Naslovna » Arhiva » Aktuelnosti » Decembar 2017.

Arhiva

Aktuelnosti

Decembar 2017.

27.12.2017.

KOLUBARA - Počelo otkopavanje uglja na novom
kolubarskom kopu "G"

Elektroprivreda Srbije počela je danas otkopavanje uglja na novom kopu - Polje "G", u okviru rudarskog basena Kolubara, u prisustvu ministra rudarstva i energetike Aleksandra Antića i v.d. direktora EPS-a Milorada Grčića.

Planirano je da se na novom kopu godišnje proizvodi između pet i šest miliona tona uglja i time se obezbeđuje stabilna proizvodnja električne energije u zimskoj sezoni.

Antić je rekao da je taj kop važan za ukupan energetski sistem, za proizvodnju uglja i struje.

Istakao je da je to jedno od najboljih kolubarskih ležišta, pošto će se dobijati vrlo kvalitetan ugalj.

Ispitivanja su pokazala da je u zoni novog kopa oko 34,6 miliona tona uglja odličnog kvaliteta.

 KOLUBARA - Počelo otkopavanje uglja na novom kolubarskom kopu G

  • Mi smo u nastavku eksploatacije kopa Veliki Crljeni, jer je G njegov zamenski kop uspeli da sačuvamo i pripremimo veliki deo opreme za početak proizvodnje. Novo ležište ima komparativnu prednost, ima malu količinu otkrivke", naveo je Antić.

Rekao je da "nećemo juriti tone kao što to radimo na ostalim kopovima" zato što kvalitet tog uglja omogućava da se unapredi ukupan kvalitet uglja iz Kolubare koji će ići ka TENT-u.

  • Kako bi, kada u 2018. uđemo u proces homogenizacije uglja od ovog kopa, imali taj ključni element da možemo da izbacujemo kalorijsku vrednost neophodnu za nesmetan i harmoničan rad svih naših termoelektrana", objasnio je Antić.

Ministar kaže da će tih, oko 8.500 kilodžula po kilogramu, popraviti kvalitet uglja sa Tamnave -Zapadno polje, kao i da ćemo imati dugoročnu isporuku kvalitetnog uglja za termoelektrane. Antić je rekao da će nas, sve oko kopa G, što je urađeno zajedno sa izmeštanjem Ibarske magistrale i reke Peštan, koštati između 55 i 60 miliona evra i naglasio da je reč o izuzetno rentabilnoj investiciji. Za kontinuiran i stabilan rad Polja "G" predviđeno je i da se do kraja 2018. godine izmesti oko sedam kilometara Ibarske magistrale.

U 2018. u Kolubari će biti nastavljene aktivnosti za otvaranje novog polja Radljevo, koje je zamensko za Tamnavu Zapadno polje, i treba da nam omogući višedecenjski mir za proizvodnju uglja.

 KOLUBARA - Počelo otkopavanje uglja na novom kolubarskom kopu G

On je dodao da se nastavlja eksproprijacija zemljišta i da će u 2018. početi nabavka opreme vredna oko 100 miliona evra za Radljevo, koje će obezbediti EPS iz svojih sredstava, kako bi u 2019. počele prve rudarske aktivnosti na tom polju.

Najavio je da će tokom novogodišnjih dana obići zaposlene u energetskom sektoru i naglasio da oni rade u svim vremenskim uslovima, bez prekida, i za državne i verske praznike.

RB Kolubara godišnje proizvede oko 30 miliona tona uglja iz kojeg se u termoelektranama EPS-ovog ogranka TENT, proizvede više od 50 odsto električne energije za potrebe srpskog tržišta.

 

Antić: Energetski sistem spreman za hladan talas

Energetski sistem Srbije spreman je za zimu kakva god da bude, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i naglasio da na deponijama imamo ukupno 1,6 miliona tona uglja.

  • Trenutno imamo na maksimalnom nivou otkriven ugalj, možda istorijski nivo otkrivenog uglja - više od 10 miliona, koji je spreman za eksploataciju i dostavu prema elektranama, rekao je Antić na novom kolubarskom kopu G, gde je danas počelo otkopavanje uglja.

