Đedović Handanović: Do kraja godine povećanje kapaciteta vetroelektrana od 45 odsto

„U prethodnih 20 meseci značajno smo unapredili regulatorni okvir i stvorili priliku za razvoj sektora obnovljivih izvora energije. Na prvim aukcijama za tržišne premije za proizvođače OIE obezbedili smo više od 700 MW novih kapaciteta iz vetra i solara, a prvi rezultati su već vidljivi. Kroz aukcije i komercijalne projekte kapaciteti vetroelektrana biće značajno uvećani, sa početnih 510 MW. Solarne elektrane su prvi put „prebacile” 100 megavata i do kraja godine očekujemo da dostignemo oko 150 MW, a imali smo ukupno 20 MW pre dve godine. Pored toga, EPS je krenuo odlučnije u promenu proizvodnog portfolija, kroz projekte vetroparka Kostolac i SE Petka, koji značajno napreduju”, rekla je Đedović Handanović na konferenciji Bloomberg Adria o održivosti poslovanja.

Za održivu integraciju novih velikih kapaciteta iz OIE, ključna je izgradnja RHE Bistrica, za koju je dobijena saglasnost japanske vlade za podršku projektu i pripremu finansiranja, rekla je ministarka. „Na dobrom smo putu da tokom iduće godine krenemo u pripremne radove i da za oko pet godina imamo 646 MW ove reverzibilne hidroelektrane na mreži. To je posebno važno zbog velikih projekata, kao što je 1 GW solarnih elektrana, za koje pregovaramo, uključujući i finansiranje i koje do 2028. treba da budu izgrađene i da postanu deo portfolija EPS-a”, navela je ona.

Naglasila je i da je pre manje od dve godine bilo 410 kupaca-proizvođača električne energije, a da ih sada ima više od 3.000, dok je njihov kapacitet povećan sa 6 MW na više od 50 MW.

„Nastavićemo da unapređujemo regulatorni okvir za prozjumere i da podržavamo građane subvencijama da postavljaju solarne panele. Više od 500 prozjumera je sagradilo solarne elektrane uz subvencije države. Kad je reč o industriji, planiramo ove godine nove izmene Zakona o energetici, koje će uvesti koncept aktivnog kupca koji postoji u EU, čime ćemo stvoriti povoljniji ambijent za kompanije koje žele da aktivnije se uključe i na tržište. Naravno, za sve to je preduslov da nastavimo sa realizacijom istorijski najvećih ulaganja u distributivni sistem, koje je podržano i bespovratnim sredstvima EU”, rekla je Đedović Handanović.

Ona je naglasila da startna pozicija Srbije u energetskoj tranziciji nije zavidna, kad se poredi sa zemljama koje imaju veću finansijsku podršku kao članice EU, poput Poljske i Češke.

„Zato je potrebno da pažljivo planiramo proces tranzicije, kako bi se on sproveo odgovorno prema energetskom sistemu, prema građanima, koji ne treba da budu izloženi visokim troškovima, i prema privredi, koja treba da ostane konkurentna. Hrabro koračanje u tom procesu važno je ne samo zbog naših međunarodnih obaveza, već zbog nas samih, zbog zdrave životne sredine i održive budućnosti naše zemlje”, poručila je ministarka.