Đedović učestvovala na neformalnom Ministarskom sastanku Energetske zajednice u Albaniji

„Kako bi se stvorili uslovi za pokretanje daljih aktivnosti u vezi sa oporezivanjem emisija CO2, potrebno je da se prethodno analiziraju svi postojeći mehanizmi kako bi se izabrali oni koji će omogućiti usklađivanje regiona sa energetskim i klimatskim politikama EU na način koji bi bio ekonomski održiv i socijalno pravedan. Stav Srbije, koji sam istakla i na današnjem sastanku, jeste da je pre bilo kakvih daljih koraka potrebna sveobuhvatna, detaljna i uporedna analiza u vezi sa implementacijom regionalnog sistema za trgovinu emisijama ili nekog drugog mehanizma, prevashodno kad je reč o proizvodnji električne energije, pre nego što se razgovara o konkretnim obavezama i rokovima za sprovođenje aktivnosti", rekla je Đedović koja je u gradu Tepelena u Albaniji učestvovala na neformalnom Ministarskom sastanku Energetske zajednice.

„Posledice potencijalnih odluka koje se tiču implementacije CBAM regulative i cene ugljenika su ozbiljne i dalekosežne po privredu i društvene odnose i potrebno je uraditi adekvatne analize i na nacionalnom nivou, na osnovu kojih bi Vlada mogla da zauzme politički stav“, navela je Đedović.

Ona je istakla da je, bez obzira na model određivanja cena ugljenika, potrebna značajna pomoć EU i poseban mehanizam pravedne tranzicije koji će mobilisati dodatna sredstva pored postojećih fondova podrške.

„Imajući u vidu nivo BDP po glavi stanovnika i udeo uglja u proizvodnji električne energije u Srbiji i regionu, zauzimanje stava o obračunavanju cena emisije ugljenika, kao deo procesa dekarbonizacije energetskog sektora nije moguće bez osiguravanja odgovarajuće finansijske podrške, gde je ključna podrška EU. Ugovorne strane Energetske zajednice, među kojima je i Srbija, nalaze se na početku procesa pravedne energetske tranzicije, ali već sada treba da predvidimo buduće troškove, a time i odgovarajuće izvore sredstava za proces dekarbonizacije, kao što je slučaj u EU, gde Mehanizam za pravednu tranziciju obezbeđuje 100 milijardi evra za podršku zemljama članicama", objasnila je Đedović.

Ona je dodala da kao jedno od mogućih rešenja vidi formiranje regionalnog fonda Zapadnog Balkana za pravednu tranziciju, koji bi bio podržan i od strane EU. „Ovakav fond trebalo bi da predvidi sredstva sa kojima bi se u regionima koji su najviše pogođeni energetskom tranzicijom podržali ekonomska diversifikacija, prekvalifikacija radnika, ulaganja u mala i srednja preduzeća, otvaranje novih preduzeća, istraživanje i inovacije, ekološka sanacija regiona uglja, proizvodnja čiste energije, transformacija ka tehnologijama sa manjom emisijom štetnih gasova. Kako bi se osigurala održivost i predvidljivost, ova sredstva treba kombinovati sa postojećim izvorima sredstava koje obezbeđuju EU i međunarodne finansijske institucije“, rekla je ministarka.

Ona je dodala da su predstavnici EU pozdravili mere koje je Srbija donela prethodnih meseci sa ciljem da se ubrza razvoj energetskog sektora, uključujući započete reforme javnih preduzeća, donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju OIE, raspisivanje prvih aukcija za dodelu tržišnih premija za novih 450 MW iz OIE, kao i izradu trogodišnjeg plana aukcija za OIE. Istaknut je i napredak u postavljanju strateškog okvira za razvoj energetskog sektora i sprovođenje energetske tranzicije: u izradi je Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, za koji su započete  javne konsultacije i uskoro će se naći i na javnoj raspravi, dok su prioritetni projekti u energetici definisani Polaznim osnovama plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godine, koje je nedavno usvojila Vlada Srbije.

Na marginama ministarskog sastanka, Đedović je imala bilateralni sastanak sa ministarkom infrastrukture i energetike Albanije Belindom Baluku o saradnji dve zemlje u oblasti energetike, na kojem su glavne teme bile mere koje dve zemlje preduzimaju na povećanju sigurnosti snabdevanja i saradnja u okviru širih regionalnih inicijativa.