Antić je kazao da je energetski sistem spreman za hladni talas koji se, prema najavama meteorologa, očekuje u drugoj polovini januara i početkom februara. Zahvalio je svim rudarima na sjajnim rezultatima ostvarenim u 2017., koji su uspeli da nadoknade loše rezultate u proizvodnji uglja u prvom kvaratalu i za četiri odsto prebace proizvodnju iz 2016. godine.

 KOLUBARA - Počelo otkopavanje uglja na novom kolubarskom kopu G         KOLUBARA - Počelo otkopavanje uglja na novom kolubarskom kopu G

  • Činjenica je da ćemo mi 2017. završiti, na nivou EPS -a, sa proizvodnjom uglja za četiri odsto većom u odnosu na 2016, što je za svako poštovanje", naglasio je ministar.

Takođe, ocenio je da će 2017. biti jedna od godina sa istorijski najvećom proizvodnjom uglja na nivou EPS-a i ponovio da na deponijama imamo ozbiljne rezerve uglja od oko 1,6 miliona tona.

  • Kada je u pitanju TENT u Obrenovcu, to je oko milion tona, sa tendencijom da to povećamo zbog dobrih vremenskih prilika i da potpuno spremno dočekamo hladni talas koji će, prema najavama meteorologa, naići u drugoj polovini januara i početkom februara. Mi smo maksimalno spremni i svi energetski sistemi, pogotovo EPS-a, apsolutno su prepremljeni za sve vremenske prilike i za zimu kakva god da bude", poručio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

21.12.2017.

EMS - DEONICA TRANSBALKANSKOG KORIDORA ZA PRENOS ELEKTRIČNE
ENERGIJE PUŠTENA U RAD

Energetski „autoput“ koji omogućava sigurnost u snabdevanju električnom energijom Srbije i regiona

Deonica Transbalkanskog koridora za prenos električne energije duga 68 km, od Pančeva do Rešica u Rumuniji, puštena je danas u rad u Elektromreži Srbije u Beogradu, a premijerka Ana Brnabić je istakla da je to najsavremeniji „energetski autoput” i da srpska energetika „staje na noge”.

Izgrađeni dalekovod od 68 km deo je kapitalnog elektroenergetskog projekta pod nazivom Transbalkanski koridor za prenos struje, a vrednost tog dela je 27 miliona evra.

Puštanju u rad dalekovoda, koji predstavlja prvu završenu deonicu Transbalkanskog koridora, prisustvovali su, u dispečerskoj sali EMS-a, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, primijerka Ana Brnabić i direktorka EMS AD Jelena Matejić.

Antić je rekao da je ovo izuzetan dan za srpski energetski sistem, jer je reč o kapitalnom projektu koji će doneti dugoročno benefite Srbiji, povećati sigurnost snabdevanja i dodatno smanjiti gubitke.

  • Proći će kroz našu zemlju panevropski elektrenergetski  koridor koji će omogućiti da struja sa istoka ide ka zapadu, gde su bogatija tržišta. To kapitalno utiče na naše ukupne prenosne prilike i smanjuje gubitke na mreži, koji su inače najmanji u Evropi", rekao je ministar Antić.

On je kazao da dalekovod prolazi kroz južno-banatski okrug, gde su svi veliki projekti iz energije vetra, za dobijanje oko 500 megavata struje. Naglasio je da će dalekovod pomoći da efikasnije primamo i distribuiramo struju na nivou Srbije, kao i da razvijamo naš energetski sistem.

Transbalkanski koridor dalekovodima će spojiti Rumuniju, Srbiju, BiH, Crnu Goru i Italiju. Trasa dalekovoda ide od Rešica u Rumuniji do Pančeva, Obrenovca i Bajine Bašte, zatim do Pljevalja u Crnoj Gori i Lastve, a onda ispod mora do Vilanove u Italiji. Kabl je dug 455 km i snage 400 kilovolti, a ispod mora će prenositi struju iz balkanskih zemalja do Italije.

U Srbiji jedan deo ide do Kragujevca i Kraljeva, a deo ide do Višegrada u Republici Srpskoj.

  • Deo Kragujevac - Kraljevo je već ugovoren i projekat će početi  2018. i biće završen do 2020, kada će biti omogućen nastavak ka Bajinoj Bašti, Višegradu i Pljevljima, od 2021. do 2024. Godine, objasnio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

On je naveo da je ceo projekat vredan 160 miliona evra i zahvalio predsediku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci.

