Đedović na otvaranju javne rasprave o Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Republike Srbije

Ministarka je istakla da će ostvarivanje ciljeva iz INEKP-a doprineti zdravijoj životnoj sredini, sigurnosti snabdevanja i većoj dostupnosti energije kupcima uz više zelene energije. „Naši ključni ciljevi obuhvataju povećanje učešća OIE u proizvodnji električne energije na 45 odsto, značajno povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,4 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu. Ostvarivanje ovih ciljeva podrazumeva i gradnju novih proizvodnih kapaciteta, uključujući  solarne i vetro elektrane ukupnog kapaciteta 3,4 GW, kao i novu gasnu elektranu snage 350 MW“, rekla je ona.

Kako je navela, ukupne investicione potrebe obuhvaćene u scenariju sa dodatnim merama (WAM) iznose približno 10,72 milijardi evra za javni sektor do 2030, a kumulativne investicione potrebe 27,41 milijardi evra do 2030. godine.

„Ostvarivanje ciljeva iz INEKP treba da donese višestruke koristi našim građanima i privredi kroz povećanje BDP, nove poslove za srpska preduzeća i nova radna mesta, sigurno snabdevanje i dostupnost energije kupcima uz više zelene energije i modernizaciju energetskog sektora  u skladu sa evropskim standardima“, rekla je Đedović.

Naglasila je i da je integrisani plan jedan od najvažnijih strateških dokumenata kojim se definiše proces energetske tranzicije u Srbiji i da kroz proces javnih konsultacija koje traju do 27. jula Ministarstvo želi da čujemo mišljenja, sugestije i predloge koji bi doprineli da se na kraju dobije što kvalitetniji plan. “Očekujemo da ćemo na jesen usvojiti Integrisani plan. Paralelno se radi i nova Strategija razvoja energetike“, dodala je ministarka.

Đedović je naglasila da je neophodna podrška EU i finansijskih institucija procesu energetske tranzicije u Srbiji kako bi ovaj proces bio finansijski održiv i socijalno pravedan. „Naravno da nijedna zemlja, koja se decenijama oslanjala na ugalj, pa ni Srbija, nema čarobni štapić kojim svoj energetski miks može da promeni preko noći. Osim toga, iako težimo istim ciljevima kao i zemlje EU, činjenica je da nemamo jednake startne pozicije, ni energetske, ni finansijske. Za dekarbonizaciju i uspešnu zelenu tranziciju veoma je važno da, kao i članice EU, imamo snažnu i kontinuiranu podršku međunarodnih partnera i finansijskih institucija, kako bismo ovaj proces sproveli na finansijski održiv i socijalno pravedan način“, rekla je ministarka.

Ona je poručila da donošenjem ambicioznog ali realnog plana za energetsku tranziciju, Srbija pokazuje da je spremna da radi na povećanju energetske sigurnosti i nezavisnosti, kao i na ispunjenju preuzetih međunarodnih obaveza u pogledu ostvarivanja globalne klimatske agende. „Mi sledimo evropsku viziju u oblasti energetike, u skladu sa našim stepenom razvoja i resursima kojima raspolažemo, uvažavajući realnost u kojoj živimo i budućnost kojoj stremimo“, navela je Đedović.