Đedović Handanović: Srbija želi da bude deo evropske vodonične tranzicije

Otvarajući međunarodnu konferenciju o vodoniku „Zeleni vodonik – putokaz energetske tranzicije“, ministarka je rekla da Srbija želi da bude deo evropske vodonične tranzicije — kroz razvoj regulative, pilot projekata i jačanje domaćih kapaciteta u ovoj oblasti. 

„Razvoj vodonika zahteva ne samo tehnološki napredak već i jačanje regulatornog okvira, razvoj standarda, izgradnju znanja i međunarodnu saradnju. Zato nam je posebno važno partnerstvo sa Evropskom unijom, međunarodnim finansijskim institucijama, akademskom zajednicom i industrijom. Posebno vidimo potencijal njegove primene u industriji i transportu“, poručila je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, radi se i na razvoju pilot projekata koji treba da omoguće sticanje praktičnog iskustva i razvoj domaćih kapaciteta. U tom smislu, posebno su važni projekat koji se realizuje sa nemačkom razvojnom bankom KfW, kao i projekat demonstracionog postrojenja za proizvodnju i skladištenje vodonika u Institutu Vinča, koji se sprovodi uz podršku EU.

„Ovaj projekat ima za cilj razvoj domaćih kapaciteta i znanja u oblasti integracije vodonika u elektroenergetski sistem, posebno u kontekstu balansiranja proizvodnje iz varijabilnih obnovljivih izvora energije. U skladu sa Strategijom razvoja energetike, u narednom periodu očekujemo razvoj demonstracionih projekata proizvodnje i korišćenja vodonika, a sa daljim rastom proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora i padom cene elektrolizera moguće je očekivati i početak komercijalne proizvodnje zelenog vodonika. Uverena sam da ćemo kroz saradnju države, privrede i nauke stvoriti uslove da vodonik u budućnosti postane važan deo našeg energetskog sistema“, rekla je Đedović Handanović.

Ona je istakla da energetski sektor u Evropi prolazi kroz duboku transformaciju i da se vodonik sve više prepoznaje kao važan element budućeg energetskog sistema, posebno u teškoj industriji i transportu, ali i kao sredstvo za integraciju rastućeg udela obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem.

„Srbija želi da ide u korak sa tim promenama, a važan korak smo napravili izmenama Zakona o energetici u decembru 2024. godine. Tada je prvi put predviđena izrada programa razvoja vodonika i otvoren prostor da se vodonik sistemski uključi u razvoj našeg energetskog sektora. Uz podršku EU radimo na razvoju sveobuhvatnog regulatornog okvira za vodonik, a cilj ovog procesa je da se uspostavi moderan regulatorni okvir koji će obuhvatiti proizvodnju, transport, skladištenje i korišćenje vodonika, ali i da se obezbedi usklađenost sa evropskim propisima i standardima“, rekla je ministarka.