашћеног произвођача укупан капацитет (максимални капацитет) подржан мерама подстицаја по појединим категоријама неће бити мењан.

Ако поједини инвеститори одустану од инвестиције или изгубе статус, односно привремени статус повлашћеног произвођача, то нема за последицу појаву слободног капацитета. Слободног капацитета се може појавити једино кроз увећање максималног капацитета, изменом Уредбе о условима и поступку стицања статуса повлашћеног произвођача, када ће ослобођени капацитет у претходном периоду бити урачунат у слободни капацитет по тој новој, измењеној уредби.

  • Да ли ћу имати предност при решавању захтева за доделу квота ако захтев поднесем одмах, пре објављивања нових квота, или ако сам већ подносио захтев?

Према правилима о управном поступку, предмети се решавају у складу са прописима који важе у тренутку подношења захтева. Примера ради, ако данас поднесете захтев, а од сутра важе нове „квоте“, Ваш захтев ће свакако бити решен негативно јер у тренутку подношења захтева није било слободних капацитета. Први поднет захтев од тренутка почетка важења прописа ће бити решаван први, затим други по пријему и тако даље, редом. Практично, није могуће „хватати ред“ пре него што ступи на снагу акт који дефинише нови слободни капацитет у складу са поменутом допуном Уредбе о условима и поступку стицања статуса повлашћеног произвођача.

  • Да ли ћу имати предност при решавању захтева за доделу квота ако сам већ изградио електрану?

Нажалост, не. Чињеница да је електрана већ завршена или да је раније већ подношен захтев за привремени или (коначни) статус повлашћеног произвођача, не можете донети предност приликом решавања статуса када буду проглашени слободни капацитети. Сам захтев се мора поднети тада, поново и пре других. Евентуално, да не би подносилац морао поново да „копира све папире“, може се позвати на документацију приложену у претходним захтевима (обавезно назначити број и датум предмета).

  • Колике ће бити нове „квоте“ и фид-ин тарифе?

До доношења нових подзаконских аката не може се знати колико ће износити „квоте“ нити фид-ин тарифе.

  • Ако желим да изградим две или више биогасних електрана на једном плацу или у непосредној близини, и желим да за сваку од њих исходујем посебан статус повлашћеног произвођача, које услове морам да испуним да би се она третирале као независне, а не као једна електрана?

Најпре, свака од електрана мора да испуни опште услове које свака друга електрана мора да испуњава. Посебно истичемо да свака од њих мора имати своју употребну дозволу, затим мора имати обезбеђено посебно мерење произведене електричне енергије, односно посебна мерења предате и преузете топлотне енергије, одвојена од мерења у другим технолошким процесима, са јасно означеним мерним уређајима изведеним у складу са Законом о енергетици и правилима о раду дистрибутивног, односно преносног система и у сваку нову електрану мора бити уграђена некоришћена опрема. Поред тога, да би се биогасна електрана сматрала посебном електраном мора имати једну или више сопствених производних јединица које користе гас настао у сопственим постројењима (дигесторима), анаеробним поступцима из биомасе и споредних производа животињског порекла који се користе у складу са прописима из области ветеринарства. Такође, за сваку елкетрану мора се водити посебна евиденција о утрошеном основном и допунском гориву, у којој се бележи количина и просечне доње топлотне моћи утрошеног горива у електранама, на основу које повлашћени произвођач саставља извештај за претходну календарску годину за сваку електрану понаособ. Специфично за биогасне електране је да удео кукурузне силаже у годишњем масеном билансу суве материје супстрата који се уноси у дигесторе не сме да прелази 40%.

Више независних биогасних електрана може делити заједнички плац, силос биомасе (уколико се води посебна евиденција за сваку електрану о набавци, складиштењу и употреби биомасе), отворену лагуну за одлагање искоришћеног дигестата, машинску и управну зграду и може бити исти власник свих електрана.

