Specijalni savetnik ministarke rudarstva i energetike Ljubo Maćić, rekao je, prilikom učešća na konferenciji Energy Day Serbia 2024, da je Srbija klimatskim Sporazumom iz Pariza 2017. godine prihvatila klimatske promene kao činjenicu i da se pridružuje aktivnostima koje doprinose globalnim naporima za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Maćić: Održiva dekarbonizacija, sigurnost snabdevanja i manja uvozna zavisnost najvažniji ciljevi energetske politike Srbije
13. jun 2024.
„Energetika je sektor koji emituje oko tri četvrtine gasova sa efektom staklene bašte i ključne aktivnosti u dekarbonizaciji su usmerene na energetiku. Prvi koraci u formiranju nacionalnog pravnog okvira u Srbiji na putu ka smanjivanju emisija ugljenika su učinjeni donošenjem Zakona o klimatskim promenama. Cilj Srbije za smanjenje GHG emisija je za 33,3% u odnosu na 1990. godinu“, rekao je on.
On je naglasio da će najvažniji ciljevi, politike i mere u oblasti energetike i klime biti utvrđeni Strategijom razvoja energetike RS za period do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine i Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom RS za period do 2030, sa vizijom do 2050. godine.
„Ova dva dokumenta su rađena paralelno i usaglašeno. Procedura usvajanja INKEP-a je u završnoj fazi, a priprema se javna rasprava o već urađenoj Strategiji razvoja energetike“, rekao je on.
Dodao je da su ključni prioriteti koji pokrivaju ciljeve energetske politike naše zemlje energetska bezbednost, odnosno sigurnost snabdevanja energijom i manja uvozna zavisnost, ekonomska konkurentnost, koja obezbeđuje dostupnost energije kupcima, održiva dekarbonizacija i energetska efikasnost.
„U ovom trenutku, u fokusu je period do 2030. godine i aktivnosti i mere koje će se preduzimati u tom periodu i čiji rezultati će se videti od naredne decenije. Ključni energetsko klimatski ciljevi su kao i u svim zemljama, a svakako i u Evropskoj uniji, smanjivanje emisije GHG, povećanje udela obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji i održavanje potrošnje finalne i primarne energije u što nižim usvojenim granicama”, rekao je on.
Maćić je naglasio da je u INKEP-u zadržan, uz odgovarajuće obrazloženje, prethodno utvrđeni cilj od 33,6% za ukupnu energiju, koji podrazumeva dostizanje udela obnovljive električne energije od 45% u njenoj bruto finalnoj potrošnji“, rekao je specijalni savetnik.
Imajući u vidu da se pri sadašnjem razvoju tehnologija u doglednoj budućnosti varijabilni obnovljivi izvori bez stabilnih baznih izvora ne mogu pouzdano obezbediti električnu energiju, Maćić je naglasio da je u strateškim dokumentima opciono ostavljena mogućnost korišćenja nuklearne energije, kao zamene za ugalj. „Korišćenje prirodnog gasa za iste svrhe je u oba dokumenta oprezno dimezionisano, zbog sigurnosti snabdevanja i tržišnih rizika“, naglasio je Maćić.
Maćić je naglasio da zelena tranzicija ne može biti održiva bez podrške EU i međunarodnih finansijskih institucija.
„Ta podrška treba da bude u skladu sa onom koju su imale i imaju članice EU kad su ulazile i sprovodile taj proces, koja je i po nivou BDP po stanovniku i u pogledu udela uglja mnogo povoljnija u odnosu na Srbiju i to je pozicija koju ministarstvo stalno ističe prema EU“, rekao je on.
