Đedović Handanović: Energetska tranzicija nezaustavljiv proces, ali ne sme da ugrozi sigurnost snabdevanja

„Nema održive tranzicije ako se ugrožava snabdevanje, niti se mogu preko noći zatvarati termoelektrane, pa da zavisimo od uvoza energije i eskalacije cena na tržištu. Moramo odgovorno da radimo i budemo svesni ograničenja i naše polazne pozicije, koja je ipak nezahvalna, jer se više od 60 odsto oslanjamo na energiju iz uglja za proizvodnju struje. Uspeli smo da preokrenemo priču, da pokrenemo nezaustavljiv proces tranzicije i napravimo regulatorni okvir koji investitorima daje sigurnost. Država je spremna da podrži privatne investicije, ali namerava da ulaže i u sopstvene OIE kapacitete sve više”, rekla je ministarka na panelu „Put ka energetskoj tranziciji”, na Kopaonik biznis forumu.

Ona je dodala da je glavni izazov u tranziciji finansijski, jer je za investicije potrebno više godina, kako u proizvodne kapacitete, tako i u prenos i distribuciju električne energije. „Planiramo izgradnju reverzibilnih hidroelektrana „Bistrica” i „Đerdap 3”, a intenzivirane su i investicije u OIE. Započeli smo pregovore sa konzorcijumom na čijem je čelu „Hjundai” o izgradnji 1 GW samobalansiranih solarnih elektrana, i otkočili gradnju EPS-ovog vetroparka „Kostolac” koji će biti na mreži iduće godine”, navela je Đedović Handanović.

Naglasila je da je Energetska zajednica označila Srbiju kao lidera u sprovođenju reformi u prethodnih godinu dana, da te rezultate prepoznaje i Evropska komisija, a da interesovanje investitora u OIE pokazuje da „vide Srbiju kao zemlju koja zna šta radi i gde želi da stigne”. „Naš cilj je da do 2030. Srbija dobija 45 odsto električne energije iz OIE, zbog čega je planirano ukupno 3,4 GW novih kapaciteta iz OIE kroz investicije javnog i privatnog sektora. Globalni cilj je 42% proizvodnje struje iz OIE u istom periodu što znači da ćemo mi biti iznad globalnog proseka. Vrlo smo ambiciozni, ali i realni u tim planovima. Na aukcijama koje smo uspešno sproveli u 2023. godini, uz podršku EBRD, obezbedili smo novih 700 zelenih megavata, od kojih će elektrane na solar biti na mreži već ove godine, a vetroelektrane u 2025. i 2026. Očekujem da uspešno realizujemo naš plan za dobijanje najmanje 1.300 MW iz OIE kroz aukcije. Srbija je trenutno prva u regionu, a treća u Evropi po naručenim vetroturbinama”, navela je Đedović Handanović.

Đedović Handanović je podsetila da su u prethodnom periodu donete teške, ali neophodne odluke u vezi sa cenama električne energije i gasa, ali da su za građane te cene i dalje među najnižima u Evropi. „Pokrenute su ozbiljne reforme u energetskom sektoru koje se tiču upravljanja i organizacije energetskih preduzeća, koje će omogućiti domaćoj elektroprivredi da ide napred. Nije moguće da se sve reformiše za pet meseci, ali je proces krenuo i EPS će morati da prati politiku države uz profesionalno upravljanje koje povećava produktivnost i efikasnost i rešava nagomilane probleme tokom prethodne tri decenije”, navela je ministarka.

Podsetila je i da su u prethodnom periodu pokrenute i velike investicije u prenosnom sistemu, ukupne vrednosti oko 550 miliona evra, koje će obezbediti povećanje prenosnih kapaciteta sa susedima na istoku, zapadu i severu, kao i da se realizuje istorijski najveća ulaganja u distributivnu mrežu, vrednosti 440 miliona evra, za ugradnju pametnih brojila, zamenu drvenih bandera betonskim i rekonstrukciju transformatorskih stanica.

U sektoru nafte i gasa, prema njenim rečima, obezbeđene su dovoljne rezerve energenata i diversifikovani pravci snabdevanja gasom, da ako se nešto nepredviđeno desi možemo gas da dobijemo gas i iz drugih izvora.

„Dokazali samo da velike infrastrukturne projekte možemo da završavamo u roku i planiramo da taj trend nastavimo sa novim projektima. Gasovod Srbija-Bugarska od 109 kilometara završili smo za 12 meseci, dopremili i ugradili cevi, izgradili merne stanice, povezali na sisteme i dobili sva interna odobrenja za probni rad“, dodala je ona.

Prema rečima ministarke, veliki izazov u energetskoj tranziciji predstavlja dostupnost finansijskih sredstava, pre svega bespovratnih sredstava i povoljnih kredita, kojima Srbija nema ni upola isti pristup kao članice EU. „Moramo da planiramo odakle ćemo da obezbedimo sredstva za hiljade ljudi na koje će uticati zelena tranzicija. Za to nam je pre svega potreban adekvatan pristup fondovima, pre svega fondovima EU za bespovratna sredstva. Važno je da imamo pristup i drugim povoljnim finansijskim instrumentima, jer smo odlučni da sprovodimo reforme i da upodobljujemo naš regulatorni okvir, ali moramo da imamo predvidljivost za sredstva koja nam se stavljaju na raspolaganje, da bismo mogli da pratimo naše ciljeve koji su usklađeni sa ciljevima EU i da bi proces tranzicije bio održiv“, navela je ministarka.

Naglasila je i da je energetska tranzcija uvezana sa dostupnošću kritičnih minerala i da je u svetu prepoznato da bez investicija u rudarstvo nije moguće sprovesti prelazak na čiste izvore energije.

„Procenjuje se da će biti potrebno dva puta više kritičnih mineralnih sirovina na globalnom nivou, a u zavisnosti od potražnja i cena zavisiće i njihova dostupnost. Postojeća flota električnih automobila koja se sada kreće u nivou od oko 30 miliona, do 2050. treba da dostigne oko 240 miliona. Za proizvodnju samo jednog električnog automobila potrebno je 40 kilograma nikla, devet kilograma litijuma, 66 kilograma bakra. Sve to je nemoguće bez većih investicija u rudarstvo i veće dostupnosti kritičnih mineralnih sirovina“, rekla je Đedović Handanović.

Ona je podsetila da je Vlada Srbije pre dve godine donela odluku da projekat Jadar bude obustavljen i da će tek nova vlada razgovarati o tome kako da na najbolji i pre svega najbezbedniji način iskoristimo naša bogatstva. „Sve zemlje treba da razmišljaju o resursima kojim raspolažu i kako mogu da ih iskoriste uz maksimalnu zaštitu životne sredine i zdravlja ljudi, uz napredne tehnologije i veće investiranje, ako žele da budu aktivan učesnik tranzicije i imaju pristupe novim izvorima rasta“, rekla je Đedović Handanović.