Независне електране никако не могу имати заједнички дигестор, опрему за пуњење и опслуживање дигестора, заједничку потрошњу електричне и топлотне енергије (осим у случају посебно издвојене опште потрошње), заједничке агрегате, затим не могу имати заједничке електричне, топловодне, цевоводне, гасоводне и друге инсталације везане за производни процес, заједничко мерење произведене електричне и топлотне енергије и заједничку (јединствену) евиденцију утрошеног супстрата и других енергената.

Треба имати у виду да је намера законодавца била да повољнијом подстицајном ценом за електране мање снаге равномерно стимулише изградњу објеката свих капацитета, сразмерно реалним условима у којима ће електране радити, а не да се подстакну инвеститори да зарад већег профита деле постројења која би реално могла бити веће снаге на више мањих, међусобно независних електрана. Зато ће Министарство врло строго тумачити све конкретне случајева више постројења у близини или где су електране у очигледној вези једна са другом, а контрола независног рада сваке електране биће праћена стриктно у складу са прописима, како би се максимално предупредила злоупотреба подстицајних мера.

  • Како се доказује тачност евиденције о утрошеном основном и допунском гориву (супстрату) у биогасној електрани?

Тачност евиденције доказује се:

  1. копијама рачуна о набавци горива са документацијом која прати гориво (супстрат), а у случају да повлашћени произвођач за постројење има сопствену производњу горива, измереним вредностима утрошене количине сваког горива, регистрованим преко инсталисаних и запечаћених мерно-регистрационих мерача за континуално праћење утрошка сваке врсте горива које се не купује;
  2. резултатима анализа доње топлотне моћи репрезентативног узорка за сваку набавку горива извршеним од стране акредитованих институција, а у случају коришћења горива која повлашћени произвођач сам производи, резултатима анализа репрезентативних узорака сваке врсте горива рађених једном годишње за електране инсталисане електричне снаге веће или једнаке од 200 kW, односно само једном у року од првих годину дана од стицања статуса повлашћеног произвођача за електране снаге мање од 200 kW.

Годишњи извештај се доставља у форми елабората у којем су приказани материјални и енергетски токови у електрани и уз који се прилажу копије рачуна за набављена горива и стање залиха, као и рачуни за продату топлотну енергију, осим ако се целокупна произведена топлотна енергија користи за сопствене потребе. Приликом приказа материјалних токова посебно се израчунава и приказује маса суве материје сировина које су искоришћене као енергент у електрани.

  • Ако желим да уз већ постојеће биогасно постројењ доградим ново биогасно постројење, при чему би ново постројење користило дигестат из старог постројења који је још увек активан (неразграђен у потпуности и може да производи биогас), да ли могу добити посебан статус повлашћеног произвођача за ново постројење и задржим важећи статус старог постројења без измена?

Исто као у случају изградње више независних биогасних електрана у непосредној близини, уколико се испуне услови којима се доказује да биогасне електране могу функционисати као независне целине (производња биогаса у сопственим дигесторима, сопствени агрегати, посебно прикључење на мрежу са посебним мерењима произведене енергије и технолошки потпуно одвојени производни процеси) може се сматрати да је реч о две независне електране. При томе, треба имати у виду да ако дигестат прве (постојеће) биогасне електране може садржи одређени проценат кукурузне силаже, сматраће се да је кукурузна силажа присутна са истим уделом у масеном билансу суве материје и у супстрату који улази у дигестор нове биогасне електране. Ово је посебно важно имајући у виду да је удео кукурузне силаже у годишњем масеном билансу суве материје супстрата биогасне електране ограничен на максимални износ до 40%, а што се кроз извештаје мора јасно потврдити.

 

МЕРЕ ПОДСТИЦАЈА ЗА ПОВЛАШЋЕНЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ – ФИД-ИН
ТАРИФА (FEED-IN TARIFF)

  • Шта су мере подстицаја?

Мере подстицаја су Законом о енергетици загарантована права повлашћених произвођача електричне енергије из обновљивих извора и постројења која истовремено производе електричну и топлотну енергију са високим степеном искоришћења примарног горива. Ближе су одређене Уредбом о мерама подстицаја за повлашћене произвођаче електричне енергије, а пре свега се односе на подстицајне цене, подстицајни период и преузимање балансне одговорности од стране гарантованог снабдевача.

