Vukadinovićeva: Povećanje energetske efikasnosti ključno za dugoročnu energetsku sigurnost i ostvarenje klimatskih ciljeva

Vukadinovićeva je na panelu u okviru „Dijaloga o klimatskim promenama 2025“ rekla da se u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu do 2030. sa vizijom do 2050. godine i novoj Strategiji razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050, energetska efikasnost posmatra kao jedan od stubova energetske politike koji po svom značaju stoji „rame uz rame“ sa dekarbonizacijom, diversifikacijom, smanjenjem uvozne zavisnosti.

„Nije bez razloga Međunarodna agencija za energetiku energetsku efikasnost označila kao „prvo gorivo“ energetske tranzicije, jer njeni pozitivni efekti idu u najmanje tri bitna pravca. To su smanjenje emisije štetnih gasova, koje je ključno za borbu protiv klimatskih promena, smanjenje troškova i povećanje energetske sigurnosti. Država kroz subvencije za domaćinstva od 50 do 65 odsto vrednosti radova, podstičemo građane da zamene stolariju, poprave izolaciju, ugrade toplotnu pumpu ili solarni panel i budu energetski efikasniji i održiviji. Do sada je više od 35.000 domaćinstva iskoristilo ove subvencije. Još 10.000 domaćinstava biće obuhvaćeno javnim pozivima koji će do kraja godine biti raspisani u 149 gradova i opština“, rekla je pomoćnica ministra.

Govoreći o porezu na emisije ugljenika naglasila je da je energetski sektor Srbije ušao u proces dekarbonizacije iz znatno nepovoljnije pozicije od one koju je imala Evropska unija s obzirom da je udeo uglja u proizvodnji električne energije u Srbiji oko dve trećine, dok je pre dvadeset godina kada je u EU počela primena sistema trgovine emisijama, udeo uglja u EU je bio oko 30%.

„EU praksa je pokazala da udeo varijabilnih izvora energije, sunca i vetra, ima svoje limite i da se mora obezbediti bazna energija i kapaciteti koji omogućavaju njihovu integraciju, sigurnost i stabilnost sistema. Izuzev uglja, Srbija nema drugih izvora. Veće učešće gasa, zbog visoke uvozne zavisnosti, izvora i puteva snabdevanja nije dovoljno pouzdana opcija. Aktivno razmatramo nuklearnu energiju kao opciju, ali bi ona mogla biti dostupna tek nakon 2040. godine. U takvim uslovima ne možemo se izložiti cenama emisije koje su u EU  i koje će izvesno rasti, jer bi posledice bile ugrožena sigurnost snabdevanja, opstanak energetskih preduzeća, a naročito neminovan rast cena energije što je neprihvatljivo“, navela je Vukadinovićeva.

Dodala je da je odluka da se u početnoj fazi primene karbon takse – porez na emisije ugljenika. Prema njenim rečima to omogućava kontrolu cena od strane Vlade i kada se primeni sistem trgovine emisijama sa fiksnom cenom, kao i da je za energetiku koja će generisati oko 90% ukupnih prihoda u sistemu karbon taksi izuzetno važno da se obezbedi da se sredstva prikupljena oporezivanjem vrate u procese dekarbonizaciju.