Đedović Handanović: Na dobrom smo putu da do 2030. godine imamo 3,5 gigavata novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije

„Dok težimo povećanju učešća OIE u energetskom miksu, ne smemo zaboriti da cilj nije samo da imamo što više novih megavata, već da svaki novi megavat doprinosi, a ne ugrožava sigurnost i stabilnost elektroenergetskog sistema. Novu fazu energetske tranzicije vidimo kao razvoj čitavog sistema, a ne samo novih elektrana. Potrebni su nam obnovljivi izvori energije, ali i baterijska skladišta, reverzibilne hidroelektrane, fleksibilna proizvodnja, aktivni kupci i snažnije povezivanje sa regionalnim i evropskim tržištem električne energije“, poručila je ministarka otvarajući konferenciju „OIE Srbija 2026“, na kojoj je i izaslanik predsednika Republike.

Ona je istakla da je u prethodne četiri godine kapacitet solarnih i vetroelektrana u Srbiji povećan sa oko 400 MW na više od 1,3 GW. Dodala je da se očekuje da do kraja godine taj kapacitet dostigne skoro 1,5 GW, kao i da će do kraja decenije biti premašeno tri gigavata privatnih investicija u solar i vetar.

„Kroz dva kruga aukcija koje je sprovelo Ministarstvo rudarstva i energetike podržano je 17 novih solarnih i vetroelektrana, ukupnog kapaciteta oko 1,2 GW i novih investicija u Srbiji vrednih blizu 1,5 milijardi evra. Od 17 elektrana, devet je već na mreži. Očekujemo da preostali projekti  u narednim godinama donesu još oko 784 MW novih kapaciteta, čime ćemo samo kroz postojeći portfolio privatnih investicija doći na najmanje 2,3 GW solarnih i vetroelektrana na mreži. U narednom periodu očekuje se dalji rast kupaca-proizvođača, koji bi do 2030. mogli da dodaju još najmanje 300 MW, kao i značajan novi talas investicija industrije kroz koncept aktivnog kupca, kao i nove investicije EPS u obnovljive izvore“, rekla je Đedović Handanović.

Ministarka je naglasila da je ubrzani razvoj sektora OIE pratilo i unapređenje zakonodavnog okvira od 2022. godine naovamo, a jedna od najvažnijih novina jeste aktivni kupac, kojim je industriji omogućeno da u većoj meri proizvodi energiju iz solarnih elektrana za sopstvene potrebe. „Nakon što smo ove godine izmenili Uredbu, već u prvom krugu iskazano je više od 100 MW zahteva za priključenje solarnih elektrana. Istovremeno smo unapredili pravila priključenja kako bi se raspoloživi kapaciteti mreže koristili efikasnije i kako bi prednost imali projekti koji su najviše odmakli u pripremi“, rekla je ministarka.

Ona je podsetila da se u modelima razvoja prenosne mreže trenutno nalazi više od 12 GW projekata što je višestruko više od kapaciteta koji sistem u ovom trenutku može da integriše i da je zbog velikog interesovanja bilo neophodno pomeriti naredne prozore za priključenje do septembra 2029. kako bi se pokazalo koji od velikog broja projekata najviše napreduju ka izgradnji, a koji postoje samo u razvojnom portfoliju i zauzimaju kapacitet mreže. „Cilj nije da usporimo razvoj OIE, već da napravimo održiv sistem u kojem će novi projekti imati realnu mogućnost da budu priključeni i izgrađeni“, rekla je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, raspisivanjem javnog poziva EPS-a za kupovinu OIE projekata otvoren je dodatni kanal za razvoj OIE, a da je cilj da se iskoristi razvojni potencijal privatnog sektora i omogući EPS-u da brže izgradi veći i diversifikovaniji portfolio zelenih proizvodnih kapaciteta.

Govoreći o planiranim izmenama Zakona o korišćenju OIE, ona je rekla da je Nacrt izmena zakona spreman za javnu raspravu i da će nova regulativa, između ostalog, omogućiti usaglašavanje sa direktivama EU,uspostavljanje područja za ubrzani razvoj OIE i pojednostavljivanje i ubrzavanje postupaka izdavanja dozvola.

Podsetila je da su u proteklih 10 godina globalni kapaciteti OIE povećani 2,5 puta, sa 2 TW na 5 TW, sa ciljem da dostignu 11 TW globalno do 2030.  „Na globalnom nivou, pod uticajem data centara, upotrebe veštačke inteligencije, električnih vozila i naprednih tehnologija, potrošnja električne energije raste brže od ukupne potrošnja enegije, uvodeći nas u „eru električne energije”. Električna energija je ta koja pokreće najvažnije industrije koje će odrediti snagu zemalja u 21. veku, pokrećući od data centara i naprednih tehnogija do teške industrije i saobraćaja u najvećim zemljama sveta“, navela je ona.

Ministarka je poručila da zadatak države ostaje da obezbeđuje stabilan regulatorni okvir, transparentne procedure, predvidivost i infrastrukturu koja investitorima omogućava da realizuju kvalitetne projekte. „Dijalog i partnerski odnosi sa industrijom omogućava da prilikom izrade propisa čujemo iskustvo investitora o svemu što utiče na realizaciju investicija, ali on ne podrazumeva da o svakom pitanju moramo imati identičan stav. Upravo zato je dijalog važan - da različite perspektive pretvorimo u rešenja koja omogućavaju i investicije i siguran razvoj elektroenergetskog sistema“, navela je ministarka.