Ministar Antić je naglasio da se u Srbiji trenutno realizuje skoro tri milijarde evra investicija za dobijanje oko 1.000 megavata i da je to najznačajniji investicioni ciklus u enegetici u novijoj istoriji Srbije.

Premijerka Ana Brnabić istakla je da je to fantastičan uspeh i da Srbija, pored ulaganja u putnu i železničku infrasturkturu - koridora 10 i 11, Moravskog koridora i železničkih koridora, razvija i energetsku infrastrukturu.

  • EMS je pustio u rad energetski „autoput“ između Pančeva i Rešica, koji je kvalitetan poput onih u svetskoj energetici. Čestitam celom timu, tri meseca je urađeno pre roka. Treba svi da se ugledaju na taj projekat. Važno je da projekte završavamo u roku, a još bolje i pre roka”, navela je Brnabić.

Ona je istakla da je dobro i to što su bile uključene domaće kompanije. Brnabić kaže da EU podržava takve projekte i da je taj enegetski koridor jedan od prioritetnih.

Podsetila je da je EU za taj projekat izdvojila oko 12 miliona evra 2014, ali da je to bilo preusmereno na poplave, pa je EMS zato iz svojih sredstava uložio 27 miliona evra u njega.

  • Uvek je dobro kada možemo da utičemo na evropska sredstva, ali sada možemo da računamo i na sopstvena”, dodala je premijerka.

Direktor EMS-a, Jelena Matejić kazala je da je danas pušten u rad novi, dvostruki, interkonektivni 400-kilovoltni dalekovod od Pančeva do granice sa Rumunijom.

Reč je o važnoj investiciji koja će značajno povećati prenosne kapacitete i pouzdanost prenosnog sistema Srbije, ocenila je Matejić.

  • Transbalkanski koridor će nam omogućiti da u potpunosti iskoristimo svoje potencijale i dobar geografski položaj u težnji da budemo lideri regiona u oblasti elektroenergetike", rekla je ona.

Kako je kazala, ovaj dalekovod će doprineti i smanjenju gubitaka u prenosu električne energije i da je višestruko značajan za elektroenergetski sistem naše zemlje.

  • Upravo zahvaljujući projektima kao što je ovaj, ali i nizu drugih koje je EMS sprovodio tokom poslednjih pet godina, gubici u prenosu električne energije su na istorijskom minimumu i iznose 2,09 odsto”, dodala je Matejić.

EMS je gradio deonicu dalekovoda od trafostanice Pančevo 2 do rumunske granice. Na trasi dugoj 68 km u rekordnom roku su podignuta čak 203 stuba, a posao je završen tri meseca ranije, nego što je planovima predviđeno.

Vrednost te deonice je iznosila 24,7 milona evra, a ukupna vrednost izgradnje, zajedno sa neophodnim dodatnim radovima na elektroenergetskim objektima, iznosi više od 27 miliona evra.
Celokupan projekat finansiran je sredstvima EMS-a, a izvođači radova su domaće kompanije.

 

Antić: Nova tačka isporuke ruskog gasa

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, izjavio je da su u Moskvi Srbijagas i Gazprom potpisali aneks komercijanog ugovora, kao i da je uvedena nova tačka isporuke ruskog gasa na srpsko-mađarskoj granici. On je kazao da je tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Moskvi, potpisan i taj aneks kojim je produžen  komercijalni ugovor za još tri godine.

  • Uveli smo novu tačku isporuke na srpsko - mađarskoj granici, tako da je Srbija u svakom slučaju bezbedna. Gazprom ima ugovornu obavezu da Srbiji isporuči gas ili na Banatskom dvoru ili na ukrajinsko-mađarskoj granici ili na srpsko - mađarskoj granici. Da li će to ići preko Ukrajine ili iz gasnih skladišta u centralnoj Evropi, to je stvar Gazproma i nije pitanje koje srpsku stranu treba da tangira", rekao je Antić.

Ministar je tako odgovorio  na pitanje šta će se desiti ako Rusija obustavi isporuku gasa preko Ukrajine.

