Đedović Handanović: Najvažniji novi proizvodni kapaciteti koji unapređuju sigurnost snabdevanja

„Treba nam više električne energije u godinama i decenijama koje dolaze i važni su nam novi proizvodni kapaciteti. Posle 35 godina preuzimamo prvo energetsko postrojenje, blok B3 u Kostolcu, od kineskih partnera. Uspešno su završena sva garancijska ispitivanja i druga testiranja. Postrojenje je sagrađeno u skladu sa najnovijim tehnologijama i aspektima zaštite životne sredine. Ovo je značajan momenat u našem energetskom sektoru s obzirom da su neka postrojenja stara i više od 40 godina i da su nam potrebna nova što je pre moguće“, rekla je ministarka.

Dodala je da će EPS početkom sledeće godine imati na mreži i prvu solarnu elektranu, kao i vetropark u Kostolcu na kome su već postavljena dva vetrogeneratora, kao i da će se u toku decembra završiti revitalizacija prvog agregata u reverzibilnoj hidroelektrani Bajina Bašta posle 42 godine.

„Revitalizacija drugog agregata se nastavlja u sledećoj godini, a RHE Bajina Bašta je naša zlatna rezerva i moći će da nastavi sigurno da radi još 30 godina nakon ove revitalizacije“, rekla je ministarka.

Đedović Handanović je rekla da su izmene i dopune Zakona o energetici revolucionarne i istorijske. „Žao mi je što nismo imali kvalitetnu debatu u parlamentu zbog ponašanja opozicionih poslanika, ali smo prethodno imali kvalitetnu javnu raspravu sa stručnom javnošću i mislim da smo umnogome poboljšali inicijalno predložene izmene“, rekla je ministarka.

Dodala je da izmene i dopune Zakona o energetici donose brojne novine u energetskom sektoru, kao i da se izmenama i dopunama Zakona o energetici po prvi put definiše pojam „aktivnog kupca“.

„Želimo da stimulišemo „kupce-proizvođače“ električne energije koji proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe, jer znamo da to koristi našem sistemu. Broj prozjumera se povećao deset puta u poslednje dve godine. „Aktivni kupac“ je više od toga i privreda će biti zainteresovana s obzirom da će viškove od proizvodnje moći da prodaju i ostvare korist“, rekla je ministarka.

Na pitanje šta donose novine u pogledu uvođenja dinamičnih tarifa, Đedović Handanović je istakla da se radi o usaglašavanju sa evropskom regulativom koja prepoznaje dešavanja na tržištu.

„Mi smo crvene, zelene i plave tarife uveli pre 30 godina i vreme je da ih donekle revidiramo. Dinamične tarife prepoznaju da je cena električne energije niža kada je potražnja niža što se uglavnom dešava noću, što je jednako našoj zelenoj tarifi, ali više dinamično u zavisnosti od cena na tržištu. Bitno je da budemo više ekonomični, da trošimo manje električne energije, pa nas dinamične tarife pozivaju na racionalnije korišćenje energije“, rekla je ministarka.

Dodala je da su digitalna brojila neophodna za primenu dinamičnih tarifa. „U odnosu na celokupan broj korisnika, do sada smo ugradili 16 odsto digitalnih brojila što je više nego u nekim evropskim zemljama i planiramo da ugradimo novih 600.000 brojila u centralnoj, jugoistočnoj i jugozapadnoj Srbiji“, rekla je ona.

Ministarka je istakla da izmene i dopune Zakona o energetici otvaraju vrata razvoju nuklearne energije u našoj zemlji.

„Prvi korak je bio ukidanje moratorijuma koji je uveden pre 35 godina. Nuklearna energija je bazni stabilni izvor čiste energije i pre svega je bitno da obrazovne i naučne institucije uzmu aktivno učešće u kreiranju narednih koraka, a to znači da se prepoznaju tri faze razvoja nuklearnog programa koje su propisane od strane Međunarodne agencije za atomsku energiju. Postoje jasne smernice i koraci koje svaka zemlja treba da ispuni i mi ćemo se voditi tim smernicama, jer apsolutno moramo da se pridržavamo svih standarda“, rekla je Đedović Handanović.

Podsetila je da francuski EDF radi preliminarnu studiju o mogućnosti primene nuklearne energije u Srbiji. „Studija će uskoro biti završena i treba da pokaže koja tehnologija bi bila najoptimalnija za naš energetski miks. Okruženi smo nuklearnim elektranama u Bugarskoj, Mađarskoj i Sloveniji, sarađivaćemo na tom planu sa Češkom, Slovačkom, Mađarskom i Južnom Korejom kako bismo došli do najboljih tehnologija i kadrova“, rekla je ministarka.

Ministarka je istakla da se u 14 gradova realizuje energetska sanacija stambenih zgrada i su počeli prvi energetski pregledi.

„Pregledima će biti obuhvaćeno 700 zgrada odnosno 1,4 miliona metara kvadratnih stambenog prostora u najvećim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša, Pirota, Čačka, Užica, Novog Pazara, Vranja. Pilot projekat vrednosti blizu 65 miliona evra treba da donese energetsku sanaciju i naplatu po utrošku čime se povećava vrednost nekretnine i troši manje energije. Nakon prvih energetskih pregleda i dobijenih ponuda prvi radovi se očekuju do kraja sledeće godine“, rekla je ona.