Đedović Handanović razgovarala sa Žiofreom o reformama i projektima u energetskom sektoru

Ministarka je naglasila da je cilj Srbije da se stvore uslovi za različite izvore snabdevanja gasom, kao i više ruta snabdevanja, a za to su potrebni infrastruktura, podrška i investicije.

„Očekujemo da, kako je i planirano, u oktobru bude završena izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska i da dobijemo još jednu gasnu rutu i pristup novim snabdevačima. Ujedno pregovaramo sa Azerbejdžanom o količinama gasa koje možemo da dopremamo iz ove zemlje. Naš cilj je da diversifikujemo izvore snabdevanja, a Azerbejdžan je zemlja bogata gasom iz koje bismo mogli da zadovoljavamo i do trećine naših trenutnih potreba za gasom. Ovaj projekat je važna prekretnica za stabilnost i dalji razvoj našeg energetskog sistema imajući u vidu da će izgradnjom gasnog interkonektora Srbija postati i tranzitna zemlja za dopremanje gasa do Evropske unije", rekla je Đedović Handanović.

Na sastanku je bilo reči i o sprovođenju aktivnosti na razdvajanju i sertifikaciji kompanija u elektroenergetskom i gasnom sektoru, na osnovu poslednjih izmena Zakona o energetici. „Srbija je posvećena punoj primeni relevantnih propisa EU, što podrazumeva i da na efikasan način rešimo pitanje kontrole nad operatorima prenosnog sistema i sistema za transport prirodnog gasa“, navela je ministarka.

Naglasila je i da Ministarstvo veliku pažnju posvećuje projektima u oblasti energetske efikasnosti, koji obuhvataju ulaganja u javne objekte, subvencije za domaćinstava, kao i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije u sektoru daljinskog grejanja.

Ministarka je zahvalila EU na podršci u sprovođenju programa podrške energetski ugroženim kupcima, kako finansijskoj, tako i u delu sprovođenja informativne kampanje za građane.

Na temu implementacije Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), ministarka je istakla da je važno da se usklađivanje regiona sa energetskim i klimatskim politikama EU sprovodi na način koji je finanijski održiv i socijalno pravedan, i da postoji adekvatna podrška EU na putu dekarbonizacije.

„Potrebne su nam analiza i opcije. Za uspostavljanje sistema koji funkcioniše u EU bilo je potrebno više od decenije. I našem regionu je takođe potrebno vreme, kao i postepeno uvođenje CBAM-a. Potreban nam je dijalog, sveobuhvatne analize i dugoročne projekcije uticaja uvođenja CBAM-a, zatim različite opcije koje treba razmotriti pre donošenja odluke“, navela je Đedović Handanović.

Ambasador Žiofre je podsetio na dobru saradnju Srbije sa EU na projektu gasnog interkonektora sa Bugarskom koji bi trebalo da dovede do novih resursa gasa. „Diverzifikacija izvora donosi veću sigurnost Srbiji. Takođe je od vitalnog značaja da Srbija završi razdvajanje svog tržišta gasa u celini i omogući veću konkurenciju, za dobrobit građana. Zavisnost od ruskih fosilnih goriva nimalo ne pomaže Srbiji”, naveo je on.

Ambasador Žiofre je istakao da je ranije ove godine EU obezbedila Srbiji paket od 165 miliona evra za ublažavanje tereta energetske krize, koji je naročito važan za domaćinstva sa nižim primanjima. On je zatražio snažan napor Vlade Srbije da pomogne građanima da apliciraju za smanjenje računa za energiju uz podršku EU u tom pogledu. Energetski paket EU može dodatno povećati broj domaćinstava koja mogu imati koristi od smanjenja računa za struju.

Ambasador i ministarka su se saglasili o potrebi daljeg ulaganja u obnovljive izvore energije u Srbiji, s obzirom. na obaveze koje je Srbija potpisala u okviru Zelene agende za Zapadni Balkan.