  • Да ли се мере подстицаја односе на „вишак“ произведене енергије која се испоручује у мрежу?

Не. Уговор се потписује на укупан износ произведене електричне енергије, односно, електрана мора имати свој посебан прикључак на електроенергетску мрежу, независно од других објеката у непосредној близини.

  • Ко има права на мере подстицаја?

Сви произвођачи електричне енергије који стекну статус повлашћеног произвођача електричне енергије.

  • Шта је то уговор о откупу електричне енергије (ППА)?

Након стицања статуса повлашћеног произвођача, а по Закону о енергетици по стицању статуса привременог повлашћеног произвођача, произвођач електричне енергије има право на потписивање уговора о откупу укупног износа произведене електричне енергије (популарно ППА - Power Purchase Agreement) по повлашћеним ценама са гарантованим снабдевачем. Кроз тај уговор се остварују и права повлашћеног произвођача прописаном законом. Уговор покрива и период пробног рада електране.

  • На колико година се потписује уговор о фид-ин тарифи (ППА)?

Период на који се закључује уговор о откупу електричне енергије по повлашћеним ценама је 12 година. За једну електрану овај уговор се може склопити само једном.

  • Колике су фид-ин тарифе за ову годину?

У тренутку доношења Уредбе o подстицајним мерама за производњу електричне енергије из обновљивих извора и из високоефикасне комбиноване производње електричне и топлотне енергије, јуна 2016. године, прописане фид-ин тарифе су износиле:


Редни број

Врста електране повлашћеног произвођача

Инсталисана снага
Р (МW)

Подстицајна откупна цена
(c€/kWh)

Максимално ефективно
време рада (h)

1.

Хидроелектрана

 

 

 

 

5000 у години подстицајног периода

 

1.1

 

до 0,2

12,60

1.2

 

0,2 - 0,5

13,933-6,667* P

1.3

 

0,5 - 1

10,60

1.4

 

1 - 10

10,944-0,344* P

1.5

 

10 - 30

7,50

1.6

На постојећој инфраструктури

до 30

6,00

5000 у години подстицајног периода

2.

Електране на биомасу

 

 

 

8600 у години подстицајног периода

 

 

2.1

 

до 1

13.26

2.2

 

1  - 10

13,82 - 0,56*P

2.3

 

преко 10

8,22

3.

Електране на биогас

 

 

 

8600 у години подстицајног периода

 

 

3.1

 

0 - 2

18,333-1.111*P

3.2

 

2 –5

16,85–0,370*Р

3.3

 

преко 5

15

4.

Електране на депонијски гас и гас из постројења за третман комуналних отпадних вода

 

8,44

8600 у години подстицајног периода

5.

Електране на ветар

 

9,2

9000 у кварталу подстицајног периода

6.

Соларне електране

 

 

 

1400 у години подстицајног периода

 

 

6.1

 

 На објекту
до 0,03

14.60 - 80*P

6.2

 

На објекту
0,03 – 0,5

12,404 – 6,809*Р

6.3

 

На земљи

9

7.

Геотермалне електране

 

8.2

8600 у години подстицајног периода

8.

Електране са високоефикасном комбинованом производњом електричне и топлотне енергије на природни гас

 

 

 

8600 у години подстицајног периода

 

 

8.1

до 0.5

8,20

8.2

0.5 - 2

8.447 - 0.493*P

8.3

2 - 10

7.46

9.

Електрана на отпад

8,57

8600 у години подстицајног периода

 

Сваке године у фебруару месецу, почев од 2017. године, ове цене се коригују за инфлацију у евро зони. Званична информација о износу те корекције може се добити од гарантованог снабдевача.

  • Шта је максимално ефективно време рада?

