Đedović Handanović: Važna razmena znanja sa nemačkim stručnjacima, Nemačka opredeljena da razvija litijumske projekte

„Prisustvovali smo prezentaciji plana iskopavanja litijuma u okviru projekta „Zinvald litijum“ u Frajbergu, razgovarali sa dekanom rudarskog fakulteta koji je i ranije posećivao našu zemlju i imali priliku da čujemo njihove stručnjake i planove o otvaranju litijumskog rudnika. Uvideli smo da nismo toliko daleko u pogledu zakona i propisa i razgovarali kako možemo da naučimo od njih i da se naši stručnjaci usavršavaju u Frajbergu i da razmenjujemo znanja“, rekla je ona i dodala postoji sličnost između ovog rudnika i projekta „Jadar“ u pogledu dubine iskopavanja i čvrstine stena.

Đedović Handanović je podsetila da nemačka pokrajina Saksonija, kao i Srbija, ima dugu rudarsku tradiciju još od srednjeg veka i da je postojala saradnja u periodu vladavine kralja Milutina i dolaska Sasa u Srbiju, kao i da je važno da se ta saradnja nastavi.

Ukazala je da su mnogi govorili da Evropa, kao i Nemačka, ne planiraju da eksploatišu rude metala, a da su tokom posete imali priliku da vide da je Nemačka odlučna u razvijanju litijumskih projekata.

„Morate da razvijate nove tehnologije i idete u tehnološki napredak. To su nekada bila fosilna goriva, a danas su kritične mineralne sirovine kao što su litijum, bakar, cink i druge. Na nama je da najbolje iskoristimo prirodna bogatstva kojima raspolažemo, da to bude održivo, po najvišim standardima jer svi živimo u ovoj zemlji kao i naša deca“, rekla je ona.

Istakla je da je u srpskoj delegaciji u Frajbergu bio i Petar Filipović iz Gornjih Nedeljica, koji nije naklonjen projektu „Jadar“.

„Predsednik Vučić je satima direktno razgovarao sa građanima u Ljuboviji i tada javno obećao Petru Filipoviću, koji nije naklonjen projektu „Jadar“, da će ga pozvati u posetu Nemačkoj kako bi se upoznali sa njihovim planovima. On se tada nasmejao, mislio je da od toga neće biti ništa međutim sedeo je juče za stolom sa kancelarom, ekspertima, direktorom projekta litijuma „Zinvald“ i postavljao pitanja. Videli smo da postoje naseljena mesta u okolini rudnika, da se razgovara sa lokalnim stanovništvom, da se u blizini ljudi bave poljoprivredom, da postoje vetroparkovi, solarne elektrane i da su svi svesni neophodnosti zelene tranzicije i kritičnih minerala. Postoji aktivan dijalog onih koji tamo žive a i mi ga vodimo sa onima koji žele da čuju kako nešto može da se uradi, a ne apriori da budu protiv projekta. Razgovarali smo o planovima da se u Srbiji stvore uslovi da se ljudi zaposle, da se dođe do novih prilika što mi želimo da stvorimo ovim projektom. Lako je reći da nešto ne može i ne treba ali je pitanje kako da dođemo do nečega što je održivo, od čega će svi imati korist, da primenom najbolje prakse razvijamo našu zemlju“, rekla je Đedović Handanović.

Ministarka je istakla da posle više od 35 godina „Elektroprivreda Srbije“ dobija nove proizvodne kapacitete i da su u toku istorijske promene u energetskom sektoru.

„U petak EPS preuzima termoblok B3 u Kostolcu od kineskog izvođača koji predstavlja novi izvor bazne energije što će biti važan događaj u istoriji naše elektroprivrede. Moramo što brže da dolazimo do novih proizvodnih kapaciteta zbog podizanja energetske bezbednosti, uključujući i novu vetroelektranu u Kostolcu koja će biti puštena u rad sredinom naredne godine, iz koje će zelenu energiju dobijati više od 30.000 domaćinstava. Osim toga, EPS završava i izgradnju prve solarne elektrane manjeg kapaciteta i za nas ne postoje veliki i mali projekti. Započinjemo izgradnju solarnih elektrana na više lokacija od 1.000 MW što je ogroman kapacitet koji će promeniti energetsku sliku Srbije, sledeće godine planiramo početak izgradnje RHE Bistrica dok ćemo sledeće nedelje razgovarati sa delegacijom iz Azerbejdžana o planu razvoja projekta gasne elektrane“, rekla je Đedović Handanović i dodala da je počela sa radom prva regionalna berza električne energije sa Slovenijom i Mađarskom čime je napravljen važan korak u razvoju tržišta električne energije u ovom regionu.