Odgovor struke i nauke na najčešće dezinformacije o projektu „Jadar“
Protiv projekta „Jadar" vodi se intenzivna kampanja širenja dezinformacija i zastrašivanja građana, u kojoj se zlonamerno plasiraju lažne vesti i neosnovane tvrdnje da će projekat imati destruktivne, negativne uticaje na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Takve neodgovorne i kontinuirane optužbe bez ikakvih dokaza plasirane su sa ciljem da se javnost dovede u zabludu i izazove neopravdana zabrinutost građana. Naučne činjenice i podaci, koje su potvrdili nezavisni stručnjaci i koje su predstavljene u nacrtima studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar“ u potpunosti opovrgavaju te lažne tvrdnje.
Ove studije rezultat su šest i po godina rada, i više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke. Iza nalaza ovih studija stoji više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući i 40 univerzitetskih profesora sa domaćih fakulteta i instituta, a to su:
Mašinski fakultet, UB,
Rudarsko-geološki fakultet, UB,
Tehnološko-metalurški fakultet, UB,
Građevinski fakultet, UB,
Poljoprivredni fakultet, UB,
Biološki fakultet, UB,
Filozofski fakultet, UB,
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd,
Elektrotehnički institut „Nikola Tesla“,
Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije,
Institut za nuklearne nauke Vinča,
Muzej Jadra, Centar za kulturu Vuk Karadžić
i mnoge druge nezavinse međunarodne i domaće specijalizovane ekspertske kuće.
U nastavku predstavljamo deset činjenica o ovom projektu koje su naučno utemeljene i dokazane i koje su proizišle iz nalaza studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar“, kako bismo pružili, tačne, istinite i naučno dokazane podatke nasuprot netačnim informacijama koje pojedinci zlonamerno i u cilju zastrašivanja javnosti plasiraju u medijima.
Odgovor struke i nauke na najčešće dezinformacije
Sumporna kiselina ni u jednom obliku ne bi ne bi dospevala u vodu, vazduh i zemljište
Sumporna kiselina je reagens koji se široko koristi u brojnim industrijama, uključujući i industriju hrane i lekova. U fabrici bi se koristila za rastvaranje rude u zatvorenom sistemu na niskoj temperaturi (90 °C), daleko ispod tačke ključanja. Samim tim ne bilo isparenja, što je potvrđeno laboratorijskim testovima. Svi gasovi bi bili prečišćeni visoko efikasnom i proverenom tehnologijom skruber filtera pre ispuštanja u atmosferu. I ostali aspekti rukovanja sumpornom kiselinom osmišljeni su prema najstrožim međunarodnim standardima bezbednosti te sumporna kiselina ne bi dospela u vodu, vazduh i zemljište ni u jednom obliku.
Eksploatacija litijuma ne bi uticala na izvore vode
„Jadar“ je projektovan tako da nema uticaja na izvore vode za piće, poljoprivredu niti na plitke podzemne vode koje su od suštinskog značaja za život lokalne zajednice. Namensko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, omogućilo bi da gotovo 70% procesne vode dolazi iz recikliranih izvora ili prečišćenih rudničkih voda. Vode iz priobalja Drine, koje svakako nisu pogodne kao izvor pijaće vode, povlačile bi se po potrebi u manjoj količini. U trenucima najvećeg povlačenja sveže vode to bi iznosilo svega 0,007% ukupnog proticaja Drine.
Ne postoji rizik da rudnik i fabrika litijuma zagade vode nizvodno od Jadra
„Jadar“ je podzemni rudnik. Rudarske aktivnosti bi se odvijale na dubini od 370 do 650 metara. Taj prostor je vodonepropusnim slojevima izolovan od izvorišta voda koje zahvataju lokalni bunari. Sve otpadne vode bi bile prečišćene do kvaliteta rečne vode i dodatno oplemenjene mineralima pre vraćanja u reku Jadar. Planirane mere zaštite osiguravaju poštovanje svih ekoloških standarda tako neće biti zagađenja reke Jadar niti većih tokova poput Drine, Save ili Dunava.
