Ђедовић на отварању јавне расправе о Интегрисаном националном енергетском и климатском плану Републике Србије

Министарка је истакла да ће остваривање циљева из ИНЕКП-а допринети здравијој животној средини, сигурности снабдевања и већој доступности енергије купцима уз више зелене енергије. „Наши кључни циљеви обухватају повећање учешћа ОИЕ у производњи електричне енергије на 45 одсто, значајно повећање енергетске ефикасности и смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште за 40,4 одсто до 2030. у односу на 1990. годину. Остваривање ових циљева подразумева и градњу нових производних капацитета, укључујући  соларне и ветро електране укупног капацитета 3,4 GW, као и нову гасну електрану снаге 350 MW“, рекла је она.

Како је навела, укупне инвестиционе потребе обухваћене у сценарију са додатним мерама (WAM) износе приближно 10,72 милијарди евра за јавни сектор до 2030, а кумулативне инвестиционе потребе 27,41 милијарди евра до 2030. године.

„Остваривање циљева из ИНЕКП треба да донесе вишеструке користи нашим грађанима и привреди кроз повећање БДП, нове послове за српска предузећа и нова радна места, сигурно снабдевање и доступност енергије купцима уз више зелене енергије и модернизацију енергетског сектора  у складу са европским стандардима“, рекла је Ђедовић.

Нагласила је и да је интегрисани план један од најважнијих стратешких докумената којим се дефинише процес енергетске транзиције у Србији и да кроз процес јавних консултација које трају до 27. јула Министарство жели да чујемо мишљења, сугестије и предлоге који би допринели да се на крају добије што квалитетнији план. “Очекујемо да ћемо на јесен усвојити Интегрисани план. Паралелно се ради и нова Стратегија развоја енергетике“, додала је министарка.

Ђедовић је нагласила да је неопходна подршка ЕУ и финансијских институција процесу енергетске транзиције у Србији како би овај процес био финансијски одржив и социјално праведан. „Наравно да ниједна земља, која се деценијама ослањала на угаљ, па ни Србија, нема чаробни штапић којим свој енергетски микс може да промени преко ноћи. Осим тога, иако тежимо истим циљевима као и земље ЕУ, чињеница је да немамо једнаке стартне позиције, ни енергетске, ни финансијске. За декарбонизацију и успешну зелену транзицију веома је важно да, као и чланице ЕУ, имамо снажну и континуирану подршку међународних партнера и финансијских институција, како бисмо овај процес спровели на финансијски одржив и социјално праведан начин“, рекла је министарка.

Она је поручила да доношењем амбициозног али реалног плана за енергетску транзицију, Србија показује да је спремна да ради на повећању енергетске сигурности и независности, као и на испуњењу преузетих међународних обавеза у погледу остваривања глобалне климатске агенде. „Ми следимо европску визију у области енергетике, у складу са нашим степеном развоја и ресурсима којима располажемо, уважавајући реалност у којој живимо и будућност којој стремимо“, навела је Ђедовић.