„Нови вишегодишњи програм био би структуриран у неколико фаза, а прва фаза би укључила изградњу деонице гасовода између Ниша и Велике Плане, као и припрему техничке документације за пројекте који би се реализовали у наредним фазама, а које обухватају изградњу гасовода од Мокрина до Београда, као и изградњу нових гасних складишта и припадајућих гасовода. План је у складу нашим приоритетима да у наредне две године изградимо две нове гасне интерконекције, са Северном Македонијом и Румунијом, које су важне за диверсификацију и већу сигурност снабдевања, а кроз програм Светске банке бисмо унапредили унутрашњу мрежу и отклонили „уска грла“ која утичу на несметани транспорт гаса“, навела је министарка.
На састанку је разговарано и о могућности да развој гасне инфраструктуре укључи и могућност транспорта водоника, омогућавајући већу флексибилност у коришћењу инфраструктуре у периоду енергетске транзиције.
Министарка је истакла да су у претходним годинама остварени веома добри резултати на програму „Чиста енергија и енергетска ефикасност за грађане Србије“, где ће укупно више од 50.000 домаћинстава смањити поттрошњу енергије и своје рачуне. „Заинтересовани смо за наставак сарадње на подршцима у области енергетске ефикасности, укључујући реконструкцију јавних зграда у локалним самоуправама - школа, вртића, болница, али и за наставак подршке домаћинствима“, навела је Ђедовић Хандановић.
Представници Светске банке изразили су спремност да подрже Србију у реализацији планираних приоритетних енергетских пројеката, нарочито у гасном сектору, истакавши да у том погледу Србија показала велике капацитете и амбицију и да може бити пример другим земљама у региону.
Састанку је присуствовао и директор канцеларије Светске банке у Србији, Никола Понтара.