Đedović Handanović: Srbija može da bude regionalni centar za protok gasa i struje na ruti jug-sever

„Potrebno je da se što pre Balkansko poluostrvo integriše sa Evropom u sektoru gasa i elektične energije. Za to su potrebne infrastruktura i investicije koje donose energetsku sigurnost. Dosta smo već uradili, u funkciji je gasni interkonektor sa Bugarskom, duplirali smo kapacitete na prenosnoj mreži sa Rumunijom, a prema planu „Srbija 2030-2035” povećaćemo prenosne kapacitete sa 4.000 na 6.000 megavata. Sada gradimo gasni interkonektor sa Severnom Makedonijom i Grčkom i planiramo ulaganje od 1,2 milijarde evra u gasnu infrastrukturu kako bi ojačali kapacitete regionalnih koridora koji prolaze kroz Srbiju. Cilj je da kapacitet za transport prirodnog gasa kroz Srbiju bude između 20 i 25 milijardi kubnih metara“, rekla je Đedović Handanović prilikom učešća na Samitu o energetskoj tranziciji: Istočni Mediteran i Jugoistočna Evropa u Atini „Fajnenšal Tajmsa“.

Istakla je da je Srbija već transponovala Treći energetski paket i da je sada u procesu verifikacije pred Evopskom komisijom.

„Moraćemo delimično da menjamo naše propise da bi se završilo spajanje tržišta, EU mora da bude brža, jer je čekanje od tri godine na spajanje tržišta predugo. Evropa mora da bude jasnija u vezi sa ciljevima koje želi da postigne. Dekarbonizacija i zelena agenda jesu važni, ali ne po cenu energetske sigurnosti, što se sada događa. Zajednička inicijativa Zapadnog Balkana ka Evropskom parlamentu i Evropskom savetu pokazuje da taksa na ugljen-dioksiod koja je uvedena u januaru (CBAM), smanjuje razmenu energije u Evropskoj uniji jer tržišta još nisu spojena. Već smo videli da oni koji su bolje povezani lakše prolaze kroz krizu. Moramo da pronađemo način da finansiramo investicije, infrastrukturu i da se što više regionalno povezujemo i integrišemo. Srbija ima osam interkonekcija, četiri sa EU, imamo regionalnu berzu električne energije sa dve članice EU, Mađarskom i Slovenijom i da bi mogla da se koristi, potrebno je da spojimo tržišta električne energije”, rekla je ministarka.

Đedović Handanović je istakla da Srbija nuklearnu energiju vidi kao budući stub energetskog sektora.

„Koliko god da želimo da budemo zeleniji, ne možemo bez bazne energije. Gas i nuklearna energija su trenutne opcije. Nalazimo se u prvoj fazi nuklearnog programa. Do sredine 2027. godine planirano je da se završe sve neophodne studije koje se tiču analize zakonodavnog okvira, ljudskih resursa, mogućnosti za uključenje industrije kako bi Vlada mogla da donese informisanu odluku o sprovođenju nuklearnog programa. U drugoj fazi ćemo birati partnera i raditi studije izvodljivosti. To je dug proces pun izazova, ali je za nas neophodan jer se više od 60 odsto proizvodnje električne energije oslanja na fosilna goriva, gas i ugalj. Ugalj postaje sve lošijeg kvaliteta i trebaju nam novi izvori bazne energije”, zaključila je Đedović Handanović.

Đedović Handanović je učestvovala na panelu sa ministrom energetike i zaštite životne sredine Grčke Stavrosom Papastavurom, Dorinom Junghietu, ministrom energetike Moldavije, Sanjom Božinovskom, ministarkom energetike rudarstva I mineralnih resursa Severne Makedonije, Eneom Karakači, ministrom građevinarstva i energetike Albanije, Mariamom Kvrivisvilijem, Ministrom privrede I održivog razvoja Gruzije.