Javna rasprava o Predlogu akcionog plana za pravednu tranziciju

Aleksandar Zlatković, savetnik ministarke rudarstva i energetike i rukovodilac Radne grupe za pripremu strateških dokumenata u Ministarstvu, rekao je da Akcioni plan za pravednu tranziciju predstavlja operativni okvir kojim se strateški pravci definisani u Integrisanom planu za energetiku i klimu (INEKP) do 2030. sa vizijom do 2050. godine i Strategiji razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050, konkretizuju kroz mere kao što su podrška radnicima i zajednicama u tranziciji, osnaživanje lokalnih ekonomija, obrazovanje i prekvalifikacija, kao i jačanje kapaciteta lokalnih samouprava.

„Ujedno, ovaj dokument predstavlja uvod u širi proces energetske tranzicije i uspostavlja institucionalni okvir za formiranje tela koja će se u budućnosti sistematski baviti planiranjem i upravljanjem procesima pravedne i energetske tranzicije. Važno je naglasiti da Akcioni plan daje samo ilustrativne primere za neke od potencijalno pogođenih regiona, dok će se detaljna razrada i identifikacija prioritetnih teritorija i ciljanih mera vršiti kroz rad novoformiranih tela, prvenstveno nakon usvajanja plana dekarbonizacije EPS-a, koji se očekuje do kraja ove godine“, rekao je Zlatković.

On je naglasio da pravedna tranzicija ima za cilj promovisanje ekološki održive ekonomije na način koji je pravedan i inkluzivan za sve – radnike, preduzeća i zajednice – stvarajući prilike za pristojan rad i ne izostavljajući nikoga. „Ovakav pristup omogućava da tranzicija bude postepena, promišljena i inkluzivna, zasnovana na relevantnim analizama, lokalnim kapacitetima i dugoročnim strateškim ciljevima“, naveo je on.

Predloženi Akcioni plan baziran je na strateškim ciljevima razvoja energetskog sektora postavljenim kroz INEKP, koji obuhvataju najmanje 45 odsto električne energije proizvedene iz OIE, značajno povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisija sa efektom staklene bašte za 40,3 odsto u odnosu na 1990. godinu. Takođe je usklađen sa Strategijom razvoja energetike, koji predviđa povlačenje blokova u najstarijim termoelektranama, s tim da će dinamika ovog procesa zavisiti od potreba energetske bezbednosti.

Glavne dimenzije akcione tranzicije su tranzicija ka zelenoj energiji, razvoj ljudskog kapitala, diversifikaciju lokalne privrede u pogođenim područjima i uspostavljanje institucionalnog okvira za upravljanje pravedne tranzicije.

U dokumentu se analiziraju moguće implikacije zatvaranja najstarijih blokova termo postrojenja, kao ilustrativni primeri, s obzirom da će detaljne procene o broju potencijalno pogođenih radnih mesta biti data kroz Plan dekarbonizacije EPS-a koji je u izradi.

Predlogom akcionog plana definisane su mere i aktivnosti na nacionalnom i lokalnom nivou koje treba da se sprovedu u narednih nekoliko godina, a ukupni troškovi procenjeni su na oko 88 miliona evra. Prioritetne aktivnosti odnose na uspostavljanje institucionalnog okvira, kao što je formiranje jedinice za pravednu tranziciju u okviru Ministarstva rudarstva i energetike, kao i Međuministarskog komiteta na nivou Vlade. Predviđeno je i ažuriranje zakonodavstva i uključivanje pravedne tranzicije u nacionalne strategije, kao i aktivnosti na podizanju svesti u vezi sa procesom pravedne tranzicije. Mere na lokalnom nivou obuhvataju, između ostalog, analizu potrebnih prekvalifikacija i usavršavanja radnika lokalnih preduzeća, planove za preraspodelu radnika unutar kompanija, izradu lokalnih planovi razvoja, unapređenje privredne ifrastrukture u postojećim industrijskim parkovima i podsticaji za razvoj preduzetništva.

Pored predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike, na javnoj raspravi su učestvovali predstavnici EBRD-a koji su podržali izradu akcionog plana, Privredne komore Srbije, predstavnici EPS-a i drugih energetskih kompanija, predstavnici sindikata i organizacija civilnog društva, banaka, međunarodnih partnera.

Javna rasprava o Predlogu akcionog plana pravedne tranzicije sprovodi se u periodu od 21. maja do 10. juna 2025. godine.