Ђедовић Хандановић са Мисијом Међународног монетарног фонда

Министарка је истакла да је свет поново суочен са енергетском кризом, поремећеним ланцима и рутама снабдевања и смањеном производњом нафте, али да је ситуација у Србији стабилна.

„До сада смо одржали стабилност снабдевања нафтним дериватима, пажљиво надгледамо стање на тржишту и предузимамо мере да енергетски сектор остане отпоран на спољашње шокове. Док рафинерија ради, снабдевање неће бити угрожено. Сада имамо дизела за 89 дана наших потреба, а производња у рафинерији је 330.000 тона месечно, што је близу максимума. Циљ државе је да одржимо несметано снабдевање, да цене горива не скачу, као у другим земљама, да буду прихватљиве за грађане и да не угрозимо ни велике ни мале нафтне компаније које послују у Србији“, рекла је она.

Министарка је нагласила да је за постизање наведеног циља спроведено више мера међу којима је уступање 40.000 тона дизела из државних резерви нафтним компанијама.

„Користимо државне резерве да не би дошло до несташица и да бисмо цене на пумпама одржали прихватљивим за грађане. Упоредо обнављамо државне резерве и купујемо нове количине којима пунимо резерве. У последње три године дуплирали смо резерве дизела, резерве бензина повећали два пута и подигли укупан ниво обавезних резерви за 79 одсто“, истакла је она.

Поводом санкција НИС-у и преговорима о промени власништва над овом компанијом, министарка је истакла да се упоредо воде преговори између купца и продавца, Србије са потенцијалним купцем о условима уговора између акционара и разговори са Канцеларијом за контролу стране имовине Сјединњених Америчких Држава.

„Наши преговори са Мађарском напредују, тренутно усаглашавамо детаље у вези са уговором између акционара, а све како бисмо максимално заштитили интересе државе Србије будући да је НИС једна од најважнијих компанија у земљи. Подсећам и да желимо да повећамо учешће за 5 % али то ће бити могуће тек пошто се преговори Гаспромњефта и МОЛ-а заврше. Наравно, увек постоји политичка димензија преговора, коју је тешко предвидети. Преговори између купца и продавца су одржани током викенда у Русији, а ми смо у сталној комуникацији са продавцем, купцем и америчком администрацијом“, поручила је Ђедовић Хандановић.

Према речима министарке ситуација са снабдевањем гасом је стабилна и инвестиције у изградњу гасне инфраструктуре напредују.

„Гасни аранжман са Гаспромом је продужен до јуна, по веома повољним условима какве смо и до сада имали. Сва складишта гаса су пуна и у Србији у Мађарској, чиме је обезбеђена сигурност снабдевања по приступачним ценама у наредном периоду. Стабилне су испоруке гаса из Азербејџана. Са Светском банком преговарамо о фазном програму финансирања за изградњу унутрашње гасне инфраструктуре и складишта којим ћемо повећати капацитете гасне мреже у Србији, самим тим и капацитет коришћења гасних интерконектора које градимо са Северном Македонијом и Румунијом и којима ћемо диверсификовати снабдевање природним гасом“, навела је она.

На састанку је истакнуто да транформација Електропривреде Србије напредује добро и да ће бити завршена ове године. Наведено је да је изменама прописа прошле године омогућено малим компанијама да пређу на гарантовано снабдевање и тако смање трошкове електричне енергије и да се наставља брига о угроженим домаћинствима.

„У ЕПС-у је финансијско стање стабилно, нема кредита за ликвидност, уз 100 одсто реализацију инвестиција у сектору угља у 2025. години. Производна постројења су све старија, а изазови све већи укључујући примену Механизма прекограничног усклађивања цене угљеника (CBAM). Примарни циљ у сектору електричне енергије је да градимо нове производне капацитете и повећавамо енергетску ефикасност на страни потрошње, да се енергија не расипа. Уједно водимо рачуна о најугроженијим грађанима и ове грејне сезоне је 193.000 домаћинстава имало попуст на рачунима за електричну енергију, гас или грејање“, закључила је министарка.

Степен наплате дуговања према Електропривреди Србије и Србијагасу је благо напредовао у односу на претходну годину. Изазов представља наплата дуговања наслеђених из прошлости и потребно је да се спроводи ефикасније.

Састанку у оквиру посете Мисије ММФ-а, присуствовали су и директори енергетских предузећа и стални представник ММФ-а у Београду Лев Ратновски.