Вукадиновић: Солар термал постројење у Новом Саду осигураће одрживије и сигурније даљинско грејање

Помоћница министарке за енергетску ефикасност и климатске промене Маја Вукадиновић рекла је да се очекује да у наредне две године почне изградња солар термалног постројења са два сезонска складишта, највећег постројења овог типа на свету које ће осигурати одрживије, сигурније, чистије и повољније даљинско грејање у Новом Саду.

Вукадиновић је током учешћа на конференцији „Западни Балкан 2030“ на панелу „Енергетска транзиција од преузетих обавеза до деловања“ подсетила да Србија спроводи значајне инвестиције у енергетском сектору, као што је увођење нових технологија које ће довести до постепеног напуштања угља и фосилних горива.

„Изузев солар термал постројења у Новом Саду, градимо и једну од највећих соларних електрана у Европи од једног гигавата са складишним капацитетима од 200 мегавата, док уједно радимо на безбедној интеграцији капацитета из обновљивих извора енергије, кроз јачање преносних капацитета, изградњу нових енергетских коридора којима се повезујемо са суседима, али и изградњом реверзибилне хидроелектране Бистрица, која ће бити неопходна за балансирање система са више ОИЕ. У току је израда пројектно планске документације за гасне интерконекције са Румунијом и Северном Македонијом којима ћемо диверсификовати правце и изворе снабдевања гасом“, рекла је Вукадиновићева

Помоћница министарке је додала да је кроз усвојену Стратегију развоја енергетике и Интегрисани национални енергетски и климатски план до 2030. са пројекцијама до 2050. трасиран пут развоја енгетског сектора и нагласила да се води о рачуна о социјалном аспекту енергетске транзиције, локалним заједницама и грађанима који су зависни у регионима угља, због чека је држава усвојила План праведне енергетске транзиције РС.

Према њеним речима Србија је у процес енергетске транзиције ушла у далеко неповољнијем положају него што су биле државе чланице ЕУ када су започињале ова процес пре двадесет година и када је уведен ЕУ систем трговања емисијама угљеника.

„Удео угља у производњи електричне енергије у Србији је око две трећине. Пре двадесет година када је почела примена трговине емисијама угљеника у ЕУ удео угља у ЕУ је био око 30%. Србија се у таквим условима не може изложити ценама емисија које су у ЕУ ЕТС-у и које ће извесно расти, јер би последице биле угрожена сигурност снабдевања. Одлука да се у почетној фази увођења наплате емије угљеника примене карбон таксе – порез на емисије је за енергетику од раније преферирана опција. То омогућава контролу цена од стране Владе. За енергетику, као највећег емитера, која ће генерисати око 90% укупних прихода у систему карбон такси у Србији, је изузетно важно да се обезбеди да се средства прикупљена опорезивањем врате у процесе декарбонизацију, по угледу на ЕУ“, закључила је помоћница министарке.