Joksimović na regionalnoj konferenciji Core Days 2025: CBAM izazov, ali i prilika da modernizujemo energetske sisteme i industriju u regionu

Joksimović je rekla da je za Srbiju, kao i za ceo region, CBAM izazov, ali i prilika da modernizujemo svoj energetski i industrijski sistem.  „Ključ uspeha biće u mudrom balansu – između ambicije i realnosti, između klimatskih ciljeva i energetske bezbednosti, između troškova tranzicije i ekonomske održivosti. Uvereni smo da region može i mora biti spreman, ali samo ako se ovaj proces sprovede uz partnerstvo, solidarnost Evropske unije i uvažavanje specifičnosti naših energetskih sistema“, poručila je Joksimović.

Ona je navela da, iako CBAM stupa u punu primenu 1. januara 2026. godine, brojna pitanja u oblasti električne energije i dalje nisu razjašnjena ni na nivou Evropske unije. Kako je objasnila, jedan od najvažnijih problema je da sa sadašnjom CBAM Uredbom, funkcionisanje tržišta električne energije spojenih sa EU tržištima fundamentalno nekompatibilno sa primenom CBAM.

„Srbija je prva i jedina zemlja iz okruženja koja se pripremila za spajanje sa tržištem električne energije u EU, prenoseći energetske pakete EU u svoje zakonodavstvo. Naš cilj je da se spojimo sa tržištem električne energije EU u toku 2026. godine, a prvi smo pokrenuli i regionalnu berzu električne energije sa dve članice EU“, navela je Joksimović.

Ona je dodala da su pripremljena zakonska rešenja koja omogućavaju postepenu integraciju cene ugljenika proizvodnju električne energije, ali istovremeno štite stabilnost sistema i potrošače. „Naš energetski sektor, sa visokim udelom proizvodnje iz uglja, ne može preko noći da pređe na niskougljenični model bez rizika po bezbednost snabdevanja i ekonomski sistem. Zato se zalažemo da se tretman električne energije u okviru CBAM-a reši na način koji omogućava nastavak integracije tržišta električne energije – procesa koji se gradi već skoro dve decenije i koji priznaje specifičnosti energetskog miksa u regionu“, navela je pomoćnica ministra.

Govoreći o pravednoj tranziciji, ona je rekla da ovaj proces ima ekološke, ekonomske i socijalne dimenzije i da zahteva delovanje na više frontova uključujući, između ostalog, reinvestiranje prihoda od poreza na emisije u razvoj obnovljivih izvora energije (OIE) i skladištenja energije, očuvanje konkurentnosti i smanjenja rizika za privredu kroz prilagođen regulatorni okvir, i sprovođenje programa prekvalifikacije i obuke za radnike u rudnicima i elektranama, sa fokusom na nove poslove u OIE.

„Planom pravedne tranzicije Republike Srbije do 2030, koji je Vlada usvojila u julu, uspostavljen je okvir za upravljanje procesima promena i definisane najvažnije aktivnosti. Ovim se operacionalizuju strateški pravci definisani u Integrisanom planu za energetiku i klimu (INEKP) do 2030. sa vizijom do 2050. godine i Strategiji razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. Predviđenim merama obezbeđuje se podrška radnicima, obrazovanje i prekvalifikacija, podrška transformaciji i osnaživanju lokalnih ekonomija i jačanje kapaciteta lokalnih samouprava. Aktivnosti obuhvataju i ulaganja u obnovljive izvore energije, energetski efikasne zgrade, održivi transport i drugo, podstičući inovacije i tehnološki napredak“, navela je Joksimović.

Ona je istakla da aktivnosti nisu ograničene samo na energetski sektor, već da koncept pravedne tranzicije uključuje korišćenje svih mogućnosti koje će doneti prelazak na zelenu ekonomiju, odnosno društveno inkluzivnu ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika i efikasnim upravljanjem resursima.