Vukadinović: Solar termal postrojenje u Novom Sadu osiguraće održivije i sigurnije daljinsko grejanje

Pomoćnica ministarke za energetsku efikasnost i klimatske promene Maja Vukadinović rekla je da se očekuje da u naredne dve godine počne izgradnja solar termalnog postrojenja sa dva sezonska skladišta, najvećeg postrojenja ovog tipa na svetu koje će osigurati održivije, sigurnije, čistije i povoljnije daljinsko grejanje u Novom Sadu.

Vukadinović je tokom učešća na konferenciji „Zapadni Balkan 2030“ na panelu „Energetska tranzicija od preuzetih obaveza do delovanja“ podsetila da Srbija sprovodi značajne investicije u energetskom sektoru, kao što je uvođenje novih tehnologija koje će dovesti do postepenog napuštanja uglja i fosilnih goriva.

„Izuzev solar termal postrojenja u Novom Sadu, gradimo i jednu od najvećih solarnih elektrana u Evropi od jednog gigavata sa skladišnim kapacitetima od 200 megavata, dok ujedno radimo na bezbednoj integraciji kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, kroz jačanje prenosnih kapaciteta, izgradnju novih energetskih koridora kojima se povezujemo sa susedima, ali i izgradnjom reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja će biti neophodna za balansiranje sistema sa više OIE. U toku je izrada projektno planske dokumentacije za gasne interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom kojima ćemo diversifikovati pravce i izvore snabdevanja gasom“, rekla je Vukadinovićeva

Pomoćnica ministarke je dodala da je kroz usvojenu Strategiju razvoja energetike i Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan do 2030. sa projekcijama do 2050. trasiran put razvoja engetskog sektora i naglasila da se vodi o računa o socijalnom aspektu energetske tranzicije, lokalnim zajednicama i građanima koji su zavisni u regionima uglja, zbog čeka je država usvojila Plan pravedne energetske tranzicije RS.

Prema njenim rečima Srbija je u proces energetske tranzicije ušla u daleko nepovoljnijem položaju nego što su bile države članice EU kada su započinjale ova proces pre dvadeset godina i kada je uveden EU sistem trgovanja emisijama ugljenika.

„Udeo uglja u proizvodnji električne energije u Srbiji je oko dve trećine. Pre dvadeset godina kada je počela primena trgovine emisijama ugljenika u EU udeo uglja u EU je bio oko 30%. Srbija se u takvim uslovima ne može izložiti cenama emisija koje su u EU ETS-u i koje će izvesno rasti, jer bi posledice bile ugrožena sigurnost snabdevanja. Odluka da se u početnoj fazi uvođenja naplate emije ugljenika primene karbon takse – porez na emisije je za energetiku od ranije preferirana opcija. To omogućava kontrolu cena od strane Vlade. Za energetiku, kao najvećeg emitera, koja će generisati oko 90% ukupnih prihoda u sistemu karbon taksi u Srbiji, je izuzetno važno da se obezbedi da se sredstva prikupljena oporezivanjem vrate u procese dekarbonizaciju, po ugledu na EU“, zaključila je pomoćnica ministarke.