Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović poručila je danas na Kopaonik biznis forumu da će država obezbediti stabilno snabdevanje svih energenata i u narednom periodu.  

„U vreme svetske energetske krize obezbedili smo dovoljne količine gasa u skladištima u Srbiji i Mađarskoj, a rezerve nafte uvećane su za 54% u odnosu na 2021. godinu. Pri tome, uspeli smo da cena električne energije za domaćinstva, uprkos korekciji u januaru, bude i dalje među najnižima u Evropi i regionu, što je slučaj i sa cenom gasa. Zahvaljujući fiskalnim reformama iz prethodnih godina i aktivnom delovanju države u energetskoj krizi, uspeli da sačuvamo konkurentnost privrede i privlačnost Srbije za investicije, kao i da se enormni rast cena na berzama ne prelije u punoj meri na domaće tržište ", naglasila je ministarka.

Đedović je na panelu  "Energetska sigurnost u uslovima globalne ekonomske krize – Izazovi i preporuke za budućnost" rekla da je 2023. važna godina za energetski sektor Srbije, u kojoj će biti završeni projekti važni za sigurnost snabdevanja električnom energijom i gasom i određeni dugoročni ciljevi u energetskoj tranziciji i način i put njihovog ostvarivanja.

"Posle 32 godine Srbija će dobiti novu veliku elektranu, TE Kostolac B3, snage 350 MW, a završetkom gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, povezaćemo se sa izvorima gasa koji dolaze do Grčke i tako ostvariti diversifikaciju snabdevača. Pripremamo i izmene Zakona o korišćenju OIE koje treba da omoguće sprovođenje aukcija za prvih 400 MW iz energije vetra, a na srednji rok očekujemo da naši kapaciteti iz OIE budu oko tri puta veći nego danas. Ove godine očekuje nas i usvajanje strateških dokumenata kojima ćemo odrediti dugoročne ciljeve u oblasti OIE, energetske efikasnosti i smanjenja emisija štetnih gasova. Suština ovih procesa je da dok napredujemo u procesu energetske tranzicije, povećavamo udeo OIE u proizvodnji energije i idemo ka dekarbonizaciji energetskog sektora, u svakom trenutku imamo sigurno i stabilno snabdevanje"", rekla je Đedović.

Ona je rekla da se mesec i po dana do kraja grejne sezone može reći da je ispunjen prvi zadatak postavljen na početku mandata Ministarstva - obezbeđivanje dovoljnih količina električne energije i gasa za građane i privredu i da domovi građana budu topli. "S druge strane, ništa bolje ne testira otpornost od kriznih situacija, niti ima boljeg trenutka od krize da stvari pokrenu ili ubrzaju. Zato smo upravo u ovakvoj situaciji rešili da se uhvatimo u koštac i sa preko potrebnim reformama energetskog sektora, da završimo započete i pripremamo nove projekte, uključujući OIE i reverzibilne hidroelektrane, i da više radimo na promeni svesti u vezi sa potrošnjom energije", rekla je Đedović.

Govoreći o reformama u energetskom sektoru, ona je rekla da je država prepoznala da itekako postoji prostor da se unapredi efikasnost donošenja odluka u javnim preduzećima, da se optimizuju procesi i bolje upravlja rizicima. "Krajnji cilj je da sva preduzeća u energetskom sektoru posluju efikasno i profitabilno, i da budu “kičma” snažnog energetskog sektora koji će Srbiju učiniti energetski bezbednom i energetski nezavisnom, što je jedan od preduslova za dugoročan i stabilan privredni rast", rekla je ministarka.

Ona je naglasila veća energetska sigurnost podrazumeva i značajno povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima i će država nastaviti da ulaže u tu oblast i u javnom sektoru i kroz program subvencija za građane. "Ne možemo imati veću sigurnost snabdevanja ukoliko samo radimo na povećanju proizvodnje, a ne vodimo računa o tome kako trošimo energiju, jer je na primer, potrošnja toplotne energije po metru kvadratnom u Srbiji oko dva puta veća od proseka u zemljama EU. Obezbedili smo dodatna sredstva za mere povećanja energetske efikasnosti u domaćinstvima, u iznosu od oko 70 miliona evra. Plan je da javni poziv bude raspisan u drugoj polovini 2023, a očekujemo da će subvencije moći da dobije više od 80.000 domaćinstava", navela je ministarka.

Ona je podsetila da je strateški cilj da se obezbedi energetska nezavisnost po najnižoj ceni za građane i privredu. "To zahteva da ne razmišljamo samo o tome kako će neke odluke biti primljene kod građana, već o tome šta je dugoročno održivo, kako da budemo energetski bezbedni i nezavisni, a da imamo održive cene. Mi smo i do sada nastojali da svako poskupljenje prati rast standarda građana. Na tome ćemo raditi i dalje, i borićemo se da svako naredno povećanje cena bude što manje", rekla je Đedović.