Đedović Handanović u Atini učestvuje na Ministarskom sastanku Grupe na visokom nivou o energetskoj povezanosti Centralne i Jugoistočne Evrope (CESEC) u Atini, na kojem su prisutnu ministri iz zemalja centralne i jugoistočne Evrope.
„Energetska sigurnost Zapadnog Balkana je ujedno i energetska bezbednost Evrope i glavna tema je kako da se bolje povežemo da bismo imali veću sigurnost snabdevanja kroz energetsku infrastrukturu, ali i kroz transformaciju sektora električne energije koji je prioritet u energetskoj tranziciji. Kad je reč o Srbiji, razgovarali smo o izgradnji reverzibilnih hidroelektrana, pre svega RHE Bistrica. Sa Rumunijom nameravamo da dodatno pojačamo povezanost, jer planiramo proširenje kapaciteta hidroelektrana na Đerdapu, a u perspektivi i gradnju nove, reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3. Regionalno povezivanje nam je važno i kako bismo izgrađene nove kapacitete iz OIE mogli lakše i brže da integrišemo na mrežu“, rekla je ministarka.
Ona je istakla da će posle gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, Srbija raditi na povezivanju i sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, što će doneti dodatne izvore gasa u slučaju potrebe, dok je u naftnom sektoru prioritet gradnja novog naftovoda između Srbije i Mađarske.
„Razgovaralo se i o vodoniku kao energentu budućnosti, za koji se pripremamo kroz donošenje neophodne regulative za razvoj vodonika, kao i kroz razgovore o mogućnostima za proizvodnju ovog energenta u našem industrijskom sektoru“, navela je Đedović Handanović.
Đedović Handanović je istakla i planove za razvoj prenosne mreže.
„Sa Mađarskom ćemo duplirati naše prenosne kapacitete, a u perspektivi i sa Bugarskom, izgradnjom Centralno-balkanskog koridora. Završetkom Transbalkanskog koridora povezaćemo se bolje sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, Rumunijom i Italijom“ rekla je ona.
Ona je naglasila je da je Srbija prepoznata kao lider u zelenoj energetskoj tranziciji u okviru Energetske zajednice, zbog napretka koji je ostvaren u prethodnih godinu dana u oblasti dekarbonizacije i reformama sprovedenim u energetskom sektoru.
„Povezivanje sa zemljama članicama EU, ali i ostalim susednim zemljama, digitalizacija, pravovremena izgradnja prekogranične energetske infrastrukture su nam neophodne da bismo osigurali stabilnost snabdevanja. Za to su potrebne investicije i očekujemo snažnu podršku međunarodnih partnera i EU na ovom putu. Srbija jača kapacitete u javnom i privatnom sektoru, jer samo sinergijom možemo da ostvarimo ciljeve koje smo postavili, kao što je 45% proizvodnje električne energije iz OIE do 2030. godine“, navela je ona.
Ministarka rudarstva i energetike na marginama Ministarskog sastanka razgovarala je i sa evropskom komesarkom za energetiku Kadri Simson, koja je pohvalila vidljiv napredak Srbije u energetskom sektoru i efikasnu realizaciju projekata u oblasti energetike, pre svega završetak izgradnje gasne interkonekcije Srbija-Bugarska i uspešno završen proces aukcija za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije, koji je bio potpuno digitalizovan i u skladu sa EU standardima.