„Kod inovativnih ekonomija znanje je najvažniji resurs. Neophodno je da više pažnje i resursa dugoročno usmeravamo u oblast naučno-istraživačkog rada vodeći, između ostalog, računa o adekvatnoj zastupljenosti žena, kao i da podstičemo saradnju između energetskih preduzeća i univerziteta", rekla je ministarka na panel diskusiji "Uloga nauke i inovacija u održivoj poljoprivredi, životnoj sredini i energiji" održanom na Međunarodnoj konferenciji "Budućnost biotehnologije" u Palati Srbija.
Ona je dodala da veruje, da uz ovakav pristup, možemo očekivati da će i u Srbiji rezultat biti niz inovacija u domenu čiste proizvodnje energije, usvajanja naprednih tehnologija koje doprinose energetskoj tranziciji, energetskoj efikasnosti, razvoju pametnih mreža. "Bez obzira na konkretna tehnološka rešenja na koja se budemo odlučivali u budućnosti, naša strateška potreba i interes je da našu energetsku budućnost oblikujemo sopstvenim stručnim kapacitetima", navela je Đedović Handanović.
Ona je naglasila da je u toku završna faza pripreme nove Strategije razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. i Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana do 2030. sa vizijom do 2050. godina kojima će se odrediti pravci i brzina energetske tranzicije u Srbiji.
„Energetska bezbednost, dekarbonizacija i ekonomska konkurentnost energetskog sektora su osnovni principi energetske politike koja treba da obezbedi sigurno i pristupačno snabdevanje energijom, uz progresivno smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu. Svi želimo da vidimo više električnih automobila, nove velike data centre, kao i mnoge druge inovacije, ali istovremeno moramo da imamo odgovor na pitanja odakle će doći energija koja će ih napajati, kao i da razmišljamo o sveokupnom uticaju na životnu sredinu", navela je Đedović Handanović.
Ona je naglasila da ostvarivanje strateških ciljeva u energetskom sektoru podrazumeva ogromne investicije u energetski sektor - oko 15 milijardi evra u narednih desetak godina - uz sistemski pristup u planiranju i sprovođenju projekata, kao i snažnu podršku međunarodnih partnera i pristup fondovima EU namenjenim energetskoj tranziciji. „Ostvarivanje razvojne vizije takođe zahteva odlučnost, znanje i volju da se uđe u duboke strukturne reforme, transformaciju javnog sektora, promenu shvatanja i navika stanovništva, kao i prakse u našoj privredi", dodala je ona.