Обраћајући се учесницима, др Јанковић је истакао да је конференција посвећена темама које одређују будућност рударства - савременим технологијама, енергетској транзицији, критичним минералним сировинама и заштити животне средине.
Нагласио је да рударство има све већи значај за српску привреду, енергетску сигурност и индустријски развој, што потврђује и учешће сектора у БДП-у од 2,9 одсто, као и раст производње руда метала од 2,9 одсто у првој половини године.
Сектор рударства данас запошљава више од 32.000 људи. Просечна нето зарада премашује 153.000 динара, док је у експлоатацији руда метала достигла готово 186.000 динара. Значајан је и допринос буџету кроз накнаде - у првих шест месеци 2026. године уплаћено је готово 11,65 милијарди динара, што је за 14,6 одсто више него у истом периоду прошле године.
Ипак, будућност рударства неће се мерити само количином произведене руде, већ модернизацијом, безбедношћу запослених, применом нових технологија и смањењем утицаја на животну средину. Посебно место у развоју има Стратегија управљања минералним и другим геолошким ресурсима Србије до 2040. године, са пројекцијама до 2050. године, чији је циљ одговорно коришћење ресурса као основе за привредни напредак и енергетску независност.
Тренутно је у изради Акциони план за период 2026-2029. године, уз унапређење законског оквира и даљу дигитализацију сектора кроз јединствени информациони систем за електронско подношење захтева и издавање дозвола. Посебна пажња биће посвећена критичним сировинама, рекултивацији и примени ESG принципа. Ефикасније процедуре неће значити ниже стандарде – сваки пројекат мораће да испуни строге услове у области заштите природе, вода и безбедности.
Циљ Србије је развој домаће прераде и стварање производа веће додате вредности како би корист од ресурса остала у земљи. За остварење ове визије кључне ће бити нове генерације инжењера и геолога, јер се будућност сектора мери безбедношћу радника, поверењем локалних заједница и одговорношћу према животној средини и будућим генерацијама. Рударство у Србији улази у нову фазу у којој економски параметри и заштита природе морају ићи заједно, тежећи модерном и одрживом рударству 21. века.