„Do 2030. godine, ukupna instalisana snaga vetroelektrana i solarnih elektrana treba da bude 3,5 GW, čime će skoro svaki drugi proizvedeni megavat-sat biti iz zelene energije. Do 2040, kapacitet iz OIE bi trebalo da bude povećan skoro tri puta. Ove ambiciozne ciljeve možemo da ostvarimo ukoliko taj teret podele javni i privatni sektor. Taj proces smo uspešno započeli prvim aukcijama za tržišne premije iz OIE, a prve značajnije promene u našem energetskom portfelju očekujemo do kraja ove decenije“, rekao je Kovačević na otvaranju javne rasprave o Nacrtu Strategije razvoja energetike u Privrednoj komori Srbije.
Strategija predviđa intenzivna ulaganja u povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima, kao i nastavak investicija u prenosnu mrežu. „U naredne tri do četiri godine treba da budu završene sve sekcije Transbalkanskog koridora. Planirani su i projekat Panonskog koridora, koji treba da udvostruči kapacitet prenosne mreže ka Mađarskoj, Centralnobalkanskog koridora koji će povećati kapacitete ka Bugarkoj, i projekat Beogrid koji će omogućiti evakuaciju OIE iz Banata ka beogradskom regionu. Nastavićemo i investicije u distributivni sistem, gde su započeta velika ulaganja u rekonstrukciju niskonaponske mreže, zamenu brojila, digitalizaciju i automatizaciju distributivnog sistema“, naveo je Kovačević.
U sektoru gasa i nafte, prioritet je diversifikacija snabdevanja, s obzirom na visoku zavisnost od uvoza ovih energenata. „Izgradnjom naftovoda Srbija-Mađarska obezbedićemo veću sigurnost snabdevanja sirovom naftom, a radiće se i na povećanju kapaciteta za skladištenje rezervi nafte i naftnih derivata. U gasnom sektoru, nastavićemo da radimo na diversifikaciji pravaca i izvora snabdevanja izgradnjom interekonekcija ka Rumuniji koja ima svoje rezerve gasa, kao i ka Severnoj Makedoniji, gde se jačaju veze sa Južnim gasnim koridorom i LNG terminalima”, rekao je Kovačević.
Nacrt Strategije, prema njegovim rečima, promoviše i pripremanje Srbije za veću upotrebu vodonika u energetici, kroz uspostavljanje zakonske regulative, jačanje tehnološkog i naučno-istraživačkog potencijala.
On je naglasio da je kroz Nacrt Strategije stavljena na sto tema nuklearne energije, i podsetio da je nedavno potpisan Memorandum o razumevanju o primeni razvoja nuklearne energije u Republici Srbiji, koji je okupio državne institucije, stručnu i naučnu zajednicu. „Jedan od prvih koraka za uspostavljanje širokog dijaloga na ovu temu je ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju. U narednim decenijama, biće potrebno da na održiv način rešimo kako ćemo zameniti baznu energiju iz termoelektrana, gde se nuklearna energija nameće kao najbolje rešenje koje obezbeđuje i sigurnost snabdevanja i karbonsku neutralnost. Pred nama je dug put i mnogo rada, ali nova Strategija daje važan okvir za razvoj i unapređenje našeg energetskog sektora“, rekao je Kovačević.