Ђедовић Хандановић разговарала са Жиофреом о реформама и пројектима у енергетском сектору

Министарка је нагласила да је циљ Србије да се створе услови за различите изворе снабдевања гасом, као и више рута снабдевања, а за то су потребни инфраструктура, подршка и инвестиције.

„Очекујемо да, како је и планирано, у октобру буде завршена изградња гасне интерконекције Србија-Бугарска и да добијемо још једну гасну руту и приступ новим снабдевачима. Уједно преговарамо са Азербејџаном о количинама гаса које можемо да допремамо из ове земље. Наш циљ је да диверсификујемо изворе снабдевања, а Азербејџан је земља богата гасом из које бисмо могли да задовољавамо и до трећине наших тренутних потреба за гасом. Овај пројекат је важна прекретница за стабилност и даљи развој нашег енергетског система имајући у виду да ће изградњом гасног интерконектора Србија постати и транзитна земља за допремање гаса до Европске уније", рекла је Ђедовић Хандановић.

На састанку је било речи и о спровођењу активности на раздвајању и сертификацији компанија у електроенергетском и гасном сектору, на основу последњих измена Закона о енергетици. „Србија је посвећена пуној примени релевантних прописа ЕУ, што подразумева и да на ефикасан начин решимо питање контроле над операторима преносног система и система за транспорт природног гаса“, навела је министарка.

Нагласила је и да Министарство велику пажњу посвећује пројектима у области енергетске ефикасности, који обухватају улагања у јавне објекте, субвенције за домаћинстава, као и повећање коришћења обновљивих извора енергије у сектору даљинског грејања.

Министарка је захвалила ЕУ на подршци у спровођењу програма подршке енергетски угроженим купцима, како финансијској, тако и у делу спровођења информативне кампање за грађане.

На тему имплементације Механизма за прекогранично прилагођавање угљеника (CBAM), министарка је истакла да је важно да се усклађивање региона са енергетским и климатским политикама ЕУ спроводи на начин који je финанијски одржив и социјално праведан, и да постоји адекватна подршка ЕУ на путу декарбонизације.

„Потребне су нам анализа и опције. За успостављање система који функционише у ЕУ било је потребно више од деценије. И нашем региону је такође потребно време, као и постепено увођење CBAM-a. Потребан нам је дијалог, свеобухватне анализе и дугорочне пројекције утицаја увођења CBAM-a, затим различите опције које треба размотрити пре доношења одлуке“, навела је Ђедовић Хандановић.

Амбасадор Жиофре је подсетио на добру сарадњу Србије са ЕУ на пројекту гасног интерконектора са Бугарском који би требало да доведе до нових ресурса гаса. „Диверзификација извора доноси већу сигурност Србији. Такође је од виталног значаја да Србија заврши раздвајање свог тржишта гаса у целини и омогући већу конкуренцију, за добробит грађана. Зависност од руских фосилних горива нимало не помаже Србији”, навео је он.

Амбасадор Жиофре је истакао да је раније ове године ЕУ обезбедила Србији пакет од 165 милиона евра за ублажавање терета енергетске кризе, који је нарочито важан за домаћинства са нижим примањима. Он је затражио снажан напор Владе Србије да помогне грађанима да аплицирају за смањење рачуна за енергију уз подршку ЕУ у том погледу. Енергетски пакет ЕУ може додатно повећати број домаћинстава која могу имати користи од смањења рачуна за струју.

Амбасадор и министарка су се сагласили о потреби даљег улагања у обновљиве изворе енергије у Србији, с обзиром. на обавезе које је Србија потписала у оквиру Зелене агенде за Западни Балкан.