Đedović Handanović: Rudarstvo mora dati još veći doprinos privrednom rastu u budućnosti, zaštitićemo interese države

„Rudarstvo iz godine u godinu beleži rast, udeo sektora rudarstva u bruto domaćem proizvodu je u 2022. godini bio 2,7 odsto. Očekujemo da se taj trend nastavi i u godinama pred nama, posebno imajući u vidu zahteve energetske tranzicije. Današnje rudarstvo u Srbiji duguje veliku zahvalnost Rudarsko-geološkom fakultetu jer bez kvalitetnog obrazovanja nema inženjera, razvoja tehnologija i napretka“, rekla je ministarka.

Đedović Handanović je istakla da su pred sadašnjim i budućim generacijama studenata ovog fakulteta dodatni izazovi i da je više nego ikada važno pronaći ravnotežu između rudarstva i zaštite životne sredine.

„Danas vaša reč, reč struke, mora biti presudna. Jasno je da rudarstvo mora imati uticaja na našu okolinu. Zadatak države je da uz pomoć struke postavi pravila i u najvećoj meri minimalizuje i ograniči te posledice. Upravo zbog toga ceo svet prepoznaje nužnost novih investicija u rudarstvo i nove, čistije tehnologije. Naš cilj je da rudarstvo u Srbiji ne samo sačuvamo već i omogućimo da se ono još snažnije razvija, da bude moderno, održivo, efikasno, jer ćemo time dati šansu i našoj privredi da se razvija i građanima da bolje žive. Istovremeno, konstantno moramo da podižemo zahteve i kriterijume kada je reč o tehnologijama koje se primenjuju i zaštiti interesa Republike Srbije. Na putu ka tom cilju potrebna su nam inovativna tehnološka rešenja, najbolje svetske prakse, ali i naša pamet i inženjeri“, rekla je ona.

Ministarka je rekla da je energetska kriza, uz energetsku tranziciju, dodatno naglasila značaj mineralnih resursa za obezbeđivanje stabilnog privrednog rasta.

„Poseban fokus je na kritičnim mineralnim sirovinama, bez kojih nema uspešne energetske tranzicije. Da bi tranzicija bila uspešna, procene kažu da će se do 2050. godine tražnja za kritičnim mineralnim sirovinama povećati čak deset puta“, rekla je ona.

Istakla je da je Srbija bogata mineralnim resursima, kao i da je potrebna sveobuhvatna analiza stanja svih mineralnih sirovina, u smislu resursa, održivosti eksploatacije i uticaja na životnu sredinu i usaglašenosti sa svetskim standardima.

„Započeli smo rad na Strategiji upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima za period od 2025. do 2040. Drago mi je što je taj zadatak poveren upravo ovom fakultetu, kredibilnoj obrazovnoj ustanovi“, rekla je ministarka.

Dodala je da će se kroz strategiju sagledati i strateške metalične mineralne sirovine od kojih je evropska i svetska ekonomija zavisna i od kojih će iz dana u dan biti sve zavisnija, a kojima je Srbija bogata.

„Sagledaćemo prilike i potrebe za rudama bakra, zlata, bora, litijuma, nikla, kobalta... Strategija će biti dokument koji treba da, polazeći od nauke i činjenica, podigne svest kako stručne, tako i šire javnosti o važnosti eksploatacije mineralnih sirovina. Upravo kroz Strategiju želimo da damo odgovore na sve trenutne izazove, ali i definišemo poziciju Srbije na rudarskoj mapi Evrope i sveta. Znamo da naša zemlja ima priliku da se uključi u svetsku trku i treba da promislimo, ukrstimo činjenice i na nama je da odlučimo kakvu ćemo poziciju u toj trci zauzeti“, rekla je ministarka.

Ministarka je zaključila da se planira i donošenje novog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji će predvideti veću ulogu Republike Srbije u samom postupku odlučivanja u oblasti geologije i rudarstva, gde će se kao mogući modeli razmatrati i koncesije za istraživanje i za eksploataciju strateških sirovina na bazi podloga dobijenih od Geološkog zavoda Srbije.