„RHE Bistrica predstavlja strateški najvažniji projekat u energetskom sektoru, koji će doprineti povećanju energetske sigurnosti, integraciji obnovljivih izvora energije, kao i stvaranju novih kapaciteta za skladištenje i balansiranje energije. Već dve godine sarađujemo sa JICA-om na pripremi projektno-tehničke dokumentacije i postignuta je saglasnost o važnosti ispunjavanja zahteva koji su neophodni za ovako kompleksne projekte. Međutim, takođe želimo da realizacija projekta krene što pre, imajući u vidu značaj ove reverzibilne hidroelektrane. Naš cilj je da prevaziđemo izazove u vezi sa završetkom procene projekta od strane JICA da bi oni što pre obezbedili finansiranje, a u skladu sa specifičnim zahtevima JICA i njihovim procedurama, na čemu ćemo raditi u koordinaciji sa svim nadležnim institucijama. Tu očekujem dodatnu podršku i angažovanje stručnjaka JICA, kako bi izgradnja RHE Bistrica započela što pre i bez odlaganja“, rekla je ministarka.
Đedović Handanović je ukazala na dobro iskustvo u saradnji sa Japanom u prethodnom periodu.
„Za nas je saradnja sa partnerima iz Japana veoma važna s obzirom na kvalitet i prepoznato međunarodno iskustvo u izgradnji hidroelektrana. Takođe, imamo hidroelektrane u Srbiji koje koriste japansku tehnologiju, uključujući uspešnu saradnju sa Tošibom prilikom izgradnje i revitalizacije RHE Bajina Bašta. Imali smo veoma uspešnu posetu Japanu i sastanke na najvišem nivou koji su bili izuzetno korisni, na kojima je istaknuta posvećenost i podrška japanske strane projektu RHE Bistrica”, rekla je ministarka.
Dodala je da su u toku velike investicije u obnovljive izvore energije i da su neophodni veći kapaciteti za balansiranje i skladištenje.
„Ove godine, na mreži će se naći vetroelektrana Kostolac i solarna elektrana Petka, koje gradi EPS, dok ćemo do 2028. godine realizovati jedan od najvećih projekata u Evropi u oblasti obnovljivih izvora energije – 1 GW samobalansiranih solarnih elektrana. Kroz trogodišnji plan aukcija obezbedićemo 1.300 MW čiste energije iz solarnih i vetroelektrana koje će graditi privatni investitori. S obzirom na ambiciju da do kraja decenije postignemo 45 odsto udela OIE u proizvodnji električne energije, a zatim i da dodatno povećavamo udeo, neophodna nam je RHE Bistrica kako bismo omogućili integraciju tih kapaciteta”, zaključila je Đedović Handanović.