Đedović Handanović: Zahtevi Srbije u vezi sa NIS-om jasni i nepromenjeni, uradićemo sve da zaštitimo interese države, građana i privrede

"Težimo uvećanju našeg udela u NIS-u za pet odsto, što znači veći uticaj na strateške odluke i mogućnost blokiranja odluka koje nisu u državnom interesu. To znači i bolju poziciju nego 2008. godine. Gasprom Njeft i MOL grupa imaju još 11 dana da američkoj Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD dostave dokumentaciju o kupoprodajnim ugovorima. Vreme curi, ali Srbija ostaje posvećena pronalasku dugoročnog rešenja i sve će uraditi kao i do sada da zaštiti interese zemlje, građana i privrede, kao i da obezbedi sigurnost snabdevanja našeg tržišta“, rekla je Đedović Handanović otvarajući Beogradski energetski forum.

Prema njenim rečima, Srbija se gotovo godinu i po dana součava sa sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS), za koje kako je naglasila, naša država nije kriva, ali najviše trpi. Podsetila je da krajem prošle godine 100 dana u zemlju nije ušla sirova nafta, da ni rafinerija u Pančevu nije radila isti period, ali da se to nije osetilo i pokazalo se da smo stabilni i otporniji od mnogih zemalja. "Niko to nije osetio u svakodnevnom životu u Srbiji. To je rezultat odgovorne politike i dovoljnih rezervi koje smo skoro udvostručili od 2022. godine“, rekla je ministarka.

Govoreći o programu razvoja nuklearne energije, Đedović Handanović je ocenila da je Srbija ispravila istorijsku grešku omogućavanjem razmatranja nuklearne energije i ulaskom u prvu fazu razvoja nuklearnog programa. „Ako Slovenci, Bugari, Rumuni i Mađari mogu da imaju nuklearne elektrane, zašto ne bismo i mi razmotrili tu opciju“, rekla je ona. Prema njenim rečima, trenutno se rade analize i studije prema preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju, a naredne godine Srbija bi trebalo da ima pregled stanja potreban za donošenje odluke o gradnji, lokaciji i tehnologiji buduće nuklearne elektrane.

Ministarka je istakla i da su bezbednost i informisanje javnosti ključni izazovi u procesu razvoja nuklearnog programa i dodala da će država nastaviti sa analizama zakonodavnog okvira, lokacija i jačanjem prenosnog sistema.

Đedović Handanović je rekla i da Elektroprivreda Srbije (EPS) četvrtu godinu posluje profitabilno i da je Srbija u prethodne dve godine dobila 426 novih megavata proizvodnih kapaciteta. "Ukupni instalisani kapaciteti iz obnovljivih izvora energije (OIE) povećani su sa 420 megavata pre četiri godine na 1.200 megavata danas“, rekla je ona i dodala da je to povećanje od gotovo tri puta.

Istakla je da Srbija sprovodi energetsku tranziciju uz očuvanje stabilnosti sistema i sigurnosti snabdevanja, kao i da je stepen implementacije politika u oblasti OIE prema izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice dostigao oko 80 odsto.

Govoreći o dekarbonizaciji i mehanizmu prekograničnog oporezivanja ugljenika Evropske unije (CBAM), ministarka je rekla da Srbija mora oprezno da upravlja tim procesom kako bi zaštitila konkurentnost privrede i stabilnost energetskog sistema. Kako je navela, Srbija je počela primenu zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, uz početnu cenu od četiri evra po toni ugljen-dioksida.

„Do ulaska u EU, Srbija će biti spremna da se integriše u EU ETS. Međutim, još ne vidimo rešenje za zemlje sa visokim udelom uglja, kojim bi se prevazišla nekompatibilnost primene CBAM i funkcionisanja spojenih tržišta električne energije. Ovim se dovodi u pitanje spajanje tržišta sa EU tržištima, što je jedan od ključnih ciljeva integracije energetike. Očekujemo tehničku i finansijsku podršku od Evropske komisije i zemalja EU imajući u vidu visoki udeo fosilnih goriva energetskom miksu ovog regiona, koji ne može da se promeni preko noći“, navela je ona.

Đedović Handanović je podsetila i da je planom "Srbija 2030-2035" predviđeno oko 14,4 milijarde evra ulaganja u energetski sektor, od čega će najveći deo biti usmeren u nove proizvodne kapacitete, prenosnu mrežu i gasnu infrastrukturu.

„Okosnica razvoja biće izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja će povećati skladišne kapacitete i doneti veću fleksibilnost, dok će dodatnu sigurnost obezbediti nove gasne elektrane u Nišu i Novom Sadu. Takođe, nastavljamo sa ulaganjima u čiste izvore energije gde je planirana izgranjda barem jednog gigavagta novih kapaciteta. Razvijaćemo dodatno prenosnu i distributivnu mrežu, gde su planirana ukupna ulaganja u periodu od oko 2,4 milijarde evra. Do 2035. godine na prenosnoj mreži planirana je izgradnja više od 1.000 km dalekovoda i tri velike trafostanice, a prekogranični kapacitet biće povećan sa 4.000 MW na više od 6.000 MW. U distributivnom sistemu, predviđena je, između ostalog, rekonstrukcija ili izgradnja više od 4.000 trafostanica, revitalizacija oko 13.000 km postojeće mreže i digitalizacija sistema. Naš cilj je pokrivenost pametnim brojilima oko 80% korisnika. Sve to doprineće stabilizaciji i unapređenju napajanja električnom energijom svih potrošača kako bi bilo manje ispada i prekida, ali i kako bi se bolje povezali sa regionom“, rekla je ministarka.

Ukupna planirana ulaganja u gasni sektor iznose, prema njenim rečima, oko 1,2 milijarde evra, u okviru kojih će u naredne dve godine biti izgrađene dve nove gasne interkonekcije, sa Severnom Makedonijom i Rumunijom. "Važno je da jačamo gasnu infrastrukturu i kroz našu zemlju, pre svega regionalne gasovode, od juga ka severu i od istoka ka zapadu, da bi nove interkonekcije bile zaista funkcionalne i služile svojoj svrsi i povećanju kapaciteta snabdevanja. Time će se Srbija pozicionirati kao tranzitna zemlja i gasno čvorište u jugoistočnoj Evropi", rekla je Đedović Handanović.

Ona je poručila i da Srbija mora da gradi više energetskih kapaciteta i da se snažnije regionalno povezuje. "Energetska bezbednost jednaka je nacionalnoj bezbednosti i naš posao je da je održavamo na najvišem mogućem nivou", zaključila je ministarka.

Na marginama Beogradskog energetskog foruma, Đedović Handanović je imala bilateralni sastanak sa direktorom Sekretarijata Energetske zajednice Arturom Lorkovskim.