Kako je rekao, da li će biti prekinut tranzit kroz Ukrajinu je „velika priča“ da bi je detaljno komentarisao, ali da može da kaže da se Srbija  sprema za svaki scenario.

  • Ova Vlada to pitanje na dnevnom nivou prati, pravimo stategiju i imamo rešenje za svaki scenario", naglasio je Antić.

On je naglasio da Srbija vodi odgovornu energetsku politku da ne smemo da dozvolimo bilo kakve nepredviđene okolnosti, niti situacije da Srbija u energetskom smislu ne bude dovoljno bezbedna.

  • Radimo zato više različitih projekata, a neki su bili deo razgovora i u Moskvi. Na primer, proširenje podzmenog skladišta gasa Banatski Dvor, nama je od kapitalnog interesa da to skladište povećamo, sa 450 miliona metara kubnih na 750 miliona metara kubnih u prvoj fazi. Verujem da ćemo u narednih nekolio meseci doneti investicionu olduku, pošto postoji saglasnost  između Srbije i Gazproma po tom pitanju", naglasio je ministar rudarstva i energetike.

Antić je rekao da Srbija radi i na projektu za izgradnju gasnog  interkonektora sa Bugarskom, koji treba da nas poveže sa južnim gasnim koridorima TANAP i TAP i LNG terminalima na severu Grčke.

  • Jedan od projekata koji je izuzetno atraktivan jeste projekat za dobijanje  gasa iz Turskog toka, preko kojeg bi mogli viškove preko balkanskog gasnog haba koji se formira u Bugarskoj da dovedemo u Srbiju i usmerimo ih prema Mađarskoj i Austriji", naveo je Antić.

Ministar je kazao da Srbija, ako se ukaže prilika, mora da iskoristi Turski tok i postane tranzitna zemlja, kako bi povećala svoju energetsku sigurnost.

Komentarišući potpisani sporazum u Moskvi u prisustvu predsednika Srbije i Rusije, Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, ministar Antić kazao je da  on omogućava da Srbija gas koji dobijamo iz Rusije, prodaje na drugim tržištima.

Objasnio je da će od Srbijagasa i Gazpromom, kao i od tržišta, zavisiti koliko će to moći komercijalno da se iskoristi.

  • Time smo stvorili tržišne mogućnosti da gas koji dođe u Srbiju može da ide za susedne zemlje, može prema Republici Srpskoj odnosno BiH i sa izgradnjom interkonetkora sa Bugarskom otvaraju se veće mogućnosti za trgovinu gasom u regionu", naveo je ministar.

U sklopu posete Moskvi, ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić i ministar energetike Ruske Federacije Aleksandar Novak potpisali su Protokol o izmeni Sporazuma između dve vlade o isporukama prirodnog gasa iz Rusije u Srbiju, od 13. oktobra 2012. godine.

Aneks ugovora o isporuci prirodnog gasa iz Rusije u Srbiju potpisali su generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović i prvi čovek "Gasporma" Aleksej Miler.  

Istaknuto je da je saradnja sa "Gaspromnjeftom" dobra, te da se nastavlja sa modernizacijom NIS, koji danas zapošljava 11.000 ljudi u Srbiji.

Ruska gasna kompanija Gasprom će povećati isporuke prirodnog gasa Srbiji za 15 procenata u 2018. godini, poručeno je iz Kremlja, nakon razgovora Vučića i Putina.

15.12.2017.

EPS planira ulaganje 860 miliona evra u 50 ekoloških
projekata do 2025.

Potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice jugoistočne Evrope i donošenjem odgovarajućih nacionalnih propisa, usklađenih sa relevantnim direktivama Evropske unije, Republika Srbija i JP EPS su prihvatili obaveze da rad svih proizvodnih kapaciteta i delova elektroenergetskog sistema usklade sa odgovarajućim standardima EU u oblasti zaštite životne sredine. Projekti koji su realizovani u periodu 2003–2016. godine ili koji su u fazi realizacije ili će njihova realizacija biti započeta i završena u periodu do 2025. godine, stvoriće uslove za nesmetan proces integracije Republike Srbije u EU, kazala je, otvarajući međunarodnu stručnu konferenciju Balkanmagazina „Kako da EPS bude zeleniji“, državna sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike Mirjana Filipović.