Фид-ин тарифе су рачунате тако да дају коректну цену електричне енергије повлашћеним произвођачима, којом ће моћи да отплате своју инвестицију током подстицајног периода, узимајући у обзир цену опреме, својства примењене технологије, природне потенцијале Србије, интерес инвеститора итд. У склопу тога урачунат је и реалан (просечан) број ефективних сати годишњег рада једне електране (количник годишње произведње енергије и инсталисане снаге). Уколко због одређених природних или техничких предиспозиција нека електрана може да оствари енормно већу производњу од очекиване, она би у систему подстицаја остваривала неоправдано велики приход у статусу повлашћеног произвођача. То би представљало неоправдан намет крајњим корисницима електричне енергије који то плаћају кроз цену накнаде. Из тог разлога је дефинисано максимално ефективно време рада на годишњем нивоу, односно трогодишњем нивоу за ветроелектране. Свака електрана у систему подстицаја производи електричну енергију по подстицајним ценама. Међутим, када током једне године (три године за ветар) електрана произведе количину енергије која одговара броју ефективних сати рада који превазилази наведено максимално ефективно време рада, онда до краја те године, односно трогодишњег периода за ветроелектране, цена електричне енергије износи 35% претходно наведене пуне подстицајне цене.

  • Ко финансира разлику у цени електричне енергије коју производе повлашћени произвођачи?

Крајњи купци електричне енергије у Србији плаћају накнаду за обновљиве изворе енергије у износу од 0,093 дин/kWh, а из које се исплаћују повлашћени произвођачи електричне енергије. Ово је ближе одређено Уредбом о накнади за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије и Уредбом о висини посебне накнаде за подстицај у 2016. години.

  • Да ли повлашћени произвођач има права на гаранције порекла електричне енергије?

Према новом Закону о енергетици не може се истовремено имати статус повлашћеног произвођача и статус произвођача из обновљивих извора енергије, тако да се инвеститор мора одлучити да ли жели да користи мере подстицаја или гаранције порекла.

 

Гаранције порекла

  • Шта су гаранције порекла?

Гаранција порекла је електронски документи који има искључиву функцију да докаже крајњем купцу да је дати удео, односно количина утрошене енергије произведена из обновљивих извора.

  • Како могу да се добију гаранције порекла за произведену енергију?

Гаранције порекла ће издавати оператор преносног система (ЕМС), али тек након званичног успостављања система гаранција порекла у Србији. Услов ће бити да произвођач претходно стекне статус произвођача из обновљивих извора енергије.

 

Мере подстицаја за топлотну енергију

Подзаконска акта нису урађена у овој области и тренутно нема директних подстицаја.

 

Енергетска дозвола

  • Ко мора да прибави енергетску дозволу?

Енергетска дозвола се издаје за све хидроелектране и за све објекте за производњу електричне и топлотне енергије инсталисане снаге преко 1 MW електричне, односно топлотне енергије.

  • Да ли подношењем оверене изјаве подносиоца захтева, дате под материјалном и кривичном одговорношћу, у којој се наводи да обична копија документа којима се доказује улагање средстава у изградњу енергетског објекта сматра овереним документом из члана 5. став 1. тачка 5) Правилника о енергетској дозволи ?

Може се сматрати под условом да уз оверену изјаву приложи све копије докумената којима се потврђују наводи из оверене изјаве.

ИЗВОРИ ФИНАНСИЈСКЕ ПОДРШКЕ

је покренут 2014. године, као оперативно тело у оквиру Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе (United National Framework Convention on Climate Change – UNFCCC) и финансијски механизам за помоћ недовољно развијеним земљама ради смањења емисије CO2 и ублажавања климатских промена применом модерних технологија. Овај механизам је формиран уз помоћ Организације Уједињених нација за животну средину (United Nations Environment Programme – UNEP), у сарадњи са Организацијом Уједињених нација за индустријски развој (United Nations Industrial Development Organization – UNIDO) и 11 међународних стручних организација. Подршка коју пружа CTCN кроз ангажовање стручњака из конзорцијума/мреже може бити у вредности до 50.000 америчких долара за пројекат са брзим одговором партнера из конзорцијума, или од 50.000 до 250.000 америчких долара за пројекат који се реализује уз тендерску процедуру избора партнера из чланова мреже.

има кредитну линију намењену експлоатацији одрживих извора енергије за Западни Балкан, коју је обезбедила Европска банка за обнову и развој (EBRD), а која се пласира преко локалних банака и намењена је за инвестиције приватних и индустријских компанија чији пројекти резултирају прихватљивом и одрживом употребом енергије, које имплементирају пројекте енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије, као и мере ЕЕ и ОИЕ у грађевини у комерцијалне сврхе.

