Đedović Handanović na konferenciji BELTALKS

„Građani Srbije nisu osetili posledice energetske krize niti su, na primer, kao u brojnim evropskim zemljama stajali u redu za gorivo ili na bilo koji način bili ograničavani. Takođe, sankcije NIS-u gde se Srbija nalazi između dve svetske sile, nisu ostavile posledice po samog građanina. Najniži vodostaj Dunava u poslednjih 100 godina otežao nam je i proizvodnju struje ovog leta ali nikakvih restrikcija, kao u susednim zemljama, nije bilo. Srbija ih je izbegla zahvaljujući stabilnosti sistema te adekvatnim planiranjem I pravovremenim delovanjem državnog rukovodstva. Uz to, I dobru povezanost sa susedima, a u kriznim situacijama pomagali smo okolnim zemljama isporukama električne energije. Zato je podizanje nivoa regionalne povezanosti jedan od naših najvažnijih ciljeva”, rekla je ministarka.

Đedović Handanović osvrnula se i na izgradnju novih proizvodnih kapaciteta i jačanje elektroenergetskih i gasnih interkonekcija, te naglasila da će nastavak regionalnog povezivanja biti jedan od ključnih uslova za veću otpornost energetskog sistema, rekla je učestvujući danas na konferenciji „BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori“.

Ministarka je istakla da energetska sigurnost nijedne zemlje ne može da se zasniva isključivo na sopstvenim kapacitetima, već da zavisi i od povezanosti sa susedima i funkcionisanja regionalnog i evropskog tržišta.

„Srbija je jedna od zemalja sa velikim brojem elektroenergetskih interkonekcija i naš cilj je da prekogranične kapacitete povećamo sa oko 4.000 na 6.000 megavata“, rekla je ona.

„Danas imamo značajno manje elemenata koji nedostaju da bismo dodatno unapredili našu energetsku sigurnost i otpornost nego pre četiri godine. U tom periodu smo prvi put diversifikovali pravce snabdevanja gasom, posle 30 godina izgradili novi kapacitet za proizvodnju električne energije, dok smo instalisane kapacitete iz Sunca i vetra povećali više od tri puta, sa oko 400 megavata na 1,3 gigavata. Ukinuli smo i moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana čime smo otvorili mogućnost da nuklearna energija postane deo budućeg energetskog miksa, a završetak prve faze nuklearnog programa planiramo sredinom 2027. godine“, rekla je ministarka.

Ona je navela da je završen veliki deo pregovora sa Svetskom bankom o finansiranju novog gasnog programa koji će biti usmeren na jačanje unutrašnje gasne infrastrukture i mogućnosti transporta prirodnog gasa sa juga na sever i sa istoka na zapad zemlje i da se čeka odluka Odbora direktora Svetske banke.

„Kada je reč o obnovljivim izvorima energije, aukcije za dodelu tržišnih premija već daju konkretne rezultate. Kroz dva kruga aukcija dobili smo 17 novih vetroparkova i solarnih elektrana, od kojih je osam već na mreži“, rekla je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, Srbija radi na dodatnom jačanju elektroenergetskih koridora sa susednim zemljama, uključujući Centralnobalkanski koridor, kao i na završetku Transbalkanskog koridora, čime će region biti bolje povezan i sa Italijom preko podmorskog kabla.

Ona je dodala da će uskoro početi radovi na gasnoj interkonekciji sa Severnom Makedonijom, dok se radi i na povezivanju sa Rumunijom, kao i na diversifikaciji pravaca snabdevanja naftom i razvoju južnih ruta koje bi omogućile veću razmenu naftnih derivata sa Severnom Makedonijom i Grčkom.

Đedović Handanović je rekla da Srbija želi i brže povezivanje sa evropskim energetskim tržištem, navodeći da je zemlja među prvima ispunila regulatorne preduslove za spajanje tržišta električne energije.

„Naš cilj je da budemo spremni da 2028. godine dođe do spajanja tržišta. Istovremeno, zajedno sa Grčkom, Severnom Makedonijom i Bugarskom razvijamo regionalnu inicijativu u kojoj učestvuju operatori prenosnih i transportnih sistema za električnu energiju i gas. Početkom oktobra u Nišu održaćemo samit na kojem ćemo nastaviti dijalog o kritičnim pitanjima koja treba da povećaju energetsku sigurnost i otpornost regiona“, rekla je ona.

Govoreći o diversifikaciji snabdevanja gasom, ministarka je istakla da oslanjanje na jednog dobavljača nosi određene rizike, zbog čega je važno obezbediti infrastrukturu koja omogućava pristup različitim izvorima i pravcima snabdevanja.

„Srbija je, kao i veliki deo evropskih zemalja, decenijama imala partnerstvo sa Ruskom Federacijom u energetskom sektoru i oslanjala se na sigurne i pouzdane isporuke gasa po konkurentnim uslovima. Geopolitičke okolnosti u Evropi su se promenile, mnoge zemlje su prekinule snabdevanje, čak i na štetu svojih ekonomija, sigurnosti snabdevanja i konkurentnosti. Srbija ide svojim putem i u najboljem interesu sopstvenog naroda. Ukoliko imate više alternativa, to je diversifikacija, a da bismo to imali, moramo imati više materijalnih mogućnosti, pa smo sada u stanju da se oslanjamo na više dobavljača“, rekla je Đedović Handanović.

Govoreći o saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama, Đedović Handanović je istakla potencijal projekta reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“, koji bi imao značaj ne samo za Srbiju već i za energetsku sigurnost čitavog regiona.

„RHE Đerdap 3 je dobra prilika za razvoj zajedničkog projekta na osnovu sporazuma o strateškoj saradnji sa SAD u oblasti energetike, koji je ratifikovan u Narodnoj skupštini. To je projekat sa snažnom regionalnom dimenzijom, jer je svima potrebno više kapaciteta za skladištenje energije. Istovremeno, pruža mogućnost da dodatno ojačamo saradnju sa Rumunijom i razvijamo strateške odnose sa SAD. Đerdap 3 ima potencijal da bude jedna od najvećih baterija u Jugoistočnoj Evropi, pa i šire“, rekla je ministarka.