Ona je rekla da država čini sve da EPS postane evropska kompanija.

 EPS planira ulaganje 860 miliona evra u 50 ekoloških projekata do 2025.

  • JP EPS radi Akcioni plan u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine za period do 2025. godine. Dokument predstavLja pregled aktuelnog stanja, potreba i obaveza JP EPS u ovoj oblasti, kao i aktivnosti koje će se realizovati do 2025. godine kako bi se uticaj na životnu sredinu smanjio do nivoa predviđenih propisima EU. Taj dokument JP EPS prati strateški pravac Republike Srbije koji je definisan i iskazan u više nacionalnih dokumenata, kao što su Strategija održivog razvoja Republike Srbije, Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine za period od 2017. do 2023. godine.., izjavila je državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Mirjana Filipović.

Ona je podsetila da je većina energetskih postrojenja EPS-a gradjena kada pojedine emisije štetnih gasova nisu bile standardizovane u okviru EU, pa nisu ni mogle da se primenjuju.

Istakla je da se u poslednjih 15 godina radi na njihovoj modernizaciji, kao i da je Srbija spremna da sa međunarodnim institucijama pregovara o prelaznim rokovima da bi se prilagodila.

 EPS planira ulaganje 860 miliona evra u 50 ekoloških projekata do 2025.

  • Do sada je bilo razumevanja da su potrebna i sredstva i vreme da se to sprovede", kazala je Filipović i istakla da Ministarstvo energetike podržava akcioni plan EPS-a, koji se oslanja se na strategiju razvoja energetike, kao i na direktive EU, koje je Srbija preuzela.

Elektroprivreda Srbije (EPS) do 2025. godine planira da u svoja postrojenja uloži 860 miliona evra za realizaciju 50 projekata radi zaštite životne sredine.

13.12.2017.

Antić - do 2020. godine koristićemo 27 odsto energije
iz obnovlјivih izvora

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je da će Srbija ispuniti cilј i do 2020. godine 27 odsto električne energije dobijaće iz obnovlјivih izvora.

Antić je istakao da je u poslednje tri godine napravlјen okvir koji omogućava investicije u toj oblasti, te da sada imamo više od 100 megavata iz obnovlјivih, novoizgrađenih objekata na mreži, dok će naredne godine na mrežu "ući" dva vetroparka, snage 110 megavata.

Do kraja 2018. godine, kaže, možda će biti završen i vetropark Čibuk, snage 158 megavata.

 Antić - do 2020. godine koristićemo 27 odsto energije iz obnovlјivih izvora

  • Polako, ali sigurno postajemo zemlјa koja menja energetsku strukturu i pravi “miks” na kvalitetniji način. Približavamo se i sto odsto sam siguran da stižemo cilј - da dobijamo 27 odsto energije iz obnovlјivih izvora do 2020. godine", rekao je Antić, otvarajući konferenciju "Kako iskoristiti pametnu energiju".

Kako kaže, kada je reč o tome kako pametno koristiti energiju, važno je obezbediti maksimalan kvalitet života lјudi uz minimalno korišćenje energije i drugih resursa.

On je ukazao da, u trenutku kada se priča o pametnim gradovima, postoje brdsko-planinska sela u Srbija u kojima ponekad i tokom cele zime nema struje i istakao da se država trudi da obezbedi da svi imaju struju, i istovremeno da unapređuje i razvija sistem.

  • Srbija se ne nalazi na "bajkovitom", već na prilično lošem mestu kada je reč o efikasnom korišćenju energije, a često se ponašamo kao "pijani milioneri", koji neodgovorno koriste energiju, kazao je ministar rudarstva i energetike, Aleksandar Antić i istakao da je jedan od prioriteta energetske strategije - energetska efikasnost, koja mora da se promoviše.

U tom smislu, kazao je da su u planu izmene Zakona o racionalnom korišćenju energije 2018. godine, kao i otvaranje dijaloga sa bankama i međunarodnim finansijskim institucijama za finansiranje projekata iz oblasti energetske efikasnosti.

Antić je kazao i da je preko budžetskog fonda uz podršku partnera do sada sprovedeno 39 projekata podizanja energetske efikasnosti javnih objekata.