помаже Србији у производњи енергената из обновљивих извора, давањем кредита Електропривреди Србије за реконструкцију постојећих и изградњу нових мини хидроелекрана и производњу енергије из других обновљивих извора. EBRD сарађује са домаћим банкама преко којих реализује кредитне линије за реализацију пројеката из области енергетске ефикасности Западног Балкана.

је заједничка иницијатива Европске комисије и партнерских међународних финансијских институција (Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој и Развојне банке Већа Европе и KfW банке), за подршку социо-економског развоја и придруживања земаља Западног Балкана Европи, кроз инвестирање у област енергетске ефикасности. WBIF сачињавају Заједнички фонд за грант средства и Заједнички фонд за кредитирање, а циљ им је да се за приоритетне пројекте у региону обједине и координирају различити извори финансирања, првенствено кредити са грант средствима. Пројекти којима се одобравају ова средства у складу су са претприступном стратегијом ЕУ и релевантним секторским стратешким документима и плановима инвестиција.

уједињује 183 земље у партнерство са међународним институцијама, цивилним организацијама и приватним сектором како би порадили на питањима светске екологије уз давање подршке иницијативама националних одрживих развоја. Ова независна организација финансира пројекте везане за климатске промене, трајне органске загађиваче и друго, од чега је за Србију значајна подршка развоју биомасе.

једна је од највећих страних банка које у сарадњи са нашим банкама обезбеђује повољне кредите и Републици Србији одобрава зајмове за финансирање пољопривреде, енергетске ефикасности, обновљиве енергије и општинске инфраструктуре.

као једна од чланица групације Светске Банке, највећа је глобална институција која је оријентисана искључиво на приватни сектор земаља у развоју. Основана је 1956. године, а у власништву је 184 земље чланице које колективно одређују њену политику. Рад ове корпорације омогућава компанијама и финансијским институцијама у развоју да отворе радна места, побољшају корпоративно управљање и еколошке перформансе, као и да допринесу својој заједници. Један од главних задатка је да искорени екстремно сиромаштво до краја 2030. године, баве се инвестирањем и у сиромашне земље, саветују компаније у приватном сектору, али и управљају различитим фондовима. Сарађују са другим институцијама у оквиру Светске банке, али су правно и финансијски независни.

пружају финансијску и техничку помоћ земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за приступ Европској Унији. Средства опредељена из ИПА фондова за период 2007-2013 износила су 11,5 милијарди еур. За период 2014-2020 опредељено је 11.7 милијарди еур. Средства су намењена политичким и економским реформама са циљем лакшег пословања на тржишту ЕУ. Фонд је посвећен тржишној економији, изградњи и јачању институција; прекограничној сарадњи са суседним земљама регионалном развоју који обухвата транспорт, заштиту животне средине и конкурентност; развоју људских ресурса; руралном развоју. У последње три године Србија је добила око 525 милиона евра из ИПА фонда и тим средствима се финансирају конкретни пројекти који помажу Србији да уђе у Европску Унију.

је основан 2009. године као јавно приватно партнерство Немачке развојне банке (KfW) и Европске инвестиционе банке (ЕИБ), уз финансијску помоћ Европске комисије, Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Немачког савезног министарства за обнову и развој. Његова област деловања је подстицање енергетске ефикасности и коришћење обновљивих извора енергије. У сарадњи са компанијом „Интеса Леасинг“ из Београда фонд је обезбедио средства у износу од 5 милиона евра за финансирање пројеката у области енергетске ефикасности, с циљем уштеде око 20% енергије. Путем финансијског лизинга, овај новац ће моћи да користе предузећа и пољопривредници у Србији ради унапређења неефикасне опреме, оптимизације производних процеса и за замену пољопривредне механизаци.

 

 WEBGIS  ГЕОЛИСС  Обновљиви извори енергије  Регистар енергетских дозвола  Регистар повлашћених произвођача  Систем енергетског менаџмента  Отворени подаци