Srbljanović: Ova godina značajna za trasiranje transformacije energetskog sektora u narednim decenijama

Na panelu posvećenom energetskoj tranziciji, Srbljanović je istakao značaj ove godine u kojoj je država trasirala transformaciju energetskog sektora u narednim decenijama ka većoj održivosti.

„Usvajanjem Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije do 2030. godine, sa vizijom do 2050, kao i Strategije razvoja energetike do 2040. godine, sa projekcijama do 2050, postavili smo viziju da naš energetski sektor u najvećoj mogućoj meri bude ugljenično neutralan“, rekao je on.

Dodao je da su najznačajnije promene predviđene u načinu proizvodnje električne energije, gde je opredeljenje da se značajno povećaju kapaciteti koji koriste obnovljive izvore energije, kao i skladišta energije pre svega elektrana na vetar, solarnih elektrana i reverzibilne hidroelektrane. „Do 2030. godine, ukupna instalisana snaga vetroelektrana i solarnih elektrana treba da bude 3,5 GW, čime će skoro svaki drugi megavat biti iz zelene energije“, rekao je on.

Srbljanović je istakao da će se ugalj postepeno zamenjivati kapacitetima koji takođe koriste domaće izvore energije iz obnovljivih izvora, kao i da se razmatra nuklearna energija da bi se obezbedilo dovoljno kapaciteta bazne energije.

„Za potpuni izlazak iz fosilnih goriva, što je vizija energetskog sektora Srbije do 2050. godine, potrebno je obezbediti i dovoljne kapacitete bazne energije, gde je jedna od opcija koju analiziramo i uvođenje nuklearne energije. Izmenama Zakona o energetici ukinuli smo zabranu izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji koja postoji još od 1989. godine. Danas u svetu postoji više od 440 nuklearnih reaktora u više od 30 zemalja, dok mnoge zemlje donose odluke da uvećaju ili pokrenu nove projekte u ovoj oblasti“, zaključio je on.