Đedović Handanović na Beogradskom energetskom forumu: Srbija ispunila preduslove za spajanje tržišta električne energije sa EU tržištem

Ministarka je istakla da Srbija nije zaustavila reforme nakon pohvala koje je prethodnih godina dobila za postignute rezultate, već je nastavila da sprovodi aktivnosti u cilju jačanja energetskog sektora i zakonodavnog okvira.

„Srbija je prva u regionu usvojila izmene i dopune Zakona o energetici kojim se u naše zakonodavstvo prenose ključne odredbe evropskog Paketa za čistu energiju “ rekla je Đedović Handanović.

Dodala je da su usvajanjem ključnih podzakonskih akata stvoreni uslovi za tehničko spajanje tržišta električne energije Srbije sa tržištima EU i zemalja ugovornih strana Energetske zajednice, što će, kako je istakla, biti istorijski trenutak za našu zemlju.

„U narednih mesec i po dana očekujem da usvojimo podzakonska akta čime ćemo ispuniti sve preduslove za spajanje sa tržištem električne energije sa EU. Nakon toga deo posla treba da urade evropski partneri u okviru svojih nadležnosti ACER i ENTSOE pre svega, čime i počinje tehnički proces spajanja našeg tržišta koje po pravilu traje 18 meseci. To će biti istorijski događaj za našu zemlju u smislu koristi za građane i privredu”, rekla je ministarka.

Osvrnula se i na uspehe u gasnom sektoru, među kojima je sertifikacija „Transportgasa“ kao nezavisnog operatora transportnog sistema, kao i dobre ocene koje je Srbija dobila u najnovijem izveštaju Energetske zajednice u kojem je Srbija ima lidersku poziciju u sektoru elektroenergetike i obnovljivih izvora energije.

Ministarka je naglasila da EPS ove godine proširuje svoj zeleni portfolio za dodatnih 76 MW iz energije vetra i sunca, a da su u toku pripreme za izgradnju solarnih elektrana snage 1000 MW sa 200 MW baterija, u saradnji sa partnerima iz SAD-a i Republike Koreje. U protekle dve godine kapaciteti iz OIE u Srbiji povećani su za 83%, a cilj je da do 2030. godine 45% električne energije dolazi iz obnovljivih izvora.

Govoreći o investicionom ciklusu, Đedović Handanović je navela da je u toku ažuriranje Polaznih osnova plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti kojim su predviđena ulaganja u modernizaciju i izgradnju energetske infrastrukture u narednih 10 godina biti između 14-15 milijardi evra.

“Potrebna su nam ulaganja da nastavimo razvoj energetskog sektora, da stimulišemo energetske kompanije da realizuju te investicije, gde će država u nekim slučajevima morati da pomogne, a moramo da nastavimo da stimulišemo i privatni sektor.  Prema listi kapitalnih i razvojnih projekata koje je ćemo predstaviti do kraja maja, procene su da će nam biti neophodna ulaganja od oko 7 milijardi evra u OIE i hidro sektor, 2,5 milijarde evra u termo kapacitete i gasne elektrane, više od 2 milijarde evra u prenosnu i distributivnu mrežu i 1,8 milijardi evra u sektor gasa i nafte” rekla je ona.

Ministarka je posebno istakla značaj regionalne povezanosti, najavljujući početak izgradnje treće sekcije Transbalkanskog koridora i Panonskog koridora sa Mađarskom, kao i gasnih interkonekcija sa Rumunijom i Severnom Makedonijom.

„Uskoro počinje i izgradnja treće sekcije prve faze Transbalkanskog koridora, koji je vitalni deo budućih tranzita električne energije preko teritorije Republike Srbije i kojim će se obezbediti bolje povezivanje našeg tržišta električne energije sa Bosnom I Herzegovinom, Crnom Gorom, Italijom i ostatkom Evrope, kao i sigurnije snabdevanje naših potrošača. Sve što radimo u energetskom sektoru – od zakona do kapitalnih investicija ima jasan cilj - veću sigurnost snabdevanja, bolju povezanost sa susedima i ubrzanu tranziciju ka održivoj energetici“ zaključila je ministarka.