Energetska efikasnost zgrada važna za prelazak na naplatu grejanja po utrošku

Vukadinović je kazala da su u toku javni pozivi za izbor stambenih zajednica u 15 jedinica lokalne samouprave, koje će dobiti priliku da učestvuju u ovom projektu.

Ona je, na konferenciji koju je organizovao portal Energija Balkana, podsetila da je ovaj projekat ukupno vredan oko 64,5 miliona evra, od čega je 50 miliona evra zajam banke, a oko 14,5 miliona evra su sredstva donacije.

„Očekujemo da će kroz realizaciju ovog projekta biti sanirano oko 500 stambenih zajednica, što je približno oko milion kvadratnih metara", navela je ona.

Kako je dodala, ovaj poziv je otvoren do kraja decembra, eventualno do sredine januara 2024, jer svaka jedinica lokalne samouprave sama donosi odluku o njegovom trajanju.

„Nakon zatvaranja javnog poziva napraviće se se rang lista stambenih zajednica, pa će ministarstvo u saradnji sa bankom raspisati tender za izbor konsultanta koji će izraditi elaborat energetske efikasnosti kao i odgovarajuće studije, a nakon toga se formira konačna rang lista", precizirala je ona.

Navela je da se očekuje da te studije i elaborati budu završeni u drugom ili trećem kvartalu naredne godine, a prvi radovi se očekuju u martu 2025.

Prema rečima Vukadinović, ovaj projekat bi trebalo da  rezultira uštedom energije za više od 35 odsto, odnosno oko 81.000 MWh na godišnjem nivou, kao i smanjenjem emisije štetnih gasova za oko 20.000 tona na godišnjem nivou.

Govoreći o benefitima za građane, ona je naglasila da su to pre svega sopstveni uticaj na utrošak energije za grejanje zimi, odnosno za hlađenje leti, kao i produženje veka trajanja objekta, ali i povećanje vrednosti nekretnine.

Uticaja će imati, kako je dodala, i na vizuelni izgled grada, odnosno opštine, jer će  pomoći saniranju krovova i fasada.

Vukadinović je naglasila da je Srbija opredeljena da ide zelenim putem, podsetivši da je naša zemlja potpisnik Sporazuma o klimatskim promenama kao i Sofijske deklaraciju o zelenoj agendi za zemlje Zapadnog Balkana.

Prema njenim rečima, resorno ministarstvo priprema i strateške dokumente, pre svega integrisani nacionalni energetski i klimatski plan do 2030. sa projekcijama do 2050, što je planski dokument koji je prvi put objedinio ciljeve u oblastima energetike i klime. Zajedno sa Strategijom razvoja energetike, to će biti okvir za energetsku politiku naše zemlje", kazala je Vukadinović.

Kako je dodala, ključni ciljevi koji su predviđeni ovim strateškim dokumentima prvenstveno su povećanje udela obnovljivih izvora energije (OIE) u proizvodnji električne energije za 45 odsto, zatim značajno povećanje energetske efikasnosti, kao i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za oko 40,4 odsto do 2030. u odnosu na 1990.

„U oblasti energetske efikasnosti, jedan od ključnih ciljeva je smanjenje potrošnje finalne energije za oko devet odsto do 2030, u odnosu na potrošnju koja bi se ostvarila bez primene dodatnih mera, ali da bismo sve te ambiciozne ciljeve ostvarili, neophodno je bilo prvo uspostaviti institucionalni, pravni i finansijski okvir, pa je tako 2021. donet Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije koji je skoro u potpunosti usaglašen sa normativima EU u ovoj oblasti, puna usaglašenost biće ostvarena donošenjem svih podzakonskih akata“, podsetila je v.d. pomoćnika za energetsku efikasnost i klimatske promene u Ministarstvu energetike.