Đedović Handanović: Rezerve gasa na istorijski najvišem nivou, nastavićemo izgradnju interkonekcija ka susedima

„Svaki novi skladišni kapacitet znači veću sigurnost u snabdevanju. Trenutno smo na blizu 700 miliona m3 gasa u skladištima u Srbiji i Mađarskoj, što je istorijski rekord i veća zaliha ovog energenta nego na početku prošle grejne sezone. Izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, kojom će Srbija mogućnost da se poveže sa gasovodima TAP i TANAP, u završnoj je fazi i radovi će fizički biti završeni sredinom novembra, a paralelno će se raditi i na pribavljanju neophodnih dozvola. Do kraja novembra očekujemo potpisivanje Memoranduma o razumevanju između ministarstava energetike Srbije i Azerbejdžana, kao i komercijalnog ugovora između azerbejdžanskog snabdevača i JP „Srbijagas", i očekujemo da snabdevanje počne do kraja godine“, rekla je ministarka na otvaranju Gasnog foruma Jugoistočne Evrope 2023, koju organizuje portal „Energija Balkana“.

Ona je podsetila da je izgradnjom gasovoda Balkanski utok osnažena pozicija Srbije kao tranzitne zemlje, i to u jeku COVID krize, i osigurano sigurno snabdevanje građana i privrede uoči rata u Ukrajini.

„U periodu do 2030. po projekcijama se očekuje rast ukupne potrošnje gasa sa oko tri milijarde kubnih metara u 2022. na oko četiri milijarde kubnih metara gasa i potrebno nam je povećanje kapaciteta za skladištenje prirodnog gasa u Srbiji kao i izgradnja dodatnih interkonekcija ka susedima. To se pre svega odnosi na gasovode ka Severnoj Makedoniji i Rumuniji koja će obezbediti gasnu infrastrukturu neophodnu za uvoz i tranzit gasa od oko 4,5 milijarde kubni metara”, rekla je Đedović Handanović.

Ona je dodala da Srbija planira da diversifikuje i snabdevanje sirovom naftom, izgradnjom naftovoda ka Mađarskoj koji će omogućiti transport do četiri miliona tona nafte. „Započeta je izrada tehničke dokumentacije za ovaj projekat, a investitor će biti preduzeće Transnafta. Uporedo s tim, radimo i na povećanju skladišnih kapaciteta za naftu i naftne derivate kako bismo imali veću sigurnost snabdevanja, u skladu sa nivoom rezervi koji je predviđen evropskim propisima”, navela je Đedović Handanović.

Ona je istakla da razvojni planovi za energetski sektor uključuju i značajnijiu ulogu gasa kao tranzicionog energenta u procesu dekarbonizacije. „U planiranju energetske tranzicije sarađujemo sa većim brojem partnera, a jedan od najznačajnijih je Evropska unija, sa kojom ćemo u budućnosti razgovarati o dodatnoj pomoći u tom procesu, i finansijskoj i svakoj drugoj. Nastavićemo da unapređujemo naš regulatorni okvir i da još više težimo integrisanosti i povezanosti sa regionom”, rekla je ministarka.

Podsetila je i da je donošenjem izmena Zakona o energetici i formiranjem nezavisne Republičke komisije za energetske mreže, zadužene za kontrolu poslovanja operatora prenosnog sistema električne energije i operatora transportnog sistema prirodnog gasa, omogućena uspešna reforma gasnog sektora. „Time na sistemski način postavljamo temelje za bolje upravljanje našim preduzećima i sprovođenje reformi u energetskom sektoru, koje su dugo odlagane, a preko su potrebne. Takođe, nastavićemo i da razvijamo naš transportni i distributivni sistem, kako bismo omogućili veće korišćenje gasa kao energenta koji je ekološki prihvatljiviji od drugih fosilnih goriva“, navela je ministarka.