 Antić - do 2020. godine koristićemo 27 odsto energije iz obnovlјivih izvora

  • Ako se osnovnim merama energetske efikasnosti - zamenom fasada, stolarije, izolacije smanjuje 40 odsto potrošnje energije, taj rezultat je sjajan, ali govori da je situacija u javnim objektima takva da oni troše 40 do 50 odsto više enegije nego što je potrebno", ukazao je ministar.

On je naveo i da je prema procenama Svetske banke za rehabilitaciju celog fonda javnih zgrada potrebno 1,2 milijarde evra, čime bi se postigle godišnje uštede od 125 miliona evra, za objekte koji trenutno, po računima, koriste oko 270 miliona za energiju.

  • Dakle, mi svake godine bacimo “niz vetar” više od 100 miliona evra, zato što nam objekti nisu energetski efikasni", podvukao je Antić.

U tom smislu, dodao je da je ponosan na osnivanje Centra za energetsku efikasnost na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Antić je naveo i da su u toku razgovori sa EU i drugim partnerima da se formira ozbilјan energetski fond, koji bi, pored Budžetskog fonda, pod ingerencijom ministarstva, omogućio trajno i održivo finansiranje projekata energetske efikasnosti. U planu su i naknade za energetsku efikasnost.

  • Kada se bude usvajao Zakon o naknadama, računamo da se izborimo za tu naknadu i da dobijamo preko nje oko devet miliona evra godišnje i da uđemo u sistem realizaicje tih projekata", rekao je Antić i podsetio da je Srbija jedna od drzaava ima ESCO ugovor, koji je pre svega dobar za lokalne samouprave.

13.12.2017.

Antić: Za gradove - pitanja energetske efikasnosti postaju
pitanja prvog prioriteta

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, i v.d. gradske sekretarke za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević, obišli su danas JKP „Gradsko stambeno”, koje je realizovalo pilot projekat energetske sanacije objekta javne namene po standardima energetske efikasnosti.

Ministar Antić zahvalio se Gradu Beogradu na promociji i realizaciji projekata energetske efikasnosti, s obzirom na to da se Srbija nalazi na začelјu evropskih država po neracionalnom utrošku energije.

 Antić: Za gradove - pitanja energetske efikasnosti postaju pitanja prvog prioriteta         Antić: Za gradove - pitanja energetske efikasnosti postaju pitanja prvog prioriteta

  • Kada je energetska efikasnost u pitanju, duboko verujem da je klјučno da probudimo svest kod građana da je neophodno da svi daleko efikasnije i racionalnije trošimo energiju. I zbog nas samih, ali i generacija koje dolaze, kojima treba da ostavimo jedan održiv sistem - sa kvalitetnim vazduhom, zemlјištem, vodom i hranom – ukazao je Antić.

Zato je neophodno da se daleko odgovornije ponašamo prema okruženju u kojem živimo i da zajedno počnemo da poštujemo ono što imamo, poručio je on i upozorio da je energija, po svim podacima, nešto što trenutno najneracionalnije koristimo. Antić je istakao da se Ministarstvo rudarstva i energetike tim pitanjem bavi već duži period. U promociji energetske efikasnosnosti formiran je, prema njegovim rečima, Budžetski fond iz koga je urađeno 39 objekata širom Srbije.

  • Rezultati su odlični, jer je napravlјena ušteda na tim objektima veća od 40 odsto u potrošnji finalne energije na godišnjem nivou, ali sa druge strane, svi zajedno treba da stavimo prst na čelo da se zapitamo koliko širom Srbije i grada Beograda koristimo energiju na jedan krajnje neracionalan način. Zbog svega, pitanja energetske efikasnosti za gradove postaju pitanja prvog prioriteta, jer se na njoj najviše štedi i najviše zarađuje. Beograd, takođe, mora da postane energetski „pametan grad”, koji ostvaruje maksimalan nivo života za svoje građane, uz minimalmo korišćenje resursa infrastrukture, uklјučujući i saobraćaj u čijem smo segmetnu takođe veoma neefikasni ili sistem javne rasvete – podvukao je ministar.

Iz Gradskog stambenog su naveli da je to preduzeće kroz projekat energetske efikasnosti konkurisalo u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, čime je zgrada stekla energetski pasoš sa znatnom uštedom energije. Procene su da se sa uštedom od 40 odsto energetske efikasnosti uložena sredstva vrate za 7 godina, istakao je ministar rudarstva i energetike.

Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević kazao je da je ideja ovog pilot projekta da se za trećinu smanji potrošnja električne i toplotne energije i da na taj način smanjimo našu potrebu od uvoza energenata.

04.12.2017.

Počeo projekat za odsumporavanje u TENT-u A

U TENT-u počinju radovi koji će omogućiti smanjenu emisiju sumpor-dioksida

U Termoelektrani "Nikola Tesla A" u Obrenovcu počela je realizacija projekta za izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TENT- A, a ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je rekao da će projekat biti završen u poslednjem kvartalu 2022. godine.

Projekat je vredan 167 miliona evra i u TENT-u A je održan uvodni sastanak povodom početka projekta, sa predstavnicima EPS-a i japanske kompanije Micubiši Hitači pauer sistem.

Domaće kompanije će učestvovati više od 50 odsto u realizaciji projekta.

Zahvalјujući tom projektu, emisije sumpor-dioksida biće smanjene devet puta, sa oko 74.000 tona na 7.800 tona godišnje, što je u skladu sa našim obavezama i evropskim direktivama.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je kazao da se sada u našem energetskom sektoru realizuju investicije u iznosu od oko tri milijarde evra, od čega su investicije EPS-a najveće i najvažnije.

Dodao je da je plan da već u narednih godinu do godinu i po dana, tekuće investicije u energetskom sektoru iznose između četiri i pet milijardi evra, što je dokaz da ćemo kao država biti dugoročno energetski stabilni.

 Počeo projekat za odsumporavanje u TENT-u A

  • Vlada Sbije i EPS se nalaze usred najznačajnijeg investicionog perioda u našoj skorijoj istoriji, u prethodnih više od 30 godina i verujem da ćemo u narendom periodu biti još bolјi i da ćemo raditi još važnije stvari", naglasio je ministar Antić.

On je istakao da se u TENT-u A proizvodi godišnje oko 10.000 gigavat časova struje, što je oko 30 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji.

  • Ovim projketom mi štitimo i čuvamo trećinu naše električne energije, odnosno obezbeđujemo da se sa njom nastavi i nakon 2023. godine i činimo naš energetski sistem sigurnim", naveo je ministar.

U TENT-u A je nužno da se počne sa odsumporavanjem od 2023. godine.

Antić je kazao da su on i v.d. direktora EPS-a Milorad Grčić, započeli sastanak simbolično u minut do devet sati, zbog realizacije projekta sa japanskim paratnerima, "zbog čega moramo da budemo vrlo precizni".

Kako je rekao, projekat je deo ukupnih napora vlade i EPS-a da naš energetski sistem nadokandi period kada nismo imali dovolјno investicija, kao i standardne u ekologiji, kako bi unapredili naše energetske kapacitete.

Ministar navodi da je u budžetu za 2018. godinu obezbeđena gararancija za pojekat odsumporavanja u TENT -u B.

On je istakao i da je to velika šansa za naše kompanije da naprave ekološki iskorak i sa gigantom kao što je Micubiši, steknu nova znanja i potrebne reference.

Jedan od nus proizvoda u procesu odsumporavanja je dobijanje oko 110 tona gipsa po satu rada termoelektrane, što bi mogla da iskoristi građevinska industrija Srbije.

Antić je pozvao domaću građevinsku industriju da da inicijative EPS-u, kako da se taj potencijal iskoristio.

EPS i kompanija Micubiši Hitači pauer sistem potpisali su u septembru u Vladi Srbije Sporazum za izgradnju postrojenja za odsumporavanje, odnosno višestruko smanjenje prisustva sumpor-dioksida u TENT-u A.

V.d. direktora EPS-a Grčić je rekao da i taj projekat dokazuje da EPS postaje kompanija u rangu najrazvijenih energetskih kompanija u Evropi.

 Počeo projekat za odsumporavanje u TENT-u A

  • Obeležavamo danas početak realizacije projekta za odsumporavanje u TENT -a u Obrenovcu, čime su eliminisane sve sumnje koje su postojale prethodnih godina - da li će ikada početi realizacija", naveo je Grčić.

