Đedović Handanović: Izmene Zakona o energetici omogućiće veću sigurnost snabdevanja i održivu tranziciju ka čistim izvorima energije

Ministarka je rekla da izmene zakona omogućavaju prenošenje Paketa za integraciju elekrične energije koji sadrži devet propisa EU, a koji treba da omogući spajanje tržišta električne energije, tranziciju ka čistim izvorima energije i sigurno i dostupno snabdevanje građana i privrede. „Takođe, iskoristili smo ove izmene da unapredimo i brojna zakonska rešenja za koja smo u prethodnom periodu uočili da zahtevaju poboljšanje“, rekla je Đedović Handanović na javnoj raspravi o Nacrtu izmena i dopuna Zakona o energetici u Privrednoj komori Srbije.

Osnovni cilj izmena zakona jeste veća sigurnost snabdevanja koja će se obezbediti, između ostalog, i kroz saradnju na regionalnom i evropskom nivou u slučaju kriza.

„Republika Srbija se integriše u evropski sistem bezbednosti i saradnje u pogledu spremnosti i upravljanja kriznim situacijama i definiše se postupanje Vlade, Ministarstva i operatora prenosnog sistema u slučaju elektroenergetske krize“, navela je Đedović Handanović.

Zakonske izmene, kako je rečeno na javnoj raspravi, važne su i za bolje funkcionisanje tržišta električne energije, koje će biti u potpunosti usklađeno sa evropskim pravilima, ali i za osnaživanje i zaštitu krajnjih kupaca. „To će se uraditi, između ostalog kroz definisanje energetskog siromaštva, stvaranje uslova za osnivanje i delovanje energetskih zajednica, kao i prava na napredne merne sisteme, odnosno pametna brojila. U okviru modernizacije distributivne mreže, koju smo započeli pre manje od godinu dana do sada je rekonstruisano oko 2.500 kilometara niskonaponske mreže, više od 720 transformatora je zamenjeno i ugrađeno je više od 500.000 pametnih brojila i to je odličan rezultat“, rekla je ministarka. 

U distributivnom sistemu, novine se tiču priključivanja javnih i privatnih punjača električnih vozila na distributivni sistem, što je važno zbog elektrifikacije saobraćaja i smanjenja emisija štetnih gasova. Takođe se reguliše posedovanje i upravljanje objektima za  skladištenje električne energije, koje je značajno za integraciju obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem. Takođe, unapređena su i pravila za priključenje elektrana na distributivni sistem.

Izmene zakona predviđaju i donošenje dva nova strateška dokumenta: Strategije razvoja i upotrebe vodonika i Strategije razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije. Prvi put se uvode i licence za skladištenje električne energije, oslobađaju se licenciranja proizvođači električne energije za sopstvene potrebe, bez obzira da li se višak proizvedene energije predaje u sistem.

Ministarka je rekla i da izmene zakona uvode mogućnost da snabdevanje krajnjih kupaca električnom energijom obavlja sam proizvođač na osnovu ugovora o otkupu električne energije sa fizičkom isporukom, kroz tzv. korporativni PPA (power purchasing agreement). „To je već duže vreme zahtev privrede i time unapređujemo razvoj privatnog sektora. Takođe, novina je obavezna sertifikacija instalatera OIE sistema, što će biti dodatna garancija u pogledu kvaliteta radova i opreme“, dodala je Đedović Handanović.

Ona je podsetila da je nedavno potpisan Memorandum o razumevanju o primeni razvoja nuklearne energije u Republici Srbiji sa predstavnicima pet ministarstva i 20 fakulteta, naučnih instituta i energetskih preduzeća, koji treba da omogući okupljanje stručnih kadrova koji će raditi na ispitivanju mogućnosti za uspostavljanje programa za mirnodopsku primenu nuklearne energije u Srbiji i njegovom sprovođenju, ako se donese takva odluka. 

„Izmene Zakona o energetici predviđaju ponovo uvođenje oblasti nuklearne energije, odnosno prestanak važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. Istovremeno, uređuju se glavni koraci u potencijalnoj mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji, na osnovu smernica Međunarodne agencije za atomsku energiju“, rekla je Đedović. Prva faza podrazumeva ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, kroz analizu tehničko-tehnoloških, pravnih, ekonomskih, finansijskih i drugih zahteva, izradu neophodnih analiza i informisanje javnosti, pre nego što se pristupi donošenju informisane odluke koja prethodi fazi razvoja programa nuklearne energije i kasnije, njegovog sprovođenja, odnosno izgradnje i početka proizvodnje energije u nuklearnoj elektrani.

„Od trenutka donošenja prvih informisanih odluka o izgradnji nuklearne elektrana, do puštanja u rad potrebno je najmanje 10 godina. Naš zadatak danas jeste da planiramo i da se pripremamo da bismo bili energetski bezbedni i za 15, 20 i 30 godina, tokom kojih nas očekuje i smanjenje proizvodnje iz uglja i povećane potrebe za energijom, pre svega zbog očekivanog rasta industrije, digitalizacije, veštačke inteligencije“, zaključila je Đedović Handanović. 

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, rekao je da je razvoj energetskog sektora važan ne samo za funkcionisanje prvirede, već i za njenu konkurentnost i naglasio da se izmene Zakona o energetici ne bave samo trenutnim energetskim problemima, već i da na dobar način trasiraju energetsku budućnost Srbije.