Đedović na svečanoj akademiji Saveza inženjera i tehničara Srbije na kojoj je obeležen Dan rođenja Nikole Tesle i Nacionalni dan nauke u Srbiji

Ministarka je istakla da je u narednih 10 godina u energetski sektor Srbije potrebno uložiti oko 15 milijardi evra i da je novi investicioni ciklus prilika za mlade inženjere iz Srbije da u svojoj zemlji rade na velikim projektima.

"Trenutak u kojem se Srbija nalazi je višestruko izazovan i važan i neka vrsta prekretnice za naš energetski sektor. Još uvek se nalazimo u energetskoj krizi u kojoj činimo sve da obezbedimo dovoljno energenata, a istovremeno, uhvatili smo se u koštac sa reformom energetskog sektora i javnih preduzeća, koja je odlagana godinama, pa i decenijama. Trenutak je važan i zbog toga što danas donosimo najvažnija strateška dokumenta kojima postavljamo temelj za energetiku koju ćemo imati u 2030, 2040. i 2050. godini", rekla je Đedović.

Ona je rekla da će se u Integrisanom nacionalnom planu za energetiku i klimu ići ka tome da OIE postane glavni domaći izvor električne energije sa udelom koji dostiže više od 40% u proizvodnji električne energije u 2030. "Jedan od ključnih prioriteta je i povećanje energetske efikasnosti, gde su rezultati najbrže vidljivi i gde su svi aktivni učesnici – građani, privreda, institucije. Planiramo i mere kojima ćemo uticaj energetike na klimu postepeno smanjivati na putu ka karbonskoj neutralnosti, pa je tako cilj smanjenje emisija štetnih gasova do 2030. godine za 40,3% u odnosu na 1990. godinu", navela je ministarka.

Investicioni prioriteti, izloženi u Polaznim osnovama plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti i za period do 2028. godine sa projekcijama do 2030. godine obuhvataju, između ostalog, izgradnju RHE Bistrica, remonte i revitalizaciju HE Đerdap 2, razmatranje finansijske i tehničke isplativosti projekta RHE Đerdap 3. "U sektoru OIE u toku je izgradnja vetroparka Kostolac (66 MW), a uskoro nas očekuje javni poziv za strateškog partnera za izgradnju solarnih elektrana snage 1 GW. Na prenosnoj mreži radićemo na tome da povećamo interkonektivne kapacitete za 75%, kako bismo dobili veću fleksibilnost sistema. Za distributivni sistem, obezbeđene su investicije veće od 300 miliona evra, do 2030. imamo cilj da smanjimo gubitke na ovoj mreži na 8%, sa sadašnjih 11-13% godišnje. Planirana je i gradnja novih gasnih interkonekcija, gde je započeta izrada projektno-tehničke dokumentacije za gasovod kojima ćemo se povezati sa Severnom Makedonijom", navela je Đedović.

Ministarka je naglasila da realizacija ciljeva i projekata zahteva ne samo ogromna finansijska sredstva, već i snažan oslonac u ljudima, i da veruje da ima dovoljno ljudi koji imaju znanje i motiv da doprinesu razvoju srpske energetike u izazovnim vremenima.

„Verujem da reforma energetskog sektora i javnih preduzeća koju smo započeli može da pomogne i da zadržimo talente i da motivišemo  deo stručnjaka u inostranstvu da se vrate u Srbiju, ako znaju da se i u zemlji Nikole Tesle i Mihajla Pupina može raditi na sličan način kao razvijenim zemljama. Stvarajući uslove da naši stručnjaci rade na modernim projektima, da uče od onih koji su najbolji u svetu, kao i da najbolji među nama mogu da podele svoja znanja sa drugima, verujem da ćemo i kao država ostvariti ono što verujem da svi želimo, a to je Srbija bude energetski lider regiona", rekla je Đedović.