„Светска банка је заинтересована за шири програм подршке гасном сектору, у оквиру којег би у фазама могли да обезбедимо финансирање за изградњу гасних интерконекција, јачање постојеће гасне инфраструкутуре унутар земље, као и изградњу нових складишних капацитета. Осим финансирања, разговарали смо и о техничкој подршци за развој пројеката који су у припремној фази. Гас сматрамо дугорочним прелазним горивом на путу ка декарбонизацији, јер је базна енергија и неопходно је да градимо инфраструкуру како бисмо испунили циљеве које смо дефинисали стратешким документима“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Министарка је навела да су приоритетни инфраструктурни пројекти у енергетици одређени ажурираним Полазним основама плана развоја енергетске инфраструктуре, које је Влада усвојила претходне године.
„Наш фокус у сектору гаса сада је изградња гасне интерконеције са Северном Македонијом, за коју имамо израђену студију изводљивости, која је и за нашу и македонску деоницу финансирана ЕУ средствима. Изградњом ове интерконекције, отварамо још један алтернативни правац за снабдевање гасом“, рекла је она.
Ђедовић Хандановић је нагласила да је Србија има намеру да настави пројекат „Чиста енергија и енергетска ефикасност за грађане“ (SURCE) који се успешно реализује са Светском банком и у оквиру којег се субвенционишу мере енергетске ефиканости за домаћинства.
„До краја 2027. ћемо доделити субвенције за око 50.000 домаћинстава и циљ нам је да наставимо са овим програмом. Повећањем енергетске ефикасности смањујемо потрошњу и емисије штетних гасова, а и уштеде у кућним буџетима грађана који енергетски унапреде своја домаћинства уз помоћ државе су осетне. Осим за наставак овог програма, Светска банка је заинтересована и за финансирање енергетске санације јавних зграда, попут школа, вртића, болница, што би осим уштеда у енергији које могу ићи и до 50 одсто, креирало и нова радна места“, рекла је она.