Pomoćnik ministarke rudarstva i energetike za geologiju i rudarstvo dr Ivan Janković rekao je na svečanom otvaranju 11. Međunarodne konferencije „Ugalj i kritični minerali 2023“ na Zlatiboru da se do kraja ove godine očekuje rast proizvodnje bakra i zlata za više od 20 odsto.
Janković: U ovoj godini za 20 odsto veća proizvodnja bakra i zlata
16. oktobar 2023.
„Do kraja ove godine očekujemo rast proizvodnje rude metala više od 20 odsto, pre svega bakra i zlata, zaslugom kompanija Serbia Zijin Copper i Serbia Zijin Mining. Finalizovali smo izgradnju topionice u Boru i obezbedili uslove za formalni početak probnog rada. Kapacitet topionice je dva i po puta veći od prethodne, a emisija štetnih gasova je ispod nivoa propisanog regulativom Republike Srbije i EU“, rekao je on.
Janković je podsetio da su u septembru u NR Kini potpisana dva memoranduma o razumevanju kojim se obezbeđuju nove investicije od četiri milijarde dolara.
„Nove investicije odnose se sa na izgradnju donje zone rudnika Čukari Peki i izgradnju solarne elektrane od 300 MW. Zahvalni smo kompaniji Zijin na značajnim investicionim ulaganjima, odnosno na milijardama dolara koje su uložili u razvoj proizvodnih kapaciteta, a posebno zbog toga što u Srbiji primenjuju savremene tehnike i tehnologije od eksploatacije do metalurške prerade, čime značajno podstiču povećanje proizvodnje i obezbeđivanje suživota sa životnom sredinom“, rekao je on.
On je ukazao da su kod Žagubice detektovana ozbiljna potencijalna ležišta zlata na lokalitetima Potaj Čuka Tisnica i Čoka Rakita u okviru projekta Timok.
„Rezultati su zaista impresivni. Ako se bude nastavilo sa ovom dinamikom na istraživanju i dobijanju dobrih rezultata, u narednom periodu možemo očekivati potvrdu rezervi i resursa, odnosno trasiranje puta kao potencijalnom otvaranju rudnika“, rekao je on.
Janković je naglasio da Srbija treba da postepeno uvodi OIE i da utiče na proces dekarbonizacije, uvažavajući finansijske mogućnostima države i bezbednosti snabdevanja.
„Pitanje kako obezbediti energetsku sigurnost i energetsku nezavisnost, i istovremeno, sačuvati i unaprediti životnu sredinu pitanje je ključno za budućnost kako Evrope, tako i naše zemlje. Mi smo prešli sa reči na dela kada je u pitanju definisanje našeg puta u energetskoj tranziciji. U toku je izrada Integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu do 2030. godine, sa projekcijama do 2050, koji će definisati prioritete, korake, redosled aktivnosti i sredstva u procesu energetske tranzicije“, rekao je pomoćnik ministarke.
