Јавна расправа о Нацрту стратегије управљања минералним и другим геолошким ресурсима Републике Србије

Иван Јанковић, помоћник министра рударства и енергетике за геологију и рударство, рекао је да је циљ стратегије да се обезбеди поуздано, ефикасно и одрживо снабдевање минералним и другим геолошким ресурсима, у складу са потребама Србије, по највишим домаћим и европским стандардима у области заштите животне средине и одговорног коришћења ресурса.

„Ово је прва стратегија у историји наше земље која се системски и свеобухватно бави управљањем минералним ресурсима. Србија до сада није имала важећу стратешку политику у овој области – последња стратегија припремана је 2011. године, али никада није усвојена у Народној скупштини. Стога овај документ представља важан корак ка дугорочном, одговорном и ефикасном управљању ресурсима од националног значаја“, навео је Јанковић.

Нагласио је да је израда Стратегије вођена свешћу о потреби да се заштите, очувају и унапреде интереси Републике Србије у управљању природним ресурсима – и економски и геополитички. „Посебан фокус стављен је на критичне и стратешке минералне сировине – оне које представљају основу за зелену и дигиталну транзицију, развој домаће индустрије, као и јачање енергетске и економске независности земље. У том смислу, Стратегија поставља механизме за заштиту националних интереса у условима глобалне нестабилности, конкуренције за ресурсе и растуће потражње за минералима од виталног значаја“, рекао је Јанковић.

Како је навео, у тренутку када глобално расте значај минерала за чисте технологије и енергетску транзицију, Србија мора да има јасан, транспарентан и дугорочан оквир који обезбеђује да се тим ресурсима управља у складу са јавним интересом, националном безбедношћу и принципима одрживог развоја.

Јанковић је истакао да нова стратегија доноси и смернице за унапређење контроле над истраживањем и експлоатацијом ресурса, модернизацију институционалног оквира, јачање кадровских капацитета, унапређење инвестиционе климе, као и усаглашавање са регулативом Европске уније, што је посебно важно у процесу приступања ЕУ.

„Ова Стратегија није само технички или секторски документ. Она је оквир за будућност у којој ће природна богатства наше земље бити развијана на начин који штити животну средину, подстиче привреду, оснажује домаћу индустрију и поштује права локалних заједница. Настала је као резултат опсежног и транспарентног процеса. Од почетка израде крајем фебруара 2024. године, спроведене су јавне консултације, припремљен је Нацрт, израђена је Стратешка процена утицаја на животну средину, а покренута је и процедура прекограничне процене у складу са Законом о планском систему“, навео је Јанковић.

Напоменуо је да је, иако је првобитно било планирано да се прва јавна расправа одржи 1. јула, због важности документа и потребе за пуном транспарентношћу јавна расправа продужена за више од месец дана.

„Циљ нам је био да свим заинтересованим странама – институцијама, привреди, стручној и научној јавности, као и грађанима – омогућимо довољно времена за квалитетан допринос. Јавна расправа представља кључни демократски инструмент који обезбеђује да коначни текст Стратегије буде резултат инклузивног процеса, утемељеног на стручности, дијалогу и јавном интересу. Министарство рударства и енергетике остаје отворено за све сугестије, предлоге и коментаре, јер само на тај начин можемо обезбедити да овај процес резултира документом који ће имати и легитимитет и ефективност“, поручио је Јанковић.

Михаило Весовић, заменик председника Привредне коморе Србије рекао је да је важно да стратегија за област рударства треба да буде балансирана тако да обезбеди економски раст и заштиту животне средине. Говорећи о значају рударства за привреду Србије, Весовић је, између осталог, навео да овај сектор учествује у БДП са 3,3 одсто, да су зараде у овом сектору 35 одсто изнад републичког просека, да су две рударске компаније међу 10 највећих извозника, као и да ова грана бележи стопе раста више од просечног раста привреде.

Драган Игњатовић, професор Рударско-геолошког факултета и представник ексопертског тима за израду стратегије, рекао је да се процењује да ће у периоду од 2010. до 2050. године бити произведено више минералних сировина од укупне количине која је произведена од почетка човечанства до данас. Поред тога што су све минералне сировине важне, како је навео, критичним минералним сировинама се посвећује посебна пажња, јер треба да омогући безбедно снабдевање, што је од великог значаја за ЕУ, која има висок ризик од прекида снабдевања.

„Економска улога минералних сировина је изузетно велика, јер сви ланци производње почињу од њих. Постоји велика разлика у економској улози минералних сировина ако се она продаје само након експлоатације као руда, и након примарне прераде у концентрат, након прераде топљењем и рафинацијом, или након виших нивоа прераде, све до финалних производа. У Србији је потребан убрзани развој прерађивачке индустрије свих минералних сировина“, навео је он.

На јавној расправи поводом Нацрта Стратегије управљања минералним и другим геолошким ресурсима Републике Србије за период 2025–2040. године, са пројекцијом до 2050. године, представљен је и Извештај о стратешкој процени утицаја стратегије на животну средину.