Popadić: Upravljanje rizicima u energetskom sektoru ključ stabilnosti ekonomije

„Zahvaljujući pravovremenim i dobro odmerenim reakcijama države, uspeli smo da za sada amortizujemo udare krize na naš energetski sektor. Merama kao što su zabrana izvoza nafte i naftnih derivata, smanjenje akciza na gorivo kojima se država odriče dela svojih prihoda, i puštanjem ukupno 65.000 tona evro dizela, uspeli smo da zaštitimo građane i privredu od naglog rasta cena i obezbedimo sigurno snabdevanje tržišta”, rekao je Popadić na otvaranju konferencije Američke privredne komore pod nazivom „Energetska otpornost kompanija: od tržišnih rizika do konkretnih rešenja”.

Istakao je da se država već skoro godinu i po dana suočava sa sankcijama Naftnoj industriji Srbije. 

„Uspevali smo i u takvim uslovima da izbegnemo nestašice i poremećaje duže od 100 dana, kad ni kap sirove nafte nije ušla u Srbiju. Čitave prošle godine borili smo za odlaganje sankcija, a sada smo sve bliži rešenju koje će obezbediti trajno i održivo funkcionisanje NIS-a i pančevačke rafinerije”, rekao je on.

Popadić je ukazao da je nedavno predstavljen plan razvoja Srbije do 2035, u kojem energetika ima važno mesto

„Planirana ulaganja u periodu od 2028. do 2035. iznose oko 14,4 milijardi evra. Najveća ulaganja odnose se na nove kapacitete za proizvodnju električne energije, koja su u periodu 2028–2035. planirana u iznosu oko 6,5 milijardi evra. Oko 2,4 milijarde evra u prenosni i distributivni sistem, a oko 1,2 milijarde u gasne interekonekcije, unutrašnje magistralne i regionalne gasovode i naftovode oko 1,2 milijardi evra”, rekao je on.

Kad je reč o konkretnim projektima, Popadić je naglasio da su u naredne dve godine prioriteti početak izgradnje RHE Bistrica, gasne elektrane kod Niša, gasnih interkonekcija ka Severnoj Makedoniji i Rumuniji, završetak proširenja skladišta u Banatskom Dvoru, kao i završetak Transbalkanskog koridora.

Rekao je da je Srbija posebnu pažnju posvetila pokretanju programa nuklearne energije, koji treba da obezbedi sigurno i stabilno snabdevanje u uslovima postepenog izlaska iz fosilnih goriva u decenijama ispred nas. „Nama je za razvoj pored obnovljive potrebna i čista bazna energija. U vreme kad nuklearna energija u Evropi i svetu prolazi kroz svojevrsnu renesansu, ne želimo da Srbija i dalje bude samo posmatrač, već aktivan učesnik”, zaključio je on.

Na konferenciji je učestvovao i Rade Mrdak, savetnik ministra za obnovljive izvore energije.