Popadić: Investicije u energetski sektor važne za bolju regionalnu povezanost

„U narednim godinama gradićemo nove gasne interkonekcije ka Severnoj Makedoniji i Rumuniji, koje će nam doneti veću energetsku sigurnost. Radićemo i na povećanju prekograničnih prenosnih kapacitete izgradnjom Transbalkanskog, Centralnobalkanskog i Panonskog koridora, realizovati projekat Beogrid i jačati saradnju sa partnerima u regionu“, rekao je Popadić na konferenciji koju je organizovala Konfindustrija Srbija, predstavništvo konfederacije italijanske industrije u Srbiji, zajedno sa Privrednom komorom Srbije.

Prema njegovim rečima, posebno je važno još bolje povezivanje sa Južnim gasnim koridorom i pristup LNG terminalima u Grčkoj, jer to znači veću sigurnost snabdevanja, veću otpornost na globalne poremećaje i veću mogućnost izbora. „Daljom diversifikacijom snabedevanja gasom i povećanjem skladišnih kapaciteta težimo da našu zemlju učinimo važnim čvorištem i u novu gasnoj mapi regiona koja će se oblikovati narednih godina“, rekao je Popadić.

Podsetio je da ukupne planirane investicijama u okviru plana Srbija 2035 iznose 14,4 milijarde evra, a da su najveća ulaganja predviđena za nove proizvodne kapacitete, oko 6,5 milijardi evra. „To uključuje izgradnju RHE Bistrica, kao značajnog skladišta energije, gasne elektrane u Nišu i Novom Sadu, a nastavljamo i sa ulaganjima u OIE gde planiramo izgradnju više od 1,2 GW novih kapaciteta. Kad govorimo o regionalnom povezivanju“, naveo je on.

Naglasio je da je Srbija ostvarila značajne rezultate u reformama koje su uslov za spajanje sa tržištem Evropske unije i da je prva od ugovornih strana Energetske zajednice transponovala Paket za integraciju tržišta električna energije i devet EU direktiva.

„Proces verifikacije od strane Evropske komisije je u toku i biće potrebna dodatna upodobljavanja regulatornog okvira pre konačnog spajanja sa tržištem električne energije EU.  Ovo je prvi put da je takav proces pokrenut za državu koja nije članica EU. Imajući u vidu koliko je važno spajanje sa tržištem EU i koliko je dugo pripremano, zajedno sa drugim ugovornim stranama iz regiona pokrenuli smo određene inicijative prema partnerima iz EU kako bismo zajedno uticali da primena Mehanizma za prilagođavanje ugljeničnih (CBAM) ne ugrozi ovaj proces“, naveo je on.

Popadić je rekao da je strateškim dokumentima već razmatrano uvođenje nuklearne energije u energetski miks, ukupno 1.000 MW nakon 2040, a da je značaj nuklearne energije prepoznato i planom Srbija 2035.

„Dugo godina već postoje nuklearne elektrane u našem okruženju i verujem da smo spremni da kroz taj proces prođemo i u Srbiji, na planski i sistematičan način, prateći korake koje predviđa Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE). Preliminarna tehnička studija o mirnodopskoj primeni nuklearne energije potvrdila je da nuklearna energija može biti strateška opcija za Srbiju. Trenutno radimo na analizama koja prethode donošenju informisane odluke o nuklearnom programu, za koju bi trebalo da budemo spremni do sredine iduće godine. Do 2032. očekujemo da budemo – regulatorno, institutucionalno, kadrovski - spremni da odaberemo tehnologiju i uđemo u proces ugovaranja izgradnje, kako bismo posle 2040. godine mogli da imamo prvu nuklearnu elektranu na mreži“, rekao je Popadić.