Одговор струке и науке на најчешће дезинформације о пројекту „Јадар“
Против пројекта „Јадар" води се интензивна кампања ширења дезинформација и застрашивања грађана, у којој се злонамерно пласирају лажне вести и неосноване тврдње да ће пројекат имати деструктивне, негативне утицаје на животну средину и здравље људи. Такве неодговорне и континуиране оптужбе без икаквих доказа пласиране су са циљем да се јавност доведе у заблуду и изазове неоправдана забринутост грађана. Научне чињенице и подаци, које су потврдили независни стручњаци и које су представљене у нацртима студија о процени утицаја на животну средину пројекта „Јадар“ у потпуности оповргавају те лажне тврдње.
Ове студије резултат су шест и по година рада, и више од 23.000 биолошких, физичких и хемијских анализа земљишта, воде, ваздуха и буке. Иза налаза ових студија стоји више од сто домаћих и међународних независних стручњака, укључујући и 40 универзитетских професора са домаћих факултета и института, а то су:
Машински факултет, УБ,
Рударско-геолошки факултет, УБ,
Технолошко-металуршки факултет, УБ,
Грађевински факултет, УБ,
Пољопривредни факултет, УБ,
Биолошки факултет, УБ,
Филозофски факултет, УБ,
Градски завод за јавно здравље Београд,
Електротехнички институт „Никола Тесла“,
Институт за архитектуру и урбанизам Србије,
Институт за нуклеарне науке Винча,
Музеј Јадра, Центар за културу Вук Караџић
и многе друге незавинсе међународне и домаће специјализоване експертске куће.
У наставку представљамо десет чињеница о овом пројекту које су научно утемељене и доказане и које су произишле из налаза студија о процени утицаја на животну средину пројекта „Јадар“, како бисмо пружили, тачне, истините и научно доказане податке насупрот нетачним информацијама које појединци злонамерно и у циљу застрашивања јавности пласирају у медијима.
Одговор струке и науке на најчешће дезинформације
Сумпорна киселина ни у једном облику не би не би доспевала у воду, ваздух и земљиште
Сумпорна киселина је реагенс који се широко користи у бројним индустријама, укључујући и индустрију хране и лекова. У фабрици би се користила за растварање руде у затвореном систему на ниској температури (90 °C), далеко испод тачке кључања. Самим тим не било испарења, што је потврђено лабораторијским тестовима. Сви гасови би били пречишћени високо ефикасном и провереном технологијом скрубер филтера пре испуштања у атмосферу. И остали аспекти руковања сумпорном киселином осмишљени су према најстрожим међународним стандардима безбедности те сумпорна киселина не би доспела у воду, ваздух и земљиште ни у једном облику.
Експлоатација литијума не би утицала на изворе воде
„Јадар“ је пројектован тако да нема утицаја на изворе воде за пиће, пољопривреду нити на плитке подземне воде које су од суштинског значаја за живот локалне заједнице. Наменско постројење за пречишћавање отпадних вода, омогућило би да готово 70% процесне воде долази из рециклираних извора или пречишћених рудничких вода. Воде из приобаља Дрине, које свакако нису погодне као извор пијаће воде, повлачиле би се по потреби у мањој количини. У тренуцима највећег повлачења свеже воде то би износило свега 0,007% укупног протицаја Дрине.
Не постоји ризик да рудник и фабрика литијума загаде воде низводно од Јадра
„Јадар“ је подземни рудник. Рударске активности би се одвијале на дубини од 370 до 650 метара. Тај простор је водонепропусним слојевима изолован од изворишта вода које захватају локални бунари. Све отпадне воде би биле пречишћене до квалитета речне воде и додатно оплемењене минералима пре враћања у реку Јадар. Планиране мере заштите осигуравају поштовање свих еколошких стандарда тако неће бити загађења реке Јадар нити већих токова попут Дрине, Саве или Дунава.
Отпад би био у чврстом стању
Прерада јадарита обављала би се без флотације и без стварања муљевитог, течног отпада који би захтевао одлагање у јаловишним бранама. Сав отпад из процеса прераде би био у чврстом стању, у облику сувих дискова налик глини који повећавају стабилност депоније, а смањују запремину, емисије прашине и могућност загађивања подземних вода. Приближно 50% отпада користило би се за запуњавање подземног копа након што би се рударско ископавање у појединим подземним областима завршило.
Отпад неће загадити воду и земљиште
Предвиђена локација отпада није плавно подручје тако да нема места бригама да би отпад загадио околно земљиште и подземне воде јер је испод депоније пројектована вишеслојна заштита са дебелим слојем глине, шљунка и геомембраном која да издржи поплаве и земљотресе. Сама депонија би се попуњавала фазно кроз пет етапа, а након сваке етапе део који је већ попуњен био би рекултивисан.
Јадар би био подземни рудник, а не отворени коп
Јадар је пројектован као подземни рудник, што значи да би имао значајно мањи утицај на изглед терена и животну средину у односу на руднике са површинском експлоатацијом. Емисије буке и прашине су у оваквим операцијама мање него у операцијама сличног типа на површинским коповима.
Пројекат би заузимао свега 220 хектара
Централно подручје пројекта би заузимало 220 хектара, а не и до 2,000 хектара како се често погрешно наводи, и ниједан хектар земљишта не би био неповратно уништен. На подручју пројекта нису регистроване ендемске врсте и нема заштићеног подручја у оквиру планираних 220 хектара пројекта. За све остале предвиђене су мере у складу са прописима Србије и ЕУ како би се биодиверзитет заштитио и по потреби обновио.
Развој пројекта не би допринео масовном исељавању становништва
Тврдња да ће рудник и фабрика направити два милиона „еколошких избеглица“ још једна је од дезинформација које круже. Не би било масовног расељавања из еколошких разлога, јер пројекат, како је потврђено стручним анализама, може безбедно да се реализује у складу с прописима Србије и ЕУ. Сасвим супротно, процењује се да би отварање рудника и фабрике могло да привуче нове становнике у мачвански регион, који годинама бележи тренд депопулације. Истина је да је 157 људи добровољно одабрало да се пресели након продаје имовине, а да би пројекат био реализован, било би неопходно преселити још једно домаћинство.
Пољопривреда може несметано да се одвија уз рудник
Рудник и фабрика би изместили пољопривредну производњу са мање од 1% укупног пољопривредног земљишта у лозничкој општини. Пошто је „Јадар“ подземни рудник у ком би се примењивале савремене технологије с минималним утицајем на квалитет земљишта, воде и ваздуха, пољопривредне активности би могле неометано да се наставе у подручју око рудника и фабрике. Слегање тла би било минимално, што је за пољопривреду такође важно. Према резултатима моделовања из прелиминарних студија, оно би износило свега један центиметар изнад периферне зоне рудника и то тек након неколико деценија.
Пројекат је осмишљен да издржи поплаве какве се дешавају једном у 10.000 година
Рудник, фабрика и депонија су пројектовани тако да издрже поплаве вероватноће повратног периода од 10,000 година. То далеко премашује стандарде пројектовања који се захтевају локалним законом, који се заснивају на вероватноћи повратног периода поплаве од 100 година.