On je istakao da se značaj tog projekta može sagledati kroz procenat struje u termoelektranama TENT A i B, gde dobijamo oko 54 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji.

Grčić je rekao da je taj projekat jedan od projekata koje EPS, Ministarstvo energetike i Vlada sprovode u cilјu modernizacije postojećih sistema, očuvanja i povećanja proizvodnih kapaciteta,ali i usaglašavanja sa evropskim standardima za očuvanju životne sredine.

  • Mi smo već u fazi pripreme projekta za odsumporavanje u TENT - B", dodao je on.

Grčić je podsetio da je nedavno započeta izgradnja trećeg bloka u Kostolcu od 350 megavata, koji je vredan 650 miliona evra, sa izgradnjom novog sistema u rudniku.

Takođe, EPS modernizuje hidrokapacitete, sledeće godine počinje izgradnja vetroparka u Kostolcu sa instalisanom snagom od 66 megavata, u vrednosti od 100 miliona evra, radi se intenzivno na otvaranju novog kopa Radlјevo u Kolubari, iz kojeg bi 2019. trebalo da krene ugalј... , podsetio je Grčić.

 Počeo projekat za odsumporavanje u TENT-u A

  • Naše obaveze su da sačuvamo sve nasleđene proizvodne i distributivne kapacitete, da ih sve unapredimo, modernizujemo i približimo EU", kazao je on.

Grčić je rekao da je planiran remont dva najstarija bloka u TENT -u A, a to su blokovi A1 i A2, koji će nakon remonta biti skoro kao novi i jači za po 40 megavata.

Podsetio je da je u Budimpešti prošlog meseca potpisan ugovor za izgradnju toplodalekovoda od TENT-a u Obrenovcu do Novog Beograda koji će služiti za grejanje Beograda.

Grčić je zahvalio na podršči Ministarstvu rudarstva i energetike i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Predstavnik konzorcijuma Micubiši Hitači pauer sistem Hideto Kavata, izrazio je zadovolјstvo i zavalio što su dobili taj posao i obećao da će sve biti urađeno po najvišim standardima i u predviđenom roku.

Kavata je rekao da će taj konzorcijum zajedno sa domaćom firmom “Jedinstvo” realizovati projekat.

  • Naš cilј je da pobolјšamo životnu sredinu i lokalnu privredu. Učešće domaćih firmi će biti veće od 50 odsto", kazao je Kavata.

On je podsetio da je Srbija pomogla Japanu nakon prirodniih nepogoda, zemlјotresa i cunamija 2011, zbog čega Japan želi sada da pomogne Srbiji.

Kavata je izjavio da je Micubiši zainteresovan i za učešće u realizaciji projekta izgradnje postrojenja za odsumporavanje u TENT-u B.

Projekat se realizuje u okviru sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Japana, na osnovu kojeg je između EPS-a i Japanske agencije za međunarodnu saradnju JICA potpisan Sporazum o zajmu za finansiranje projekta.

Sistem za odsumporavanje dimnih gasova u Obrenovcu gradiće se za četiri bloka TENT A snage po 350 megavata, koji kao gorivo koriste lignit iz površinskih kopova RB Kolubara.

Na blokovima A3, A4, A5 i A6 primeniće se tehnologija odsumporavanja dimnih gasova vlažnim postupkom, uz korišćenje krečnjaka kao reagensa.

Kao nus-proizvod dobijaće se gips koji se može koristiti u građevinarstvu, a pomešan sa pepelom i za izgradnju puteva.

Rok za završetak izgradnje postrojenja je 42 meseca od datuma stupanja Ugovora na snagu.

Za unapređenje zaštite životne sredine od 2017. do 2025. godine EPS planira ulaganja od oko 900 miliona evra i to kroz realizaciju projekata za smanjenje emisije zagađujućih materija u vazduhu iz termoelektrana, što uklјučuje i izgradnju sistema za odsumporavanje.

 

POGLEDAJTE STARIJE VESTI

 

 WEBGIS  GEOLISS  Obnovljivi izvori energije  Registar energetskih dozvola  Registar povlašćenih proizvođača  Sistem energetskog menadžmenta  Otvoreni podaci  Ukidanje pečata  ĐERDAP - Geopark  Šampioni bezgotovinskog plaćanja