Otvoreni 23. susreti toplana i stručno-naučna konferencija TOPS 2025 na Zlatiboru

„Usvajanjem Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana do 2030. godine i nove Strategije razvoja energetike do 2040. godine, sa projekcijama do 2050, pokazujemo da brinemo i o našim toplanama, odnosno odakle i iz kojih energenata dobijamo toplotnu energiju i koliko je efikasno trošimo. Kao jedan od najvažnijih prioriteta u strateškim dokumentima definisali smo intenzivno uvođenje obnovljivih izvora energije (OIE) i toplotnih pumpi u proizvodnji toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja. Do 2040. godine očekujemo izlazak iz mazuta i uglja, kao i intenzivan rast udela drvne biomase, toplotnih pumpi i solarne energije”, rekla je pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene Maja Vukadinović.

Ukazala je da se radi na uvođenju OIE u sisteme daljinskog grejanja u deset gradova i opština, uz ukupna ulaganja od 40,5 miliona evra. „Realizacijom svih planiranih projekata proizvodnja toplotne energije iz OIE u Srbiji biće udvostručena, uz značajno povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije ugljen-dioksida“, rekla je ona.

Vukadinović je rekla da se u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom (KfW) realizuje rehabilitacija sistema daljinskog grejanja ukupne vrednosti 32 miliona evra.

„Time doprinosimo efikasnijem i stabilnijem grejanju i smanjenju emisije štetnih gasova u Beogradu, Boru, Jagodini, Leskovcu, Negotinu, Nišu i Senti. Tokom prethodne četiri faze modernizovani su sistemi daljinskog grejanja u 23 toplane širom zemlje”, rekla je pomoćnica ministarke.

Pomoćnica ministarke je rekla da se radi na izgradnji solarno-termalne elektrane u Novom Sadu, koji je jedan od inovativnijih projekata u Srbiji.

„Solarno termalna elektrana u Novom Sadu će biti najveće skladište toplotne energije u svetu. Integracija solarne elektrane i toplotne pumpe koja koristi toplotu reke Dunav biće prekretnica koja će pokazati put kojim mogu ići i drugi gradovi i opštine u Srbiji. Toplotna energija proizvedena na održiv način pokrivaće više od 30 odsto potreba Novog Sada za grejanjem”, rekla je ona.

Direktor Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, Milan Macura, zahvalio se predstavnicima toplana na uspešno završenoj grejnoj sezoni.

Tom prilikom poželeo im je uspešne remonte i kvalitetne pripreme za narednu sezonu, ističući da, u izazovnim vremenima za energetiku i sisteme daljinskog grejanja, moramo razmišljati ne samo o tome kako proizvodimo električnu energiju, već i toplotnu.

„Ako želimo održivu i čistiju energetiku, neophodno je da ulažemo i u sisteme daljinskog grejanja. U toku su projekti u ovoj oblasti ukupne vrednosti oko 300 miliona evra“, rekao je Macura.