Đedović Handanović: Srbija deo energetske tranzicije, ključno pitanje kako da bude održiva i pravedna

„Radila sam u zemljama Evropske unije koje su energetsku tranziciju započele mnogo pre naše zemlje. Neke od njih su ubrzano ušle u taj proces naknadno shvativši sve teškoće i izazove koji su pretili stabilnosti funkcionisanja elektroenergetskog sistema. Jedini postulat koji tranzicija mora da ispuni jeste da bude održiva i dobro planirana. Dekarbonizacija i izlazak iz uglja nisu ni malo laki i jeftini zadaci. Zbog toga u taj proces nismo krenuli sa neracionalnim pristupom, niti ćemo to raditi u budućnosti zatvaranjem termokapaciteta samo zato što neki misle da je to potrebno. U praksi to potpuno drugačije izgleda kada treba da osigurate baznu energiju i sigurnost snabdevanja za građane i privredu”, rekla je ministarka na trećoj Međunarodnoj i stručnoj konferenciji „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?” u organizaciji Energije Balkana.

Ministarka je istakla da je izlazak iz uglja dugoročno izazovan proces koji treba da se sprovede na održiv način.

„Zemlje Evropske unije počele su da se bave ovim pitanjem pre više od deset godina kada su priznale da im fale finansijska sredstva. Formirale su fondove da bi obezbedile pravednu tranziciju koji su posebno važni za zemlje poput Poljske i Češke koje se, kao i mi, dominantno oslanjaju na ugalj. Ti fondovi su vredni nekoliko milijardi evra i služe za prekvalifikaciju ljudi pogođenim energetskom tranzicijom, obezbeđivanje novih radnih mesta, zatvaranje kopova i izgradnju novih kapaciteta iz OIE. S obzirom da delimo ciljeve kao i EU u energetskog tranziciji, moramo da dođemo do povoljnih finansijskih sredstava i da učestvujemo u tim fondovima kako bismo obezbedili pravednu tranziciju bez dizbalansa u sistemu i negativnih socijalnih i ekonomskih efekata u delovima Srbije koji se oslanjaju na rudarstvo i ugalj”, rekla je ona.

Ministarka je dodala da moramo biti uporni u tom zahtevu ali da ne treba samo da čekamo pomoć i podršku već i da planiramo postepeno i održivo povećanje proizvodnih kapaciteta iz OIE, uz stabilnost na prenosnom sistemu, omogućavajući građanima stabilno snabdevanje električnom energijom.

Ona je podsetila da je Ministarstvo rudarstva i energetike u prethodnih godinu i po dana unapredilo zakonodavni okvir u oblasti obnovljivih izvora energije čime je obezbeđeno više kapaciteta iz OIE i veća sigurnost sistema.

„Izmenama Zakona o korišćenju OIE, kroz usaglašavanje sa državnim preduzećima, uspeli smo da dobijemo najbolje inpute šta treba da promenimo da bismo ostvarili najbolje rezultate. Sagledali smo i potrebe građana koji su važni učesnici energetske tranzicije sa instalisanih više od 50 megavata iz solarnih elektrana, dok smo pre 18 meseci imali na mreži samo 12 MW. Razgovaramo sa Elektroprivredom i Elektrodistribucijom Srbije o preduslovima kako bismo ubrzali tranziciju ka čistim izvorima energije”, rekla je ona.

Ukazala je da se planira izgradnja novih reverzibilnih hidroelektrana koje će omogućiti nove kapacitete za skladištenje energije. „Radimo na svim preduslovima i obezbeđivanju finansiranja za početak izgradnje RHE Bistrica ali i na novom projektu samobalansirajućih solarnih elektrana od 1 GW koji će imati baterije za skladištenje energije”, rekla je Đedović Handanović.

Đedović Handanović je rekla da je gas prelazno gorivo u energetskoj tranziciji, ali da finansiranje projekata u gasnom sektoru postaje problematično.

„Završili smo gasnu interkonekciju sa Bugarskom i pripremamo nove gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom. Moramo da razvijamo dodatna gasna skladišta u našoj zemlji kako bismo povećali kapacitete i sigurnost snabdevanja. Međutim, EU ide ka tome da gas postepeno izbacuje iz upotrebe, najpre sa većim korišćenjem električnih vozila a onda i gašenjem gasnih kotlova od 2039. godine”, rekla je ona.

Istakla je da ta činjenica uz turbulentne geopolitičke izazove navodi na potrebu donošenja novih odluka na vreme.

„Zbog toga smo bili na Samitu o nuklearnoj energiji u Briseli, i počeli da razmišljamo o nuklearnim elektranama. Mislimo da su nuklearne elektrane jedini stabilan izvor bazne energije koji nije iz fosilnih goriva, dok su jedine alternativne opcije ugalj i gas koji nisu prihvatljivi izbog emitovanja ugljen-dioksida”, rekla je ona.

Ministarka je dodala da je zahvalna organizatorima što se današnji naučni skup održava upravo na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

„Važno je da pošaljemo jasnu poruku prosvetnim radnicima, naučnicima i mladima da je struka na prvom mestu. Zato moramo da razvijamo nove kadrove, da ulažemo u nova znanja paralelno sa ulaganjima u fizičke i proizvodne kapacitete. Moramo da spojimo obrazovanje i nauku sa planovima države koji će jasno da podrže razvoj novih tehnologija. Razmena mišljenja na ovakvim skupovima treba da doprinese spremnosti da se uspešno izborimo sa svim rizicima i da dođemo do najboljih rešenja u održivoj energetskoj tranziciji”, rekla je Đedović Handanović.