Otpad bi bio u čvrstom stanju
Prerada jadarita obavljala bi se bez flotacije i bez stvaranja muljevitog, tečnog otpada koji bi zahtevao odlaganje u jalovišnim branama. Sav otpad iz procesa prerade bi bio u čvrstom stanju, u obliku suvih diskova nalik glini koji povećavaju stabilnost deponije, a smanjuju zapreminu, emisije prašine i mogućnost zagađivanja podzemnih voda. Približno 50% otpada koristilo bi se za zapunjavanje podzemnog kopa nakon što bi se rudarsko iskopavanje u pojedinim podzemnim oblastima završilo.
Otpad neće zagaditi vodu i zemljište
Predviđena lokacija otpada nije plavno područje tako da nema mesta brigama da bi otpad zagadio okolno zemljište i podzemne vode jer je ispod deponije projektovana višeslojna zaštita sa debelim slojem gline, šljunka i geomembranom koja da izdrži poplave i zemljotrese. Sama deponija bi se popunjavala fazno kroz pet etapa, a nakon svake etape deo koji je već popunjen bio bi rekultivisan.
Jadar bi bio podzemni rudnik, a ne otvoreni kop
Jadar je projektovan kao podzemni rudnik, što znači da bi imao značajno manji uticaj na izgled terena i životnu sredinu u odnosu na rudnike sa površinskom eksploatacijom. Emisije buke i prašine su u ovakvim operacijama manje nego u operacijama sličnog tipa na površinskim kopovima.
Projekat bi zauzimao svega 220 hektara
Centralno područje projekta bi zauzimalo 220 hektara, a ne i do 2,000 hektara kako se često pogrešno navodi, i nijedan hektar zemljišta ne bi bio nepovratno uništen. Na području projekta nisu registrovane endemske vrste i nema zaštićenog područja u okviru planiranih 220 hektara projekta. Za sve ostale predviđene su mere u skladu sa propisima Srbije i EU kako bi se biodiverzitet zaštitio i po potrebi obnovio.
Razvoj projekta ne bi doprineo masovnom iseljavanju stanovništva
Tvrdnja da će rudnik i fabrika napraviti dva miliona „ekoloških izbeglica“ još jedna je od dezinformacija koje kruže. Ne bi bilo masovnog raseljavanja iz ekoloških razloga, jer projekat, kako je potvrđeno stručnim analizama, može bezbedno da se realizuje u skladu s propisima Srbije i EU. Sasvim suprotno, procenjuje se da bi otvaranje rudnika i fabrike moglo da privuče nove stanovnike u mačvanski region, koji godinama beleži trend depopulacije. Istina je da je 157 ljudi dobrovoljno odabralo da se preseli nakon prodaje imovine, a da bi projekat bio realizovan, bilo bi neophodno preseliti još jedno domaćinstvo.
Poljoprivreda može nesmetano da se odvija uz rudnik
Rudnik i fabrika bi izmestili poljoprivrednu proizvodnju sa manje od 1% ukupnog poljoprivrednog zemljišta u lozničkoj opštini. Pošto je „Jadar“ podzemni rudnik u kom bi se primenjivale savremene tehnologije s minimalnim uticajem na kvalitet zemljišta, vode i vazduha, poljoprivredne aktivnosti bi mogle neometano da se nastave u području oko rudnika i fabrike. Sleganje tla bi bilo minimalno, što je za poljoprivredu takođe važno. Prema rezultatima modelovanja iz preliminarnih studija, ono bi iznosilo svega jedan centimetar iznad periferne zone rudnika i to tek nakon nekoliko decenija.
Projekat je osmišljen da izdrži poplave kakve se dešavaju jednom u 10.000 godina
Rudnik, fabrika i deponija su projektovani tako da izdrže poplave verovatnoće povratnog perioda od 10,000 godina. To daleko premašuje standarde projektovanja koji se zahtevaju lokalnim zakonom, koji se zasnivaju na verovatnoći povratnog perioda poplave od 100 godina.